ПРЕПЛЕТЕНЕ НИТИ ШАРЕНИЛА СВЕТА: Изложба "Случај нити. Глобални наративи у текстилу" у МСУВ

НИТ је нешто што може да спаја у различитим правцима, па је тако инетернационална изложба "Случај нити. Глобални наративи у текстилу", повезала не само ауторе и инстутуције, из Немачке и Србије, већ и других делова света.

Сједињена с водод, рад Тање Остојић, фото МСУВ, промо

Ово објашњава Сања Којић Младенов, која је уз Сузан Вајс и Инку Грeсел, кустос актуелне поставке у Музеју савремене уметности Војводине, реализоване у сарадњи са Институтом за односе са иностранством - ИФА из Штутгарта, као и београдским Гете институтом.

Поред 13 иностраних излагача, које су изабрале немачке кустоскиње, а чије радове су пре Новог Сада видели у Камеруну, Тунису, на Кипру, у Солуну, Приштини, Скопљу, на изложби су и дела шест домаћих аутора које је одабрала Сања Којић Младенов.

- Хтела сам да повежем текстил са савременим друштвеним контекстом, а радови се углавном баве неким еманципаторским праксама, присутним у овој врсти изражавања код нас - објашњава кустоскиња. - Али, на поставци има и модернистичких истраживања и почетака употрене текстила у визуелним уметностима.

На изложби су тако заступљена дела из чувеног новосадског Атељеа 61, тачније таписерија Наде Аџић Познановић, потом Уле фон Бланденбург, Милице Дукић, Ное Ешхол, Андреаса Екснера, Ули Фишер, Зиле Хоме Хадид. А пред публиком су и радови Хајди Хинрикс, Олафа Холцапфела, Иване Ивковић, Кристе-Марије Јајтнер, Елизе ван Јулен и Винсента Вулсма, Колектива "Шкарт", Маринеле Кожељ, Еве Мејер и Ерана Шерфа, Карле Микенсен Кастанон, Тање Остојић, Јудите Раум, Рене Редл и Владана Јеремића и Франца Ерхарда Валтера.

Фото МСУВ, промо

Поставка креће од сегмента посвећеног чувеном Баухаусу, а уметничка инсталација која га представља бави се текстилном радионицом, активном од 1919, а која је спајала дизајн, занат и индустрију. Изложене су и оригинaлне тканине намењене намештају, завесама, одевним предметима, које се чувају у збирци Баухауса и посетиоци могу да их додирују. Као домаћи пандан овом историјском подсећању је таписерија Наде Аџић Познановић, која, како истиче Сања Којић Младенов, указује на модернистички приступ, јер је уметница из дводимензионалне површине изашла у простор:

- Она се у складу са временом бавила односом маса, површина, структура, покушавајући да постигне тродимензионалност.

На једном монитору приказује се рад уметнице Јудите Раум, који ткање повезује са дигиталном праксом:

- Постављање празних и пуних поља на разбоју, одговара односу нула и јединица, које су су у основи кибернетике и рачунара - додаје кустоскиња МСУВ. - Тиме се види повезаност тих нити са електронским колима, па и самог разбоја са компјутерима.

Фотo MSUV, promo

Наша уметница која је стекла европску репутацију радећи годинама у Берлину, Тања Остојић, заступљена је радом насталим на радионицама одржаним прошле године у Суботици, које су се бавиле телом и процесом менопаузе, која доводи до промена у организму. Тада је са учесницама радионице и пливала у језеру.

- Тако је настао овај акварел на платну, који је у облику Палића, а у себи садржи и везену поруку - додаје Сања Којић Младенов.

Јеврејска уметница и кореографкиња, Ное Ешхол, за своје дело "Ноћ у арапском селу", користила је различите материјале, од делова одевних предмета до палестинских народних везова, док су од рециклираног текстила и колажи наше Маринеле Кожељ.

- Она још од деведесетих скупља различите материјале и креира ове радове, који асоцирају на дела Кандинског, Мироа...Сада их је први пут изнела из интимног простора дома у јавни простор музеја - прича Сања Којић Младенов.

Писмо Ради Николић

Фото Народни музеј Ужице

У ЗАТОЧЕНИШТВУ, на Бањици, 19-годишња Рада Николић из Бајине Баште, 1942. године, пред погубљење извезла је својим вољенима опроштајну поруку, коју је у ужичком музеју запазила уметница Милица Дукић, и тако је настао дубоко емотиван рад са којим се сада представља у МСУВ.

- Направила је свој портрет иза решетака, црним концем, а од нити које је је парала са одеће, или постељине, једва читљиво извезла, потресан списак мушких имена са датумима њихових погубљења. На марамици још стоји: "Поздрав свим милима и драгима, ваша Рада", као и: "Не тугујте за мном, многи поштени и невини су настрадали". Ту су и датуми када је ухапшена и осуђена, али је остао празан простор датума стрељања - прича Милица Дукић, која је Ради Николић одала почаст марамицом на којој је извезено "Збогом", и сцена церемније сахране, а оба веза су један до другог у овој поставци МСУВ. 

Група "Шкарт" која последње три деценије ради са женама избеглицама и самохраним мајкама, присутна је својим познатим пројектом "Непрактична жена", у оквиру кога су изложене традиоциионалне "куварице", али са новим текстовима, савременим и ангаживаним. Видео-рад Иване Ивковић приказује перформанс, у коме се поиграла стереотипима мушких и женских улога, па полуобнажени мушкарци сатима рибају један грандиозни тепих.

Да текстил уз мало маште може да преноси различите поруке и поуке, на изложби сведоче и радови са шарама Навахо Индијанаца, коришћеним у различите сврхе на разним меридијанима, као пачворк ћебад са скривеним, шифрованим порукама. Поставка показује и како фармерке могу да послуже да се њима представе експлоатација радника и лоши услови рада, или тескоба некадашњих становника Источне Немачке, у делу у коме су на поду, прекривене жицом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације