РОМАНТИЧНО, ОПРОШТАЈНО ПИСМО ЈАПАНУ: У галерији "Штаб" мултимедијална изложба "Десет љубавних прича за кишу" Уроша Огризовића

ВИШЕ није био способан да установи шта је стварно, а шта не. Када сања, а када је будан.

Фото приватна архива

Граница реалног и фантастичног, у њему се замаглила, све због једне кости, дозвољавајући да се сва бол из оностраног света ушушка у његову постељу на којој је сваке ноћи у сну тражио свој Месец. Очи су му сузиле, тело се тресло а срце лупало као да жели да напусти оквире његове људскости. У тој агонији и борби да не изгуби здрав разум, није ни приметио да свануло је ЈУТРО.

Ово пише у једној од "Десет љубавних прича за кишу", Уроша Огризовића, које су, уз ауторове слике и скулптуре од керамике, од синоћ пред публиком као део истоименог мултимедијалног пројекта, представљеног у Галерији Штаб. Ова поставка наставак је претходне серије Огризовићевих радова, под називом "Приче Месеца и Кише", на којој је радио од 2020. године.

Фото приватна архива

Нови пројект се, како кажу у Галерији "Штаб", ослања на богато емоционално наслеђе тих претходних радова, доносећи дубље разумевање унутрашњих сукоба и људских осећања. Јер, инспирација аутора лежи управо у емоцијама, унутрашњем осећају и сукобима, што га подстиче да истражује не само видљиву стварност већ и оностране, духовне димензије, осветљавајући тако невидљиве аспекте човекове душе.

- Ова изложба представља мој први велики пројекат после повратка из Јапана, где сам провео две и по године усавршавајући се и стварајући - објашњава Огризовић. - Радови су резултат мог личног и уметничког путовања, рефлексија искустава стечених током тог периода, који је у много чему био обликован осећајем изолације, али и интензивног истраживања материјала и форме. Мој примарни фокус у Јапану био је рад у керамици, што је подразумевало одређено ограничење у изразу -нисам имао прилику да се посветим сликарству и цртежу, који су ми одувек били блиски. Зато је рад на овој изложби за мене представљао право ослобођење, могућност да повежем унутрашњи свет кроз различите медије - скулптуру, слику, инсталацију и писану реч. Припрема изложбе трајала је шест месеци, али је њена суштина настајала у мени последњих пет година.

Изложбе и награде

Фото приватна архива

 

РОЂЕН у Београду 1995. Урош Огризовић дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек керамика, где је 2021. године завршио и мастер студије. Од 2022. од 2024. године усавршавао се на Ishoken техничком центру за керамички дизајн у Тајимију у Јапану. Излагао је самостално у галеријама у Београду, Кјоту и Тајимију, као и на многим колективним изложбама у Србији и Јапану. У обе земље припало му је и неколико престижних награда у области керамике, од признања "Иван Табаковић" у београдском Музеју примењених уметности , до награде Stoko у галерији VOICE, у јапанском граду Тајимију.

Иначе, изложба је сачињена од неколико засебних целина које заједно стварају имагинарни, паралелни свет у којем аутор живи. У средишту су слике, на платнима великих формата, препознатљиве по експресивним потезима угљена, уз употребу позлате и ултрамарин плаве боје. Поред слика, налазе се оштре и лоптасте форме од порцелана, у којима се такође преплићу плава и златна боја.

Фото приватна архива

- Изложба представља радове у препознатљивој палети беле, златне и византијско плаве, стварајући визуелни наратив који балансира између реалног и имагинарног света - простора из ког црпим инспирацију - наставља уметник. - По први пут, поред визуелних уметничких форми, представљам и текстуалне фрагменте -приче које су повезане са овим радовима, додајући још једну димензију доживљају. Могло би се рећи да је "Десет љубавних прича за кишу" једно велико, романтично, опроштајно писмо Јапану и мом животу тамо. Ова изложба је израз личне рањивости, рефлексија носталгије и захвалности, и изузетна ми је част да је поделим са породицом, пријатељима и публиком.

У оквиру поставке планирана је и јединствена инсталација од порцуланских цигли у плавим, белим и златним тоновима. Ова инсталација ће, после израде, у галерији обликовати рушевину објекта (храм), који ће се као лајтмотив појављивати кроз целу изложбу, нудећи посматрачу дубљи увид у имагинарни свет Огризовића. Као и приче, које на бајковит начин преносе сложене теме губитка и наде.

"Десет љубавних прича за кишу" је више од класичне изложбе, истичу у Галерији "Штаб", то је ода животу, љубави, миру и срећи, где свака прича, слика и скулптура позива посматраче да зароне у дубину контемплације о суштини људског постојања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације