ПОМЕН ВЕЛИКАНИМА И ЊИХОВИМ ДЕЛИМА: Отац Симеон о циклусу изложби посвећеном нашим најзначајнијим архитектама у Библиотеци града Београда

НАШЕГ угледног архитекту Слободана Драговића, пре него што се замонашио, игуман Јефрем из манастира Стањевићи питао је: "Јеси ли ти оставио нешто незавршено у својој струци?". Драговић му је одговорио да има једну тугу, што није дао помен колегама и колегиницама који су се упокојили.

Фото Драган Миловановић

- Он ми је на то рекао да је то нешто што ради родбина, а ја му објаснио како желим другу врсту помена - прича, за "Новости", отац Симеон, покретач циклуса "Инок Симеон", у оквиру кога је крајем минуле недеље, у Библиотеци града Београда, отворена изложба посвећена академику Ивану Антићу. - Како су све архитекте, углавном безбожне, имао сам жељу да њихова дела изложим, и да их свештеник освешта, да би сви људи који ту дођу могли да се моле за њихово место у Царству небеском. Игуман ме гледао запрепашћено и дао ми задатак да то радим до краја живота.

Када је добио благослов, одмах се бацио на посао, и то са колегом Зораном Маневићем, који се потом упокојио. Тако је у организацији Асоцијације српских архитеката направио прву изложбу, посвећену управо Маневићу. Једини фонд који је имао била је његова пензија.

Foto: Фото Драган Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Нико није хтео ни да ми да салу, а како сам имао пријатељицу у Библиотеци града Београда, предложила ми је да позајмимо одељење као изложбени простор. Прихватио сам, уз сумњу да ће ту ико погледати поставку, посебно архитектонску, јер се оне углавном одвијају у великим салама, са помпезним отварањима, на која долази само струка, а потом их ретко ко обилази. После отварања сам са стрепњом отишао да видим шта се у библиотеци дешава, и видео да кроз позајмно одељење дневно прође између 850 и 1.200 људи. Најмање 15 одсто њих је свакодневно видело поставку, што је између 250 и 300 посматрача, много више него на другим местима.

Потом су, на истом месту, настале поставке у част (још живог) Александра Ђокића, па потом Марије и Бранислава Јовина, Михаила Митровића, Зорана Бојовића, Владислава Ивковића, па Љиљане и Драгољуба Бакића. Изложба о Антићевом опусу је по реду осма, а циклус је укупно представио рад 10 архитеката. Од првог до последњег, сама наша елита.

- И Антић је врх наше архитектуре, док његов Музеј савремене уметности припада европском врху. Сви ови великани које сам уврстио у циклус припадају једној ери у којој је наша архитектура дала значајан допинос европској, али и светској. То је показала и пре неколико година одржана изложба у њујоршком музеју МоМА.

Замисао саговорника је да изложба има наставак, јер је сваком аутору посвећено 20 паноа, што је већ фонд од њих 250, па би се тако поставке, са по три дела сваког уметника, смењивале на турнеји по српским градовима, од Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Подгорице, манастира Стањевић (поред Будве), Бањалуке, Беча и Чикага.

- Едукативни карактер ове изложбе има сврху да људи широм наших градова више заволе своју чесму, свој улаз, свој град...Када пекари, кројачи, људи различитих професија, који имају куће, дођу у додир са овом врхунском архитектуром, пожелеће да улепшају своју околину. То подиже свест и љубав према властитом месту, кући, улици.

У овај пројекат је, као могућег будућег наследника, отац Симеон, укључио професора Петра Арсића, а намерава и младе иницијаторе за заштиту Добровићевог Генералштаба - Игора Микетишина и Миљана Салату. Каже да цео циклус не би био могућ без помоћи Миодрага Рајовића из Пећи, и његе породице, Весне Симоновић и Александра Ковачевића.

- Све ово урадио сам из чисте љубави, без мржње и суревљивости. У манастиру сам схватио да нема ништа без Божјег прста. Некада Бог проговори кроз уметника. Све је Божје и ако бих се хвалио да сам ја нешто урадио, не бих имао приступ Царству небеском - закључује отац Симеон.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације