ЗБОГОМ ВЕЛИКОМ ЏЕЗ ШМЕКЕРУ: На вест о одласку Војислава Бубише Симића (1924-2025), диригента, композитора, аранжера, пијанисте...

АКО је нечије име било толико неодвојиво од онога чиме се бави, онда је то сигурно било диригента, композитора, аранжера, пијанисте Војислава Симића (1924-2025), јер Бубиша је био синоним за - џез.

Фото К. Михајлоивић

Његов јединствени живот спојио је читав један век, прожет акордима и синкопама различитих друштвених и политичких околности, али увек у ритму музике, стваралаштва, дружења, бодрог и отменог духа, чак и када је било тешко.

- Одлазак Војислава Бубише Симића, једног од најзначајнијих џез музичара, представља велики губитак за домаћу музичку сцену - каже, за "Новости", Александра Паладин, помоћница извршног директора Музичке продукције РТС, поводом смрти великана који нас је напустио прексиноћ у 102. години. - Може се рећи да је био савременик овог жанра у Србији и уметник који је целим својим бићем за њега живео, и извођачки и стваралачки.

Своју џезерску енергију, како каже саговорница, преносио је на сараднике, па су тако са њим волеле да раде многе генерације некада Џез оркестра, данас Биг бенда Музичке продукције РТС, којима је на месту диригента посветио тридесетдве године успешног рада:

- Предводио их је на концертима и фестивалима, на неким од најуспешнијих концертних наступа у земљи и иностранству, као и на чувеном фестивалу у Жуан ле Пену (Француска, 1960), са кога су се заједно вратили овенчани првом наградом. Та дивна џезерска енергија коју је увек са собом носио била је дирљива и на последњем концерту на коме је неколико нумера дириговао пред Биг бендом РТС, марта прошле године, када смо сви заједно на сцени прослављали његов стоти рођендан, уз музику његових најчувенијих џез композиција. Музичка продукција РТС га памти по великом знању, несебичном давању, иновативности, вери и људскости коју је делио са својим музичарима. Остаје туга, али и понос да смо имали ту част да радимо и другујемо са таквим великаном.

Један од наших најуспешнијих џез музичара у свету, чувени трубач Стјепко Гут, који је дириговао и концертом у част Бубишиног века, присетио се јуче за наш лист и како су заједно бирали репертоар за ту прилику, од многобројних дела које је Симић компоновао, или аранжирао.

- Пре свега била ми је велика част што смо сарађивали, и што сам био део оркестра, који је опстао пре свега захваљујући њему, а и данас је један од водећих у Европи - рекао је Гут, који је тренутно на Сицилији, у телефонској изјави за "Новости". - Знао је да балансира између оркестра и публике, али и оркестра и институције, што је било кључно. Мало је таквих људи. Био је велики шмекер, козер, а истовремено је умео да се приближи обичном човеку.

Посебан однос, наглашава Гут, Симић је имао према младим уметницима, које је несебично подржавао, па је тако и њему помогао да се отисне у свет, када је 1979. затражио да напусти бенд и оде на чувени универзитет Беркли:

- Није био ситничав, како често умеју да буду музичари. Насупрот, када год помислим на њега, прво што ми пада на ум је та његова ширина, великодушност, хуманост, љубав, али и ведар дух и јединствен хумор - закључује Стјепко Гут, садашњи шеф-диригент Биг бенда.

Први сусрет са џезом Бубиша Симић, рођен и одрастао у угледној београдској, грађанској породици (отац му је био адвокат, а мајка свирала клавир) имао је у Врњачкој Бањи. На летовању, када му је било 12 година, слушао је оркестре "Џоли бојз" и "Саџо", који су свирали по бањским хотелима. У свет музике ушао је уз звуке свог првог инструмента - контрабса,  са 14 је добио сопствени клавир, а за 15. рођендан од оца и прву плочу са музиком Каунта Бејзија. У шестом разреду Друге мушке гимназије свирао је гитару и основао је мали састав (уз још једну хавајску гитару, кларинет, хармонику и клавир).

Први биг бенд у бившој Југославији - "Динамо", основао је одмах после Другог светског рата. Имали су 17 чланова и свирали на журкама и на чувеним игранкама на Калемегдану. Дипломирао је дириговање на Музичкој академији у Београду, у класи Предрага Милошевића. Поред џеза, компоновао је и класичну хорску и дечју музику. Са оркестром РТВ Београд обишао је цео свет, а у Београду је био домаћин легендама попут Еле Фицџералд, Квинсија Џонса, Дизија Гилеспија, Оскара Питерсона...

- Сама чињеница да је 32 дуге године био на челу Џез оркестра РТБ, који је потом прерастао у Биг бенд РТС, говори колико је значајна била његова улога у оркестру који је предводио - објашњава за наш лист трубач Марко Ђорђевић, уредник Биг бенда. - Највећим делом захваљујући њему тај оркестар постоји већ 77 година. И када је отишао у пензију, наставио је да диригује, али и ради са младим музичарима, којима је поклањао посебну пажњу. Многи од тадашњих клинаца, данашње средње генерације музичара, којима и сам припадам, највећим делом су се захваљујући Бубиши и задржали у Биг бенду. Када је реч о његовој персони, њему као диригенту, композитору, аранжеру, његов допинос не само нашем џезу, него и укупној музичкој баштини је немерљив.

Целокупна српска културна јавност била је у последња два дана ганута одласком омиљеног Бубише. Међутим, до затварања овог броја, није се огласио ниједан државни званичник. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације