Култура

ЉУБАВ ПРЕМА СВАКОЈ ТРАВКИ И МРАВУ: Фотографије хиландарског монаха Теодосија, на изложби "Богородичин врт" у Музеју примењене уметности

Миљана Краљ

08. 02. 2026. у 17:47

ТРИ теме издвојио је монах Теодосије из светог манастира Хиландара као централне за фотографије на изложби "Богородични врт", премијерно представљеној пред дословно препуном београдским Музејем примењене уметности минуле среде.

ЉУБАВ ПРЕМА СВАКОЈ ТРАВКИ И МРАВУ: Фотографије хиландарског монаха Теодосија, на изложби Богородичин врт у Музеју примењене уметности

Једна од њих потиче из стихова из псалма, у којима се каже "упознај оца кроз његову творевину".

Тако је, тврди, као монах почео да још ближе упознаје творевину божју, и кроз то што је фото-апаратом сликао "неке бубице и травке" око манастира:

- Сликајући их, имао сам тај осећај божанске лепоте у тим створењима које не видимо - објаснио је аутор изложбе. - Оно што ми је било изненађујуће у тим размишљањима о самој творевини је да Господ није створио та створења да бисмо их ми видели. Јер, Господ је створио цео свет као лепоту, а не да ми будемо у центру тог света и мислимо да имамо право да без проблема можемо да уништавамо те комарце, мраве и мушице.

Друга тема која га је потакла, како је рекао, везана је за мисао Достојевског да ће лепота спасити свет:

- Размишљао сам која је то лепота, каква је то дефиниција, и како је то могуће? Када сам почео да упознајем свет око себе кроз лепоту биљака и инсеката, видео да она утиче на мене, тако што постајем осетљивији према целом том свету. Због те осетљивости, осећам у својој души и срцу велико надахнуће.

Зато се монах Теодосије нада да ће његове фотографије ту исту лепоту побудити и у гледаоцима:

- Али и љубав, не само према најближима, него према свакој твари која се налази око нас. Када будемо почели да волимо и те комарце, још ћемо више волети и људе. Често сматрамо да су ситне ствари небитне, већ само оне најкрупније. Ми када дођемо у монаштво, првих година размишљамо о тој узвишеној молитви, како се небеса отварају и постајемо светитељи. А у ствари уопште није тако. Из свог искуства, од 18, 19 година живота у манастиру, видим да морам да кренем баш од тог комарца и мрава, да бих стигао до Бога.

POGLEDAJ GALERIJU

Трећа тема коју је поменуо је љубав, од које све почиње:

- Ми све то знамо, али је то тешко показати. Имао сам смелости да овим фотографијама искажем ту љубав, иако често немам снаге да је покажем људима око себе. Оно што се на изложби види то је најбољи део мене. Могу слободно да кажем, најлепши део. Фотографије, а посебно кратки филмови, најбоље показују како сам се осећао док сам гледао кроз објектив. Ово је мој начин да покажем колико вас волим - закључио је монах Теодосије.

Све боје љубави

ВЕРУЈЕМ да свети манастир Хиландар и отац Теодосије значе и привлаче посебним магнетизом - истакао је др Стеван Мартиновић, в. д. директора МПУ, изражавајући задовољство необично великим интересовањем за поставку. - Јеванђеоска порука да дух дише тамо где хоће, у случају оца Теодосија показује, да је то у правцу уметности, иако је он скромни монах. Сама изложба показује једну слојевитост живота. Са једне стране су инсекти и биљке из Богородичиног врта, а са друге монаси. И ма колико биле јарке боје свих оних скакаваца и осталих инсеката, некада су те боје, јаче на осмесима самих монаха, на црно белим снимцима. За мене су те боје у срцима свих нас, и постоје докле год постоји љубав између нас.

Изложбу "Богородични врт" у галерији "Жад" МПУ, која спаја дубоку духовну поруку и суптилан, виртуозан уметнички рукопис, а насталу као наставак вишедеценијске, институционалне сарадње Хиландара и МПУ, коју је отпочео историчар уметности, теоретичар, публициста и кустос Душан Миловановић (1947-2022), отворио је владика Иларион. Он је подсетио да је поставка добила благослов патријарха Порфирија и архимандрита хиландарске царске лавре Методија.

- Најдубље верујем да постоји једна тајанствена веза између светог манастира Хиландара и наше целокупне заветне заједнице, и када је у Хиландару добро, и када Хиландар напредује, онда има наде да ће и наша литургијска заједница да напредује - приметио је владика Иларион. - Посебно се радујем када се неко посвети креативном стваралаштву и изађе из своје зоне комфора, оквира конвенција, иако је деловање монаха превасходно молитва. Али, постоји сведочење те молитве на различите начине.

Прво јавно представљање

О АУТОРУ изложбе монаху Теодосију, стоје веома сведени биографски подаци. Рођен је 1968. године. У манастиру Хиландару је од 2007. године. Фотографијом се као монах бави од 2021. и ово му је прва изложба. Фотографије су настале у Хиландару и његовој непосредној околини.

На поставци, како је нагласио владика Иларион, посетиоци кроз очи једног хиландарског монаха, и његов објектив, виде даровито представљене ликове осталих монаха, али и поглед у често погрешно перципирани свет ситног, кроз природне лепоте Богородичиног врта:

- Ове фотографије нас подсећају на то да често пролазимо са ниподаштавањем крај нечег што делује безначајно, невидљиво, а у ствари је чудесно, творачко дело нашега Бога који из љубави ствара.

Чемпреси као стражари

ХИЛАНДАР који на овим фотографијама живи и дише, записује Гордан Матић у каталогу:

- Дословно - дим се диже изнад кровова као да носи молитве ка небу. Киша пада на древне куполе, а ми готово чујемо тај звук, то тапкање капљица по камену старом вековима. Чемпреси стоје као стражари. Стара врата, истрошена хиљадама руку које су их отварале и затварале, причају своје приче. И када помислимо да смо разумели о чему је реч, појављује се стена у мору. Сама, окружена водом и небом. Тишина претворена у слику.

Групни портрети братства су дар ове изложбе, сматра редитељ Гордан Матић, који је писао текст у каталогу:

- Ово су ухваћени тренуци живота - монаси разговарају, окрећу се једни ка другима, смеју се нечему што ми не чујемо, размењују погледе. Камера их није прекинула. Камера им се придружила. У тим кадровима видимо млађе и старије, озбиљне и насмејане, свакога са својом причом исклесаном на лицу, у погледу, осмеху. Док их гледамо кроз објектив оца Теодосија, његовим погледом пуним љубави и поштовања, видимо слојевитост живота који су изабрали.

Рајко Каришић, ветеран наше фотографије који је више од 50 пута походио Свету Гору и Хиландар и ту направио чак 90.000 снимака објављених у неколико монографија, високо оцењује занатске и уметниче домете радова монаха Теодосија.

- Са оцем Теодосијем познајем се много година, и знам да је његова љубав према фотографији веома изражена, и посветио јој се и поред својих многих послушања које има и као монах и као први епитроп, односно заменик архимандрита Методија - каже за "Новости" Каришић, фасциниран оригиналним приступом указивања Богородичиног врта и сасвим другачијим начином представљања лепоте Свете Горе. - То је успео фотографијама сниманим макро објективима, где се виде детаљи цвећа и тих малих живиљака, које се око њега налазе. И сам визуелни идентитет изложбе веома је упечатљив.

Поред оца Теодосија, у Хиландару постоји још један изузетан уметник из ове области, открива Каришић, монах Милутин, који је по послушању официјелни фотограф манастира и библиотекар.

- Њих двојица својим светлописима бележе историју тог светог места - закључује саговорник, који је са својим фото-апаратом био једини коме је после великог пожара било допуштено да уђе у Хиландар.