БЕСКОНАЧНА РИЗНИЦА ДОСТИГНУЋА : Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије о изложби "Уметничка збирка Матице српске"

ИЗЛОЖБОМ „Уметничка збирка Матице српске“, у години у којој најстарије културно, научно и књижевно друштво у Срба, обележава два века постојања, Галерија Матице српске у Новом Саду, јавности представља њену уметничку збирку и пажљивим одабиром предмета указује на сложену историју и особене вредности те уметничке целине.

М.Цандир

То потврђује др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и наглашава да су од самих почетака свога деловања, оснивачи Матице српске утемељили и реализовали идеју која траје и данас, а то је брига о култури, језику, књижевности, уметничком стваралаштву али и науци српског народа.

- Управо та брига је и данас у тој установи покретач значајних и племенитих пројеката и остваљења, што непосредно указује на исправност и трајање визионарске идеје улагања у бољитак народа. Истовремено је Матица српска започела и сакупљање портрета својих оснивача, председника, секретара и других часника, бројних добротвора који су својим даровима омогућили њен рад, као и значајних делатника онога времена с тежњом да формира Пантеон знаменитих Срба како би, кроз ту посебну уметничку целину, образовала визуелни идентитет српског народа и његове културе- истиче Палковљевић- Бугарски.

О Изложено је стотину експоната којима се указује на важност ризнице српске културе, вредности и достигнућа, како истиче Паковљевић- Бугарски, као доказ трајања бескрајног круга који се никад неће завршити.

- Настала као плод синергије знања и могућности, та јединствена целина која данас краси зидове свечаних сала и осталих просторија Матице српске, временом је, прерасла у богату и изузетну галерију портрета, која се редовно и даље увећава додавањем Матичиних председника, што је још једна потврда да добро осмишљено идеја која се негује, постаје традиција коју ћемо, увећану и оснажену, оставити будућим генерацијама. Поред портрета, о траговима у времену сведоче и бројне медаље и плакете које је Матица српска поручивала како би визуелизовала своје важне годишњице, али и одликовања која је примала за допринос развоју српске културе и друштва у целини, у свим периодима свог деловања.

М.Цандир

О Као посебна целина у оквиру изложбе, представљен је Кабинет секретара са намештајем и портретима истакнутих секретара, попут Теодора Павловића, Милана Савића или Јована Ђорђевића, као изабраних часника попут Вука Караџића, Јована Ђорђевића и Михајла Пупина.

- С друге стране, та колекција указује и на посвећеност појединца у грађењу једне установе културе. Говори о важности попуњавања уметничке колекција Матице српске даривањем, али и о искреној захвалности добротворима исказиваној у свим временима рада Матице српске до данашњег дана. Зато посебан део ове изложбе чини избор од неколико најзначајнијих поклона које је Матица добила у периоду након Другог светског рата. То су поклони Лазара и Савете Стојковић, Огле и Косте Милутиновића, Софије Шашкијевић и Сузане и Боривоја Самоловчева. Исто тако, и недавно реализовано тестаментарно завештање новосадских сликара Миодрага Михајловића и дар од 50 уметничких дела само потврђује да су жеља и намера уметника да свом народу завешта своје дело, живе и данас.

М.Цандир

О Најновија пракса, да о јубилејима и за Матицу српску важним годишњицама, позива савремене ауторе да својим делима одговоре на постављене темне и затим их Матици оставе на дар, говори истовремено о спремности Матице српске да се мења и прилагођава времену и приликама.

- Такви пројекти спроведени су 2016. године поводом обележавања 190 година Матице српске, када су уметници позвани да остваре сопствене интерпретације мотива кошнице као симбола Матице српске и 2024. године, када су у техници графике, понудили дела надахута јубилејом Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа у свету који излази у континуитету, сада већ више од два века.Изложба „Уматничка збирка Матице српске“ је настала на темељима дубоке и снажне сарадње и везаности Галерије Матице српксе за свог оснивача. Настала је на заједничкој идеји о важности чувања материјалних, пре свега уметничких предмета који показују континуитет српског народа и његовог визуелног идентитета. Сва та дела потврда су јединственог начина на који је Матица српска изграђивала свој визуелни идентитет- најпре криз кроз сакупљање и наручивање портрета својих часника, а затим и сарадњом са савременим уметницима које је помагала стипендирањем студија и поручивањем њихових слика.

М.Цандир

О Те идеје и пракса трају и данас и заједно са даровима добротвора чине да се уметничка колекција Матице српске непрестано увећава и после два века.

- Та порука је снажна и битна, и управо овако замишљена изложба најпотпуније преноси до јавности, музејске публике и оних који ће с поносом постати неки будући дародавци, часници и пријатељи Матице српске. Велику захвалност дугујемо Матици српској, њеном прдседнику др Драгану Станићу, секретару др Милану Мицићу и управници послова, др Јелени Веселинов, на спремности да нам уступе велики број експоната из зграде Матице српске и тиме ову изложбу учине комплетном. Честитке упућујемо ауторки изложбе Станислави Јовановић Миндић и целокупном тиму Галерије Матице српске који су осмислили и реализовали изложбу и који се свакодневно брину о тој збирци- закључила је Палковљевић – Бугарски.

М.Цандир

Нове технологије

Посебну захвалност, организатори изложбе у Галерији Матице српске, исказују аутору филма, Мирославу Стајићу и сарадницима на мултмедијалним садржајима, Исидори Ђукић, Игору Кекељевићу и Филипу Мирческом, који су новим технологијама употпунили одабрана уметнича дела и изложбу учинили атрактивнијом и динамичнијом.

- Велики јубилеј препознали смо као прилику да кроз уметност искажемо једну изузетну идеју, која се по својој далковидости издвојила у српској култури а материјализовала у делатности Матице српске током два века. Упркос немирним историјским догађајима, друштвеним уређењима и околности, уметничка колекција Матице српске означава истрајност али и настојање да се уметничким делима одржи првобитна идеја Матице као сабирног средишта српске клутуре- истиче Палковљевић- Бугарски.

М.Цандир

Музеј који непрестано сања

ГАЛЕРИЈА Матице српске је, како истиче управница, др Тијана Палковљевић Бугарски, музеј који непрестано сања.

- Ти снови су почели од тренутка настанка идеје да се при Матици српској оснује музеј (Српска народна збирка) у Будумпешти 1847. године, и наставили се преко Матичиног пресељења у Нови Сад 1864, отварања за јавност 1933. до пресељења у сопствену зграду 1958. године. И када се чинило да су сви снови остварени отварањем сталне поставке у данашњој згради и професионализацијом свих сегмената рада, истог тренутка почео је нови круг снова: како увећати колекцију, како приређивати што квалитетније изложбе, како стручније и динамичније представити развој и токове националне ликовне уметности… поштујући традицију, стварамо традицију.

М.Цандир

Најстарији национални уметнички музеј

КАО најстарији национални уметнички музеј, Галерија Матице српске, како истиче др Тијана Палковљевић-Бугарски, представља огледало државе и својеврсни витраж историјских догађаја, уметничких опредељења али и стремљења српских уметника.

М.Цандир

- Наша колекција илуструје историју српског народа, чува сећање на догађаје с простора на којима је живео, и представља јединственост уметничких идеја и идеала које је изнедрио. Ми смо кошница унутар које „зуји” дивота уметничких предмета, наратива, идеја и стваралаца, и под чијим кровом се бројним активностима јавности представља српска ликовна уметност новијег доба. Заједничка посвећеност нашој културној и уметничкој мисији сваким новим пројектом оснажује нас у заједници којој припадамо а бесконачност нових планова не даје нам да мирујемо.

Препоручујемо

Култура

0 0

РАСКОШНА И ХИПНОТИЧКА ИГРА: Огњену Вучинићу уручено признање "Смиљана Мандукић"

27. 02. 2026. у 17:56

Култура

0 0

ШКОЛА ЦРТАЊА И СЛИКАЊА: Креативни програм у Етнографском музеју

27. 02. 2026. у 17:50

Култура

0 0

ПРОДУЖЕН ЛЕТ ВИЛИНИХ КОЊИЦА: Изложба у Галерији науке и технике САНУ трајаће до 7. марта

27. 02. 2026. у 17:44

Култура

0 0

ПРИЧА О ДВОЈЕ ПОСЛЕДЊИХ ЉУДИ НА ЗЕМЉИ: Премијера „После милијон година“ у Српском народном позоришту, 28. фебруара

27. 02. 2026. у 15:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације