ПОГЛЕД ИСКОСА: Анатолиј Ивакин један од последњих у низу руско-српских сликара

ЈЕДАН од последњих у низу руско-српских сликара је Анатолиј Петрович Ивакин (Коркино, 1950), који живи у Београду од 2015. године и укључен је у наш ликовни живот.

Фото приватна архива

Сликао је од детињства, али је уписао Архитектонски институт у граду Свердловск (Јекатеринбург). У то време постојала је озбиљна уметничка припрема. Познати совјетски уметници Игошев, Бурак, Метелев и други предавали су му цртање, сликање и скулптуру неколико година. После тридесет пет година архитектонске делатности (подизао је облакодере широм Русије на челу свог тима) 2009. године одлучио је да се озбиљно бави сликарством. Ивакин је сликар кога мало занима савремена шира област визуелне уметности перформанса и инсталације. Професија архитекте веома му помаже у његовом начину рада који има класична обележја. То се пре свега односи на сликање уљаним бојама са подсликавањем.

Премда често снима фотографије предлошка, увек ради по природи, изравно доживљавајући мотив, фотографија је само подсетник и опште полазиште. По најхладнијој зими одлази у природу, или шири штафелај у градској вреви, правећи скицу, не на малом формату.

Каже да само тако може да доживи и види велики простор испред себе, пажљиво бирајући стајно место одакле посматра сцену у односу на светлост, уочавајући живописност пејзажа или ведуте и кретање сунца које ће му омогућити више сати сликања у природи или граду. Потом у атељеу ту скицу, тачније почетну студију, преноси на већи формат, исправљајући неправилности у композицији, контрастирајући боје, додајући први план на слици и решавајући перспективу.

Мада слика наизглед живо и брзо, дела су му промишљена и утемељена, боје усклађене, понекад има и и тридесетак врсте зелене на његовој палети, боје коју су стари мајстори избегавали, као и обиља локалних тонова у детаљима.

Ивакин је припадник старе руске школе реалистичког сликарства, која траје од Карла Бруљова до Иље Глазунова и наших дана. Њега мало занима декадентна фантастика, као прави Рус сматра да сликар треба да се обраћа земљи, води и небу, отуда код њега толико светлости, па и приказа блиставих руских цркава, које су некако ближе небу од српских.

Та дуга традиција реализма, са огромним утицајем на бугарско, севернокорејско и кинеско сликарство, сада доживљава превредновање. Код Ивакина и његових сабораца, мање је крутог опонашања природе, прецизности и детаљисања, а много слободе, експресије и полета у потезу. Ивакин не преноси миметички представу на платно, већ свој утисак о виђеном, не фактографију већ доживљај.

Он уважава пленеризам а његов тематски опсег је исти као код других реалиста: пејзаж, ведута, марина, портрет и мртва природа, посебно је истакнута она са цвећем. У руском живописању, нема места за мртву фотографију као полазиште, већ за сам живот. Хиперреализам је као материјалистичка и вулгарна уметност одбачен.

Препоручујемо

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА СЛИКА АНАТОЛИЈА ИВАКИНА У ГАЛЕРИЈИ `73: Живот на платну

07. 09. 2020. у 18:42

Култура

3 2

БИЛА ЈЕ ВРЕДНА 20 МИЛИОНА ФУНТИ! Осуђен на 18 месеци затвора јер је уништио слику Пикаса, а рекао - то је ПЕФОРМАНС!

25. 08. 2020. у 20:55

Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: ЛУЦИДНИ СЛИКАР У "Луциди"

18. 08. 2020. у 20:00

Друштво

0 2

ПЕНЗИОНЕРКУ ИЗ МЕЂЕ, САМОУКУ СЛИКАРУ, ЗАПАЗИЛИ И ЛОВЦИ НА ТАЛЕНТЕ: Нади се диве и у Лондону (ФОТО)

16. 08. 2020. у 07:52

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА НА ОТВАРАЊУ: У уторак почиње редуковани 29. Жички духовни сабор "Преображење"

16. 08. 2020. у 12:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације