ПОГЛЕД ИСКОСА: Балша Рајчевић - сведок наше ликовне сцене

БАЛША Рајчевић је значајно име српске уметности и ликовне критике, па је свака његова књига о уметности - догађај.

Фото приватна архива

Мало критичара одликује изграђен став и истрајност, а још мање је способно да своје писање обједини у корицама књиге. Ликовна критика је професија у одумирању, а Рајчевићеви текстови сећају на њене звездане часове поштења, доследности и мисаоности. Тако је овај београдски критичар (рођен 1941.) у директној наследној линији која се пружа од Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића, до Срета Бошњака и Ђорђа Кадијевића.

Рајчевић је сада један од најпоузданијих сведока и саучесника наше ликовне сцене, не само због своје доби, већ и способности да аналитички и синтетички промишља уметност.

Још само Ђорђе Кадијевић из те старије генерације, зна да до те мере филозофски проблематизује текст, да га оголи до онтолошких основа, постављајући у основи само једно питање: Шта је уметност? Поред мисаоне, концептуалне заснованости, којом се одликују и Рајчевићеве скулптуре и колажи, његови текстови су интересантни за читање, он никада не запада у празнословље, досадну, самодовољну анализу, које се толико грозио Дадо Ђурић.

Као и његови претходници, Рајчевић ради на успостављању вредносног критеријума, у време када су у уметности попустиле све стеге, када се више нема обзира ни према чему, а уметничко деловање се расплинуло до бесмисла и самопорицања. Реч је можда и о узалудној, донкихотовској делатности, о беспотребности критике, али је такав приступ једино могућ и частан.

Само је Рајчевић међу дипломираним вајарима и магистар историје уметности, о његовим скулптурама објављена је монографија (УЛУС, 2005), а између 1985. и 2020. публиковане су још три књиге његових критика, есеја и чланака о уметности. У међувремену, постао је и цењени књижевник, а бави се и сликарством. Текстови у књизи "Из београдских галерија" писани су у распону од 2011. до 2016. године, обухватају критике али и дуже студије, објављене у листовима и часописима "Књижевне новине", "Ликовни живот" и "Данас", у којима је Рајчевић више година био стални ликовни критичар. У књизи су представљени ствараоци из више генерација, од најстаријег Миодрага Б. Протића (1922) до најмлађе Звездане Лазин. Заступљене су скоро све врсте уметности, а анализирани су у приказима домети и ставови изнесени у шест књига о уметности. Осим славних академика и професора ту су и мање познати уметници, као и по који уметнички фотограф.

Крећући се у свом избору средњом линијом проверених и чисто ликовних вредности на трагу високог модернизма, када је југословенска уметност била на врхунцу, не залазећи у крајности авангардизма или миметичке фигурације, овај критичар је на делу, у пракси, као и у есејистичком деловању, указао на неопходност заснивања уметности као савремене естетске и етичке категорије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације