УМЕТНОСТ ЈЕ СТВАРАЛА ОД СВЕГА ШТО ЈЕ ДОТАКЛА: Ретроспективна изложба сликарке Мире Бртке (1930 - 2014) у Музеју града Београда
У ПРОСТОРУ Музеја града Београда, у Ресавској 40б, око три стотине експоната, заокружиће причу о свестраној уметници Мири Бртки (1930-2014), са освртом на њено ликовно стваралаштво, али и на креативност коју је испољила као филмска режисерка, костимографкиња, активисткиња.

Фото Приватна архива
Ретроспективну поставку названу "Рефлексије", посвећену ауторки која је била један од носилаца нових тенденција у српској савременој уметности друге половине прошлог века, организује фондација са њеним именом и Музеј града Београда, а биће отворена од 17. марта до 21. априла.
На једном месту биће тако сакупљени одабрани радови настали током педесетогодишње каријере, од 1964, када је имала прву самосталну изложбу у Риму, до ретроспективе "Нестабилне равнотеже", приређене у МСУВ, 2012. године. Изложба ће приказати нека од њених најрепрезентативнијих дела, попут серије слика у духу постенформела, али и остварења у којима се бавила истраживањем светлости и боје, сарађујући са групом Illumination, под менторством јапанског уметника Нобуја Абеа. Део поставке је и циклус "Белих слика", за које су карактерестичне геометријске форме, као и дела из серије "Линеари" и "Чисто сликарство".

Senza Titolo, Фото Приватна архива
На аутентичан начин, ова уметница користила је различите материјале - папир и текстил, стварала колаже, асамблаже, објекте. Бавила се и скулптуром, а изложба обухвата њене вајарске радове, од оних малог формата, до монументалних. Реч је о циклусима, "Акумулације", "Црвена скулптура", "Линеарна скулптура", "Метамеханике", "Споља-изнутра".
Уникатне "Мирине хаљине"
ПОРЕД сликарства, колажа и скулптуре, позоришне и филмске режије, сценографије, костимографије, анимираног филма, успешно се бавила и модом (уникатне "Мирине хаљине") и везом. У циклусу "Радови с везом" сарађивала је са својим сународњакињама, ткаљама - Словакињама. Основала је и уметничку асоцијацију "Биро бункер" у Старој Пазови.
Рођена у словачкој породици у Новим Бановцима, гимназију, а потом и студије режије на Академији за позориште и филм завршила је у Београду 1953. да би у Риму дипломирала на Академији лепих уметности, деценију касније. Њени сликарски почеци, средином шездесетих година 20. века, одвијају се у атмосфери италијанске уметности периода "после енформела", a од 1966. прелази на колористичку апстракцију у сликама, колажима и темперама на картону.

Фото Приватна архива
Прве самосталне изложбе у Југославији имала је у Музеју савремене уметности у Новом Саду и Салону Музеја савремене уметности у Београду 1971. године, иако је везе са београдском уметничком сценом успоставља учешћем на Тријеналу 1967. и Октобарском салону 1968. године.
Била је предана стваралаштву до последњег даха, упркос великој, личној животној трагедији, која ју је задесила средином деведесетих: снимајући прве кадрове филма "Сутон над Београдом", њен супруг режисер Драган Кресоја, и син, камерман, Милош Стефан Кресоја, погинули су у хеликоптерској несрећи, на ушћу Саве у Дунав.

Фото Приватна архива
Радови ове уметнице налазе се у јавним збиркама, попут Музеја савремене уметности Војводине, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Сарајева, галеријама и музејима у Тренту, Риму, Истанбулу, као и у приватним колекцијама. Скулптуре Мире Бртке постављене су у јавним просторима у Вршцу, Кикинди, Апатину, Старој Пазови, а о њој је снимљено више филмова и телевизијских емисија.

ТРАМП ОТКРИО КОЛИКО ЉУДИ НЕДЕЉНО ГИНЕ У УКРАЈИНИ: "Путин убија много украјинских војника"
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је данас да је незадовољан понашањем руског председника Владимира Путина и навео да разматра нове санкције против Русије.
08. 07. 2025. у 20:36

СКАНДАЛ! ПЛЕНКОВИЋ О УСТАШКОМ КОНЦЕРТУ ТОМПСОНА: "Поносни смо, једино он може да окупи пола милиона"
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић одржао је конференцију за медије након седнице Председништва Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Главна тема била је концерт Марка Перковића Томпсона на Хиподрому и усташка иконографија која се тамо могла видети, али и чути.
07. 07. 2025. у 18:33

СЛАВИМО ПЕТРОВДАН: Шта се данас не ради и шта треба умесити
СРПСКА православна црква и њени верници данас прослављају Петровдан, празник који је посвећен светим апостолима Петру и Павлу.
12. 07. 2025. у 07:34
Коментари (0)