БРИЖНИ ЧУВАР СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Одлазак академика Ивана Клајна, једног од најистакнутијих и највољенијих лингвиста и филолога

АУТОРИТЕТ, онај највећи, неупоредив, неприкосновен. Толики да човека подсвесно нагони да, коју год реч да пишући о њему употреби, после сваке реченице застане, преиспита је, и запита се: "Шта ли би професор Иван Клајн о овоме рекао"?

Архива

Лингвиста чија се решења за наше свакодневне језичке недоумице, у неком од безбројних издања, крију у фиокама стола ваљда сваке особе која се професионално бави писањем, док Клајнови ненадмашни речници и приручници стоје на полицама сваке "пристојне" куће. Попут некаквог малог кућног божанства или доброг духа, свеприсутан и увек спреман да прискочи у помоћ, развеје сумње и разреши недоумице, Клајн се са страница својих књига укључивао у разговоре на све теме, дајући коначан суд који би се напросто прихватао као тачан. Ваљда нема језичке зачкољице, правила, изузетка, ситуације којом се овај пасионирани језикофил није позабавио, увек нам дајући тачна коначна решења, подастирући необориве аргументе и јасна објашњења.

Када је из Српске академије наука и уметности обзнањено да је у среду, у 85. години, од ковида преминуо Иван Клајн, редовни члан Одељења језика и књижевности САНУ и један од наших најистакнутијих лингвиста и филолога - нису само угледни језикословци, научници, академици и професори знали да је ово ненадокнадив губитак за српску филологију. Уздахнуо је засигурно и сваки језикољубац овдашњи, питајући се: "Кога ћемо од сад питати све оно што о језику не знамо?"

- Клајн је био једна нестварно фина природа, омиљен код свих новинара и других људи који користе наш језик, баш због тога што је увек прискакао у помоћ, био је ту и када други нису, волео је да буде на распологању, да помогне и да подели своје огромно знање - истиче Зоран Колунџија, који се поноси тиме што је у свом "Прометеју" објавио више књига избора Клајнових легендарних колумни о језику, "Велики речник страних речи и израза", који је Клајн сачинио са Миланом Шипком, те неизбежни "Речник језичких недоумица".

- Свакако је управо та његова колумна у "Нину" током деценија за нама оставила најдубљи траг, и вероватно је и због ње Клајн давно постао, без премца, најпознатији наш лингвиста "у народу", међу свим људима који користе српски језик на практичан начин. А то што се он, као италијаниста, етаблирао као најпопуларнији и најбољи лингвиста за српски језик, много говори о дубини и ширини његовог знања - додаје Колунџија.

Иван Клајн је био полиглота и то му је помагало да примети механизме угрожавања српског језика под утицајем страних језика, наглашава и др Рајна Драгићевић, професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у у Београду.

- Његова способност да из визуре страних језика осмотри српски језик представља велики допринос србистици јер многи србисти не могу да у страним језицима пронађу референтни оквир када треба да оцене и процене језичке промене у српском језику - објашњава Рајна Драгићевић. - Свако ко је изучавао стране језике и удубљивао се у њих, разуме да сваки језик има своју унутрашњу логику, која се нарочито огледа у законитостима спајања морфема у лексеме, лексема у речи, речи у реченице. Везе између пунозначних речи са помоћним, као што су спојеви именица са предлозима, представљају осетљиве саставнице увезане у систем који одликује изузетна префињеност и дубока прецизност. Када се невештим, непромишљеним превођењем тај систем наруши, онда је то велики проблем, јер се тиме угрожава рад зглобова језичког система, а ти зглобови чине систем функционалним. Професор Клајн је успевао да осети и опише ове нијансе, а за себе је говорио да га привлаче конкретни језички проблеми, нарочито утицаји страних језика на српски. Ипак, дао је велики допринос и теоријским питањима грађења речи у српском језику. Његова двотомна "Творба речи у савременом српском језику" најцеловитије је и најзначајније дело посвећено граматичким и семантичким питањима творбе речи у српском језику.

Рођен у Београду 31. јануара 1937, Клајн је у свом бићу и породичном наслеђу сажео многа превирања и погроме на овим просторима, такорећи историју друге половине 20. века - отац Хуго Клајн, лекар и позоришни редитељ из Вуковара који је са Крлежом студирао у Бечу, први је донео психоанализу у Краљевину Југославију и оженио се Станом из београдске трговачке фамилије, чије су везе Хугу спасле главу током окупације Београда. Хугове сестре су, међутим, одреда са породицама страдале у Јасеновцу, а син Иван је о породичном страдању сазнао много доцније.

Супругу Александру, са којом има сина, Иван је упознао као студенткињу италијанског на Филолошком факултету - где је сам дипломирао 1961. на Групи за италијанистику, магистрирао 1964. и докторирао 1970. Изабран за асистента за италијански језик 1964, а потом је на том факултету радио као доцент, ванредни и редовни професор, до пензионисања 2002. године.

ТАЛЕНАТ

Србија је остала сиромашнија за врсног лингвисту великог ауторитета, изузетног језичког познаваоца. Академик, филолог, историчар језика и професор Иван Клајн успевао је да свој недвосмислено раскошан таленат искаже на различите начине. Оставио је дубок траг својим несебичним давањем, залагањем и радом за српски језик. Остаће упамћен по својој бризи за језичку културу и опусу који је трајно обогатио нашу науку о језику - саопштило је Министарство културе.

ВУКСАНОВИЋ: ЧОВЕК РЕТКИХ ВРЛИНА

ИВАН Клајн је творац српске литерарне лингвистике, коју су могли да читају и разумеју сви њени читаоци. Његова радозналост је била вишеструка. Неговао је хумор пригушене отмености. Чинило се да је немаран и док запажа оно што други не виде. Мајсторски је укрштао значења из неколико језика. Седео је поред мене на седницама Одељења језика и књижевности САНУ. Биће ми необично као и увек кад губимо људе ретких врлина - рекао је академик Миро Вуксановић.

ПИПЕР: ГОСПОДСТВЕНА ЛИЧНОСТ

ВЕОМА жалим због одласка академика Ивана Клајна. Био је ретко добар човек, велики лингвиста широке културе и велики господин. Био је, пре свега, веома благородна и господствена личност, лингвиста широких видика и ретко богате културе, сербокроатиста, србиста, италијаниста, романиста, хиспаниста, врстан стручњак за лингвистичку контактологију, граматику, дериватологију, лексикографију, лексикологију, историју језика, проучавање књижевнојезичке норме и неговање језичке културе, у чему је дао немерљив допринос. Његовим одласком наша наука о језику изгубила је једног од својих водећих представника - рекао је академик Предраг Пипер.

Препоручујемо

Друштво

0 8

ПРЕМИНУО ИВАН КЛАЈН: Одлазак чувеног филолога

31. 03. 2021. у 19:19

Друштво

1 13

ФАМИЛИЈА МИ ЈЕ СТРАДАЛА У ЈАСЕНОВЦУ: Овако је о свом пореклу говорио Иван Клајн - "Породична идила није друго трајала"

31. 03. 2021. у 20:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације