НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић - рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове
13. 04. 2021. у 15:24
НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.
Ово је отворено провицирање власти, која је врло јасна по питању писма.
Повезане вести

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе
АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.
01. 04. 2021. у 11:00

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Срето Танасић, "Тако сам говорио зарад сутра", "Чигоја"
У КЊИЗИ интервјуа проф. др Срето Танасић одговара на најзначајнија питања у вези са савременим српским књижевним језиком и процесима који се у њему одвијају, као и на питања о ћирилици.
30. 03. 2021. у 15:59

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори
ХОЋЕМО ли чекати да српски језик буде мањински, па да онда о њему водимо бригу
30. 03. 2021. у 12:32

ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Захватила нас је ријалити простота
АКАДЕМИК Миро Вуксановић недавно је објавио две књиге - путописни дневник "Бројчаник" ("Лагуна") и аутопоетичка сабирања "Разговор с Немањом" (УК Црне Горе), објављена као део награде "Марко Миљанов", која ће му бити уручена кад епидемиолошке околности то дозволе. Ова самосвојна и особена дела дубоко су лична, на неки начин аутобиографска.
28. 03. 2021. у 13:00

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
23. 03. 2021. у 13:11

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
У УРЕЂЕНИМ државама језичка политика је у центру националне политике.
16. 03. 2021. у 11:23
Најновије из рубрике

ТАЈНА ИСТОРИЈА БРИТАНСКОГ ПИСЦА - ШПИЈУНА: Припадао мрежи "војника-естета" задужених културну дипломатију и тајне операције
ОБЈАВЉИВАЊЕ књиге "Време дарова - Пешице до Константинопоља: од Хука у Низоземској до Средњег Дунава" ("Службени гласник"), величанственог путописа кроз сурову стварност међуратне Европе и фатаморгане умирућег света европског "Бел епока" први је корак ка откривању тајне историје писца - витеза бритнске круне сер Патрика Ли Фермора, уметника, бонвивана и тајног агента, ратног хероја одликованог највишим орденима, хеленофила чији је дуги живот до краја био дубоко испреплетан са "балканским пословима".
10. 09. 2025. у 12:07

СВЕ ШТО ЈЕ РАДИО, БИЛО ЈЕ НА ПОНОС СРПСКОМ РОДУ: Јоца Савић, славни позоришник који је задужио немачки театар, није заборавио своје порекло
РЕФОРМАТОР немачког театра, носилац титуле краљевског редитеља и оснивач Шекспирове позорнице, никад није заборавио своје српско порекло: ипак, о глумцу, редитељу и позоришном педагогу Јоци Савићу (Нови Бечеј 1847 - Минхен, 1915) у завичају и дан-данас се недовољно зна, осим у ужим позоришним круговима.
09. 09. 2025. у 15:45

ФЕСТИВАЛ СТРИПА У ЗРЕЊАНИНУ
Традиционални, шеснаести по реду Стриполис, фестивал стрипа у Зрењанину, одржаће се од 18. до 20. септембра у Културном центру.
09. 09. 2025. у 09:30

"НЕМАМ ПОТРЕБУ ДА ИДЕМ НЕКИМ ЛАКШИМ ПУТЕМ": Интервју Бранкица Себастјановић, глумица
ПРЕД сам крај сезоне на Вечерњој сцени Позоришта лутака "Пинокио" премијерно је изведена представа "Дневник Ане Франк" у режији Стевана Бодроже. А главна јунакиња, неочекивано, има два лица: Бранкице Себастијановић и лутке рађене по њеном лику. Али, обе су с нимало лаким задатком - да испричају трагичну причу о малој јеврејској девојчици, сакривеној на амстердамском тавану током Другог светског рата...
08. 09. 2025. у 13:07

СВА РАСКОШ ОБРЕНОВИЋА У СЈАЈУ СВЕЋЊАКА: На аукцији у Немачкој, за Историјски музеј Србије, купљен драгоцен сребрни предмет са двора
НА АУКЦИЈИ куће Schloss Ahlden из Немачке јуче је откупљен сребрни свећњак са двора Обреновића, како би био враћен у Србију. Према речима министра културе Николе Селаковића, реч je о до сада највећем предмету од сребра који je припадао српском дворском мобилијару ове динатсије, а обогатиће збирку Историјског музеја Србије.
05. 09. 2025. у 23:24
Коментари (1)