СЛИКАО КОСМОС У ВЛАТИ ТРАВЕ: Сећање на уметника Мирослава Анђелковића (1945-2021)
У АПРИЛУ је са наше ликовне сцене нестала још једна значајна фигура: Мирослав Анђелковић (1945-2021), сликар, графичар, илустратор, редовни професор београдског Факултета примењених уметности.
Рођен у Јелашници, средњу уметничку школу "Ђорђе Крстић" завршио је у Нишу, Академију ликовних уметности у Београду, код професора Недељка Гвозденовића, а специјализацију на Академији Сан Фернандо у Мадриду, као стипендиста шпанске владе.
Уметничку каријеру градио је блиско сарађујући са братом близанцем, Миодрагом Анђелковићем истиче, за "Новости", сликар Александар Ђурић, председник Друштва српских уметника "Лада", чији је Мирослав био истакнути члан.
- Природа је била његова непресушна инспирација и то у свом најтананијем издању: травке, листови, цвеће, крхке стабљике, цветови... - подсећа Ђурић. - Микроструктуре су шифре за поимање космичких параметара. Људски дух може да се препозна кроз љубав и нежност које се сливају у поетско осећање света, а Анђелковић је био пикто-поета "пар екселанс".
Према речима ликовног уметника Мирољуба Филиповића Филимира, реч је о аутору из плејаде великих српских сликара и хуманиста:
- Памтићемо га као доброг човека изузетне стваралачке енергије. Сликар, графичар, конзерватор, рестауратор и ликовни педагог, он је својим делима оставио неизбрисив и незаобилазни траг на нашој културној сцени.
Према сведочењу уметника Срећка Здравковића, Анђелковић је био правичан професор, стрпљив и предан, а студенти су га изузетно волели.
- Отишао је тако тихо и неочекивано да нам је свима неверица, као да се то и није догодило - додаје Здравковић.
- Нишлија, родом из Јелашнице, мој земљак, био је велики човек, велики ризничар уметничких искустава, добар познавалац сликарског заната. Био је увек ведар и спреман да чује шалу. Говорио је како је он уметник из Ниша, на привременом раду у Београду.
НИШ МУ ДУГУЈЕ ЛЕГАТ
КЊИЖЕВНИК и вајар Звонимир Костић Палански сматра да ће, кроз своја дела, слике и графике, али и ликовне дневнике, Анђелковић наставити своје трајање:
- Осликани и исписани блокови и свеске тек треба да се истраже. Задужио је свој Ниш, па предлажем да градске институције културе нађу простор и средства и опреме његов легат, а да све пропрати једна богата монографија.
Као прави заљубљеник књижевности, подсећа Димитрије Миленковић, Мирослав Анђелковић је својим уметничким даром оплеменио читаву малу библиотеку књига - од Боре Станковића и Стевана Сремца до песника наших дана:
- Живео је уз Раичковићеве поетске трепете "Тихе сасвим да се до бешчујности чују. Тако само причају жита своју нејасну љубав у ветровима што хује"... На корицама моје књиге изабраних песама "Таложење смисла" његова визионарска слика пригрлила је поетски уздах: "Будиш се претворен у птицу/ свићеш на њеном лицу/ Ко ће у твојој смрти/ Пронаћи Звездарницу?" Звездарница Мирослава Анђелковића почела је да светли и у далекој, али нама присној уметничкој галаксији - закључује Миленковић.
Препоручујемо
ИЗАЗОВИ МАШТЕ: Сликар Вук Вучковић о делима које је представио у галерији "Штаб"
17. 05. 2021. у 11:26
ПОЗИТИВНО ОЦЕЊЕН ПРЕДЛОГ: Спомен обележје великом уметнику Урошу Тошковићу у Бару
14. 05. 2021. у 16:43
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)