СРБИ НЕ ЉУБЕ ЛАНЦЕ: Гимназијалка из Берана Јована Рмуш о историји и судбини свог народа

СРБИ НЕ ЉУБЕ ЛАНЦЕ: Гимназијалка из Берана Јована Рмуш о историји и судбини свог народа

Да није било деде Новака Огњеновића из бањског села Миљанићи код Никшића, његових дугих прича и савета које је преносио унуци Јовани Рмуш из Берана, питање је да ли би ова даровита девојка, ученица Гимназије "Панто Малишић", толико убедљиво тријумфовала на литерарном конкурсу "Српски пишем и зборим", који су расписали Српски национални савет Црне Горе, Српски информативни културни клуб "Свети Сава" из Берана и Српски културни центар "Патријарх Варнава" из Пљеваља.

05. 08. 2024. у 07:00

ТОЛСТОЈ МЕЂУ СЛИКАРИМА Навршило се 180 година од рођења Иље Рјепина

ТОЛСТОЈ МЕЂУ СЛИКАРИМА Навршило се 180 година од рођења Иље Рјепина

НАЈПОЗНАТИЈИ сликар руског реализма и уметник коме припада велика заслуга за увођење руске уметности у европске токове Иља Јефимович Рјепин (1844-1930) рођен је пре равно 180 година. Савременике је фасцинирао "способностошћу да репродукује људски живот снажним и живописном силом", а Лав Николајевич Толстој тврдио је да "приказује живот народа много боље него било који други руски уметник".

05. 08. 2024. у 07:00

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог Цвећа зла и Рембоове Алхемије речи, ускоро Аполинер

ВЕЛИКИ ПРЕВОДИ НИКОЛЕ БЕРТОЛИНА: Из штампе изашао препев Бодлеровог "Цвећа зла" и Рембоове "Алхемије речи", ускоро Аполинер

ИЗДАВАЧКЕ куће "Трећи трг" и "Сребрно дрво" покренуле су нову библиотеку "Велики преводи", а први примерци Бодлеровог "Цвећа зла" и Рембоове "Алхемије речи" објављени су пре два дана, у част 93. рођендана чувеног преводиоца Николе Бертолина.

04. 08. 2024. у 16:54

ПСОВКА КАО ОПТУЖБА НАМРГОЂЕНОГ ДОБРИЧИНЕ: Књига Њим самим: Записи из живота открива сасвим другачијег Зорана Радмиловића (1933-1985)

ПСОВКА КАО ОПТУЖБА НАМРГОЂЕНОГ ДОБРИЧИНЕ: Књига "Њим самим: Записи из живота" открива сасвим другачијег Зорана Радмиловића (1933-1985)

ГОДИШЊИЦА смрти глумачке легенде Зорана Радмиловића (1933 - 1985) недавно је била повод да његови Зајчерци још једном евоцирају успомене на славног земљака: у Позоришном музеју представљена је књига "Њим самим: Записи из живота".

04. 08. 2024. у 13:06

АЛЕКСАНДАР ДЕНИЋ ЧЛАН АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У БЕРЛИНУ: Наш угледни сценограф први је уметник са Балкана у њеном сазиву

АЛЕКСАНДАР ДЕНИЋ ЧЛАН АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У БЕРЛИНУ: Наш угледни сценограф први је уметник са Балкана у њеном сазиву

НАШ истакнути уметник и сценограф Александар Денић постао је члан угледне Академије уметности у Берлину и први уметник са Балкана који је ушао у ову немачку институцију културе.

02. 08. 2024. у 17:29

ПРЕМИЈЕРА ПРОТЕКЦИЈЕ: Нушићев комад на 38. фестивалу Град театар у Будви

ПРЕМИЈЕРА "ПРОТЕКЦИЈЕ": Нушићев комад на 38. фестивалу "Град театар" у Будви

НУШИЋЕВА "Протекција" (у адаптацији и режији Милана Нешковића) први пут ће бити изведена на 38. фестивалу "Град театра" у Будви, у суботу 3. августа, у порти Манастира Свете Тројице у Стањевићима.

02. 08. 2024. у 17:11

ПОДРЖАНА ЉУБАВ МАРИНЕ И УЛАЈА: Голубовић на конкурсу ФЦС добио новац за причу о славном пару, а Драгојевић за официра који је променио пол

ПОДРЖАНА ЉУБАВ МАРИНЕ И УЛАЈА: Голубовић на конкурсу ФЦС добио новац за причу о славном пару, а Драгојевић за официра који је променио пол

ДВОЈЕ љyди који су променили светску уметност путују по Европи у црном, малом комбију, који је позорница за њихов однос - љубав, страст, сексуалност, пријатељство, поверење, блискост.

01. 08. 2024. у 17:16

ЗА РОЂЕНДАН ПРИЧА О ОБРЕНОВИЋИМА И ИСТОРИЈА ТЕАТРА: Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије

ЗА РОЂЕНДАН ПРИЧА О ОБРЕНОВИЋИМА И ИСТОРИЈА ТЕАТРА: Весна Буројевић, директор Музеја позоришне уметности Србије

У НАРЕДНУ годину Музеј позоришне уметности Србије улази обележавањем значајног јубилеја: 75 година постојања и издавањем монографије о историји куће. Установа од националног значаја, смештена је у Божићевој кући (Господар Јевремова 19), здању које је 1836. године подигао свињарски трговац Милоје Божић и које је само по себи - споменик културе. У овој, иначе величином скромној згради, чува се театролошка грађа која сведочи о развоју позоришта од 18. века до данас.

01. 08. 2024. у 16:54

ФЕСТИВАЛ СРПСКЕ ФАНТАСТИКЕ: Отворен конкурс за филмове који ће се такмичити за награду Коскар

ФЕСТИВАЛ СРПСКЕ ФАНТАСТИКЕ: Отворен конкурс за филмове који ће се такмичити за награду "Коскар"

ФЕСТИВАЛ српског филма фантастике, који ће бити одржан у Београду од 29. септембра до 1. октобра у Дворани Културног центра Београда, расписао је конкурс за пријаву филмова који ће се такмичити за награду "Коскар", а која се додељује за најбоље кратке филмове из Србије, земаља бивше Југославије и света - саопштио је организатор, Удружење "Млади кадрови".

01. 08. 2024. у 13:29

ПЕСНИЦИ НА ШАРКАМЕНУ: На познатом археолошком налазишту почиње манифестација Јаснина заветина поезије љубави

ПЕСНИЦИ НА ШАРКАМЕНУ: На познатом археолошком налазишту почиње манифестација "Јаснина заветина поезије љубави"

ПРОМОЦИЈА часописа "Развитак", у издању Установе "Зоран Радмиловић", биће одржана 4. августа у оквиру манифестације "Јаснина заветина поезије љубави" у Галерији "Шаркамен", у истоименом селу код Неготина, познатом по археолошком локалитету римског резиденционалног комплекса Максимина Даје.

01. 08. 2024. у 12:42

ПОЧИЊУ НОВИ ГЛАСОВИ: На летњој сцени Београдског драмског август посвећен младим позоришним уметницима

ПОЧИЊУ "НОВИ ГЛАСОВИ": На летњој сцени Београдског драмског август посвећен младим позоришним уметницима

НА Летњој сцени Београдског драмског позоришта, другу годину за редом, август је резервисан за младе позоришне уметнике и пројекат "Нови гласови": овог пута биће обележен извођењем три представе од прошлог лета, али и две премијере.

01. 08. 2024. у 12:32

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство равнодневице

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство равнодневице

ФЕСТИВАЛ Дубровачке летње игре, у оквиру свог седамдесет петог издања, руководећи се идејом да су простори и зидине древног медитеранског града не само декор, него и равноправни драмски лик у догађањима, упризорио је, у сликовитом простору Истезалишта Посат, драму "Еквиноцијо" ("Равнодневица") српског књижевника, драматичара, правника и члана Српске краљевске академије наука Ива Војновића (Дубровник, 1857 - Београд 1929), некадашњег драматурга Хрватског земаљског казалишта, данашњег ХНК у Загребу...

31. 07. 2024. у 16:22