ИСТОРИЈСКИ ФАЛСИФИКАТИ "ЛЕТЕ" ИЗ ЂАЧКИХ КЊИГА: Стручњаци свесрдно подржавају најављену измену Закона о уџбеницима

Намера да се издавање идентитетских уџбеника врати под окриље државе и националног Завода за уџбенике треба што пре да се реализује. Такође, неопходно је изменити наставне планове и програме на основу којих се штампају ђачке књиге, јер се преко њих спроводи ревизија историјских чињеница на штету српског народа.

танјуг

Из уџбеника се морају избацити опасни историјски фалсификати који утичу на свест наших ђака. Осим тога, сада је школска лектира идеолошки пречишћена, а на основу онога што је изостављено, приметно је колико се бришу трагови о значајној улози српског народа у европској и светској историји. То мора да се измени.

Овако саговорници "Новости" коментаришу најаву Владе Србије да ће уџбеници са националним садржајем - српски језик и књижевност, историја, географија, музичка и ликовна уметност, свет око нас, природа и друштво - убудуће бити под контролом државе.

Влада је на предлог премијера Милоша Вучевића усвојила Закључак којим се налаже измена Закона о уџбеницима и дају јасна упутства за успостављање транспарентног тржишта уџбеницима, укидање монопола, као и увођење највише малопродајне цене уџбеника. То значи и да ће вртоглаве цене ђачких књига бити ограничене, а монопол који имају поједине стране издавачке куће - укинут.

Да подсетимо, најпре је иницијативу за издавање националних уџбеника покренуо још 2021. године председник Александар Вучић. Првобитни план био је да они буду у ђачким рукама у школској 2022/23. години, а почео је и рад на изменама Закона о уџбенцима. Међутим, тај пропис се до данас није нашао у скупштинској процедури.

А наши саговорници оцењују да је законска одлука која је донета након 2000. да се издавање ђачких књига "одузме" националном заводу и повери страним издавачким кућама - била неразумна и да је допринела да садржај буде пун историјских фалсификата.

Фото П. Милошевић

Тако историчар Александар Растовић каже за "Новости" да су у садашњим наставним плановима и програмима историјске чињенице из 18, 19. и 20 века погрешно и злонамерно интерпретиране на штету српског народа. Он набраја неке од тендециозно интерпретираних историјских догађаја:

- Погрешно се тумачи Велика источна криза, Срби су оптужени за протеривање Турака и Албанаца, затим Срби се оптужују и за злочине током балканских ратова над Албанцима, Турцима и муслиманима, Србија је проглашена кривцем за Први светски рат, "Млада Босна" назива се терористичком организацијом, а Гаврило Принцип терористом... Даље, умањује се број јасеновачких жртава па у лекцијама имамо бројке од 50.000 до 80.000, а знамо да је државна комисија још 1945. говорила о пола милиона убијених у Јасеновцу. Крај 20. века обележили су ратови на простору бивше СФРЈ, па су и за то окривљени Срби, а нашем народу је приписан и геноцид у Србреници...

Све ово, наглашава Растовић, мора бити избачено из наставних планова и програма, који су срж проблема јер се на основу њих штампају уџбеници.

Када је реч о уџбеницима српског језика и књижевности, доктор књижевних наука професор Оливера Крупеж каже нам да у предстојећој реформи не треба допустити програмске слободе које директно иду на штету научног и критичког погледа на историјски контекст појединих значајних догађаја, као и на угао осветљавања појединих књижевних ликова, дела или аутора какви су тренутно заступљени у уџбеницима појединих издавача.

- У две последње реформе препознаје се иста тенденција: изостављање дела са историјским димензијама - анексија БиХ, теме Првог и Другог светског рата, страдање српског народа уопште - значајно редуковање дела са мотивима родољубља, националног поноса, идеала слободе, али и другарства, породице, рада, земље и села, племенитости и милосрђа... - упозорава ова професорка.

Наша саговорница истиче да ученици основне школе имају обиман програм који је испуњен многим академским знањима, а у малој мери садржајима који омогућавају да се у настави реализују циљеви образовања и васпитања који се односе на развијање националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Србији, поштовање и неговање српског језика, традиције и културе српског народа, поштовање и очување националне културне баштине.

- Када истичемо српски језик и националну припадност, треба да имамо у виду да су ти циљеви идентични и за матерњи језик и културу свих националних мањина - каже Оливера Крупеж. - Ако говоримо о осећању припадности Србији, морамо се осврнути на незнатан број књижевних дела са мотивима завичаја, отаџбине и родољубља, као и оних који истичу њене материјалне и нематеријалне вредности. То недостаје и то треба да буде заступљено у националним уџбеницима.

Фото: Н. Фифић

Она истиче да предмет српски језик и књижевност у највећој мери може да допринесе изградњи личног, културног и националног идентитета младих:

- Национална читанка треба да садржи канонска дела која сведоче о историјским догађајима и о културним и духовним добрима - наводи ова професорка. - Такви се наслови намећу сами и треба их потражити у претходним програмима који су неговали културу сећања.

И премијер Милош Вучевић осврнуо се на садржај уџбеника и навео да не смемо дозволити да нам неко на мала врата фалсификује историју, врши национално декодирање и уништава наш вредносни систем који је дубоко укорењен у наш народ.

- Не смемо дозволити да нас убеде у уџбеницима да смо окупатори, агресори или да смо ми неког напали, кад су нас нападали - поручио је премијер. - Да не испадне и да смо ми још ишли добровољно у Јасеновац или да се нису борили јунаци на Кошарама, као и да нисмо донели слободу свим јужнословенским народима на простору бивше Југославије.

Осим тога, премијер је рекао и да не смемо да дозволимо да нам кажу да не постоје мама и тата, или да нас уче да нису највиши врхови Србије на Проклетијама и Шар-планини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације