СВЕТСКИ ДАН УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА: Прилика да се истакне утицај урбанизма на квалитет живота

СВЕТСКИ дан урбанистичког планирања је прилика да се укаже на то колико урбанизам утиче на квалитет живота људи. Урбанизам је наука и уметност планирања, пројектовања и управљања градовима и насељима, како би се обезбедио одржив, функционалан и леп простор за становање, рад и рекреацију.

Foto: Shutterstock

Светски дан урбанистичког планирања (World Town Planning Day) обележава се 8. новембра сваке године, почев од 1949. године, када га је покренуо аргентински урбаниста и професор Carlos Maria della Paolera, који је био први Јужноамериканац који је дипломирао на Институту за урбанизам Универзитета у Паризу. Он је желео да подстакне интересовање и свест о важности урбанистичког планирања за развој градова и друштва.

На Светски дан урбанистичког планирања окупљају се урбанисти, архитекте, планери заједница, у преко 30 земаља, како би подигли свест у јавности о важности развоја градова.

Урбанистичко планирање се бави различитим аспектима урбаног развоја, као што су: демографија, економија, социологија, екологија, архитектура, саобраћај, инфраструктура, зелене површине, културно наслеђе, јавни простор и партиципација грађана.

Фото: Схуттерстоцк

Данас се урбанистичко планирање суочава са бројним изазовима као што су: климатске промене, раст популације, неједнакост, сиромаштво, загађење, недостатак ресурса, конфликти, миграције и пандемије. Урбанисти морају да пронађу решења која ће омогућити градовима да буду отпорни, инклузивни, здрави и лепи.

Како би се савладали сви изазови потребни су сарадња и дијалог са свим актерима који учествују у урбанистичком процесу. Светски дан урбанистичког планирања је прилика да се подстакне таква сарадња и да се покаже како урбанизам може да допринесе бољем свету за све.

Еколошки здрави градови имају неколико заједничких фактора:

• Пружају становницима обиље могућности да уживају у високом квалитету живота

• Теже да сачувају или унапреде своју економију и квалитет животне средине

• Циљ им је да побољшају здравље својих становника

• Обезбеђују различите стамбене опције за своје становнике

• Планирају и укључују пуно простора за шетњу, вожњу бициклом и боравак на отвореном

• Јавни превоз чине лако доступним и приступачним за све којима је потребан

Развој зеленог града као нови приступ планском уређењу

Одрживи град („зелени град“ или „еко-град“) је урбана енклава у чијем се дизајну и изградњи приоритет даје очувању природног екосистема уз економско, социјално и физичко здравље и добробит становника града.

Питања коришћења земљишта, очувања биодиверзитета, као и незагађења ваздуха и воде пажљиво се разматрају у одрживим градовима, који такође имају за циљ да подстакну везе међу људима и ојачају заједнице кроз намерни урбани дизајн.

Компанија Economist Intelligence Unit (EIU) годишње објављује извештај у којем рангира најбоље и најгоре градове за живот.

У овом истраживању посматрана су и бодована 173 града у пет категорија: безбедност, култура, здравство, образовање и инфраструктура.

Десет најбољих градова за живот у 2023. години:

1. Беч, Аустрија
2. Копенхаген, Данска
3. Мелбурн, Аустралија
4. Сиднеј, Аустралија
5. Ванкувер, Канада
6. Цирих, Швајцарска
7. Калгари, Канада
7. Женева, Швајцарска
9. Торонто, Канада
10. Осака, Јапан

Десет најгорих градова за живот у 2023. години:

164. Дуала, Камерун
165. Кијев, Украјина
166. Хараре, Зимбабве
166. Дака, Бангладеш
168. Порт Моресби, Папуа Нова Гвинеја
169. Карачи, Пакистан
170. Лагос, Нигерија
171. Алжир, Алжир
172. Триполи, Либија
173. Дамаск, Сирија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације