ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О ЗЕЛЕНОМ МАРКЕТИНГУ: Еколошка одговорност или маркетиншки трикови

ЗЕЛЕНИ маркетинг је појам који се односи на маркетиншке активности које имају за циљ да промовишу производе или услуге који су еколошки прихватљиви или који доприносе очувању животне средине.

Foto: Shutterstock

Савремени потрошач је све више свестан последица глобалног загревања.  Широм света људи показују бригу за животну средину и мењају своје понашање. Као резултат тога, појавио се зелени маркетинг који позива на одрживе и друштвено одговорне производе и услуге. Многе компаније укључују концепт зеленог маркетинга у своје стратегије и активности које су усмерене на промоцију производа и услуга који су дизајнирани да смање негативне ефекте на еколошко окружење или да повећају његов квалитет.

Овај концепт настао је у Сједињеним Америчким Државама 1980. године, када је  термин “зелени маркетинг” и  званично ушао у употребу. Америчко удружење за маркетинг -  АМА, дефинише зелени маркетинг као маркетинг производа за које се претпоставља да су еколошки безбедни и обухвата низ активности као што су: модификација производа, промена производних процеса, паковање, стратегије промоције.

Предности зеленог маркетинга 

•  Повећање конкурентности и диференцијације на тржишту, јер зелени производи или услуге могу привући нове потрошаче који су еколошки освешћени и лојални брендовима који деле њихове вредности.
• Повећање задовољства и лојалности потрошача, јер зелени производи или услуге могу пружити већу вредност, квалитет и корист за потрошаче, као и побољшати  имиџ и репутацију компанија и брендова. 
• Смањење трошкова и ризика на дуже стазе, јер зелени производи или услуге могу смањити потрошњу енергије, материјала и отпада, као и избећи казне, тужбе или негативни публицитет због непоштовања еколошких прописа или стандарда. 

Фото: Схуттерстоцк

 Изазови и ограничења зеленог маркетинга

• Недостатак јасне дефиниције и стандарда за зелене производе или услуге, што може довести до забуне, неповерења или манипулације потрошача од стране организација које тврде да су зелене, а заправо нису. Ово се назива зеленим прањем (Греенwасхинг) и представља неетичку маркетиншку праксу чији је  циљ да обмане потрошаче о стварном утицају производа или услуга одређене организације на животну средину. 
• Висока цена и недоступност зелених производа или услуга, што може ограничити њихову потражњу и прихватљивост код потрошача који имају нижи платежну моћ или нису спремни да плате више за зелене производе или услуге. Ово се назива ценовним јазом (Прице гап) и представља разлику између цене зелених производа или услуга и њихових конвенционалних алтернатива. 
• Недостатак информација и свести о зеленим производима или услугама, што може утицати на њихову перцепцију и вредновање код потрошача који нису упознати са њиховим предностима, карактеристикама или доступношћу. Ово се назива информационим јазом (Информатион гап) и представља недостатак или неадекватност информација о зеленим производима или услугама које су потребне потрошачима да би донели одлуку о куповини. 
• Недостатак мотивације и понашања у корист зелених производа или услуга, што може утицати на њихову потрошњу и лојалност код потрошача који немају довољно интересовања, ставова или навика које подржавају зелене производе или услуге (аттитуде-бехавиор гап). Реч је о нескладу између онога што потрошачи кажу или верују и онога што заиста раде или купују. 

Зелени маркетинг је сложен и динамичан концепт који има бројне предности, али и изазове за организације и потрошаче.

Зелени маркетинг је такође прилика за иновације, диференцијацију и конкурентност, као и за допринос одрживом развоју и заштити животне средине. Овакву прилику и ситуацију на тржишту требало би да искористе мали предузетници у пољопривредној и прехрамбеној производњи.

И поред тога што је потрошња еколошких производа и даље ниска, сви субјекти, као и сви нивои друштва, треба да истрају у друштвено одговорном пословању и имплементацији зеленог маркетинга.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације