ШТА ЈЕ РАДИКУЛОПАТИЈА: Бол праћен смањеним осећајем за додир

Бојана Јовановић

18. 03. 2024. у 18:11

Сигурно није прва болест која би вам пала на памет ако бисте код себе приметили смањен осећај за додир, утрнулост прстију, бол, па и парестезију. И, док пијете суплементе на своју руку уз неизбежно бодрење себе реченицом „проћи ће, није ми ништа“, па потом, кад ипак не нестане као руком однешено, лутате од доктора до доктора у потрази за дијагнозом, радикулопатија може да напредује у вашем организму, све више вас онеспособљавајући за обављање свакодневних активности.

ШТА ЈЕ РАДИКУЛОПАТИЈА: Бол праћен смањеним осећајем за додир

Фото Shutterstock Приватна архива

Шта је радикулопатија, због чега настаје, како се лечи и још много тога везано за ову тему објашњава нам пуковник проф. др сц. мед. Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију ВМА:

- Радикулопатија је клинички ентитет који подразумева феноменологију коју прати оштећење једног или више живаца као последица трпљења механичким притиском, а због дегенеративних промена структура пршљенова и/или интервертебралних дискуса. Овај клинички синдром обухвата знаке и симптоме оштећења коренова и живаца и зависи од сегмента кичменог стуба који је захваћен, као и од тога који део живца је оштећен: моторни, сензитивни, оба, аутономни.

Који део кичме најчешће захвата?

- Могућа је у сваком сегменту кичменог стуба, али је због повећане мобилности ових регија најчешћа у цервикалном и лумбалном сегменту. Ако се ради о радикулопатији у цервикалном сегменту, болови, утрнулост, парестезије, смањена трофичност се јављају у рукама и шакама, а ако је у лумбалном и сакралном сегменту онда су симптоми и знакови трпљења живаца везани за ноге. Ретко могу бити оштећени и контрола мокрења и столице (синдром коњског репа: syndrom caude equine). Ово последње је хитно неуролошко стање због могуће ретенције (задржавање урина, немогућност пражњења бешике).

Због чега настаје?

- Радикулопатије су најчешће последица дегенеративних промена кичмених пршљенова, тела и наставака као дегенерације и хернијације међупршљенских - интервертебралних дискова између пршљенских тела, које иначе амортизују ефекат компресије на кичмене коренове и периферне нерве.

Како тече тај процес?

- Сам процес хернијације се одвија кроз неколико фаза: прво се јавља ануларно бубрење диска, потом долази до прскања фиброзног омотача и минималног „цурења“ дискалног садржаја, а потом и до пролапса (испадања, протрузије) када значајан део дискалног материјала притиска припадајуће коренове и изазива најчешће болове у одређеним регионима. Ако процес траје или прогредира на ово се надовезује слабост мишића, који су инервисани од притиснутог живца, те се јављају слабост руке, шаке, стопала и слично. Са напредовањем дегенеративних промена кичменог стуба, са потенцирајућим ефектом сколиозе или кифозе, може доћи и до сужења стенозе спиналног канала који такође представља узрок радикулопатија у значајном броју случајева. Такође, у узроке радикулопатије спадају и спондилоза и тумори кичменог стуба, овојница, коренова и саме медуле.

БИТНО ЈЕ КАКО ПОДИЖЕМО ТЕРЕТ

Који симптоми указују на њу?

- Типична клиничка слика радикулопатија обухвата бол који може бити умерен до изузетно јак, потенцира се покретима, затезањем мишића, стајањем и седењем. Бол је најчешће праћен оштећењем осећаја за додир уз присутне знаке снижене, или пак појачане, болне осетљивости појединих регија тела у зони инервације компромитованог живца. Неретко се јављају парестезије, тј. пецкање, мравињање, жарење, иако су ово симптоми више везани за чисти неуропатски бол. Понекад код пацијента може да постоји и несигуран ход.

Како се дијагностикује?

- Дијагноза радикулопатије се поставља на основу исцрпне анамнезе - разговора о тегобама, начину испољавања и настанка, трајању и ширењу сметњи. Уз ово је незаобилазан детаљан неуролошки клинички преглед, где се региструју симптоми и знаци трпљења коренова и њихова феноменологија. Потврда се постиже РТ прегледима, а дефинитивна дијагноза поставља се путем МРИ прегледа, са и без контраста (ређе КТ), уз незаобилазну електромионеурографију. Ове методе показују морфологију погођених структура (МРИ и КТ), а ЕМНГ указује на карактер, квалитет и степен оштећења.

Може ли се лечити и излечити?

- Лечење је у већини случајева конзервативно: користе се нестероидни антиреуматици, кортикостероиди, миорелаксанси, седативи, витамини, физикална терапија.

Долази ли некада и до операције?

- У јасно дефинисаним случајевима код значајног дела пацијената неопходно је хируршко лечење, било класичним методама, било микродисекцијом под микроскопом, а укључује дискотомију, ламиноктомију, са или без спиналне фузије и стабилизације. У новије време се примењују и методе ендоскопске операције дискус хернија са повољним исходом. Уз ово, у строго дефинисаним случајевима, има места за киропрактичне методе, али само од стране лекара сертификованих за ову методу, а у мере физикалне терапије одавно је укључена и акупунктура.

Шта би могло превентивно да се уради да би се избегла болест?

- Превенција радикулопатије се своди на редовну физичку активност, вођење рачуна о телесној тежини, правилан став током физичких активности и подизања терета, као и избегавање дуготрајног седења.

Ако се не дијагностикује на време и не лечи, да ли се може искомпликовати и како?

- Радикулопатија, ако се занемари, а особито ако се настави са неадекватном физичком активношћу, може напредовати и изазвати трајну слабост мишића руку или ногу, са трајним инвалидитетом. Или може имати за последицу неконтролисање мокрења и столице и сексуалну дисфункцију.

Да ли и бављење одређеним врстама професија утиче на оболевање од радикулопатије?

- Нема посебне професије која је дисклузивно опаснија за овај проблем, али генерално рад са тешким теретом у неповољном положају је начин најлакшег настанка и прогресије поремећаја. Осим набројаних мера лечења потребно је обезбедити услове за рад са разумевањем тешкоћа кроз које ови пацијенти пролазе: чешће паузе, промена радног места, солидарност, а потребна је и емпатија - и породице и радног окружења.

Развијају ли се и неке пратеће, придружене болести уз њу?

- Најчешћи пратилац хроничне радикулопатије је поремећај расположења који се може развити у праву депресију.

Значајно ремети квалитет живота

Код кога се најчешће јавља овај синдром?

- Радикулопатије су пратилац човековог живота и јављају се у свим узрасним категоријама, више и чешће код људи који се баве тешким физичким активностима, али, парадоксално, и код оних који се не баве физичким радом али проводе велики део времена у седећем положају. Иако не представљају животно угрожавајућа стања, осим у ретким случајевима, значајно утичу на квалитет живота и представљају велики део разлога одсуства са посла у свим категоријама становништва. Брзо препознавање, дијагностика и лечење подразумевају персонализовани и мултидисциплинарни приступ, а онда се може у највећем броју случајева очекивати повољан исход. Ови пацијенти поштовањем препорука могу избећи хируршко лечење или дуготрајне сметње – истиче Раичевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЛОНА МАСКА ЗА АМЕРИКУ: Ако Трамп не победи...

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ИЛОНА МАСКА ЗА АМЕРИКУ: Ако Трамп не победи...

БИВШИ амерички председник и републикански председнички кандидат Доналд Трамп одржао је митинг у граду Батлеру у америчкој савезној држави Пенсилванији, на месту где је 13. јула преживео атентат.

06. 10. 2024. у 08:14

У ВАЗДУХУ САМ ОСЕЋАО НАПЕТОСТ И МРЖЊУ: Како је Бред Пит умало добио батине у Хрватској

"У ВАЗДУХУ САМ ОСЕЋАО НАПЕТОСТ И МРЖЊУ": Како је Бред Пит умало добио батине у Хрватској

СЛАВНИ глумац Брад Пит привукао је пажњу Хрвата новим филмом у којему псује на хрватском. Реч је о новој комедији Wолфс у којем глуми с хрватским глумцем Златком Бурићем, који је недавно проглашен најбољим европским глумцем.

06. 10. 2024. у 17:04

Коментари (0)

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ НЕБОЈШЕ ИЗ КИКИНДЕ: Отац и ја смо остали без посла 2008, нисмо знали како ћемо да преживимо (ВИДЕО)