ШТА ЈЕ РАДИКУЛОПАТИЈА: Бол праћен смањеним осећајем за додир
Сигурно није прва болест која би вам пала на памет ако бисте код себе приметили смањен осећај за додир, утрнулост прстију, бол, па и парестезију. И, док пијете суплементе на своју руку уз неизбежно бодрење себе реченицом „проћи ће, није ми ништа“, па потом, кад ипак не нестане као руком однешено, лутате од доктора до доктора у потрази за дијагнозом, радикулопатија може да напредује у вашем организму, све више вас онеспособљавајући за обављање свакодневних активности.

Фото Shutterstock Приватна архива
Шта је радикулопатија, због чега настаје, како се лечи и још много тога везано за ову тему објашњава нам пуковник проф. др сц. мед. Ранко Раичевић, начелник Клинике за неурологију ВМА:
- Радикулопатија је клинички ентитет који подразумева феноменологију коју прати оштећење једног или више живаца као последица трпљења механичким притиском, а због дегенеративних промена структура пршљенова и/или интервертебралних дискуса. Овај клинички синдром обухвата знаке и симптоме оштећења коренова и живаца и зависи од сегмента кичменог стуба који је захваћен, као и од тога који део живца је оштећен: моторни, сензитивни, оба, аутономни.
Који део кичме најчешће захвата?
- Могућа је у сваком сегменту кичменог стуба, али је због повећане мобилности ових регија најчешћа у цервикалном и лумбалном сегменту. Ако се ради о радикулопатији у цервикалном сегменту, болови, утрнулост, парестезије, смањена трофичност се јављају у рукама и шакама, а ако је у лумбалном и сакралном сегменту онда су симптоми и знакови трпљења живаца везани за ноге. Ретко могу бити оштећени и контрола мокрења и столице (синдром коњског репа: syndrom caude equine). Ово последње је хитно неуролошко стање због могуће ретенције (задржавање урина, немогућност пражњења бешике).
Због чега настаје?
- Радикулопатије су најчешће последица дегенеративних промена кичмених пршљенова, тела и наставака као дегенерације и хернијације међупршљенских - интервертебралних дискова између пршљенских тела, које иначе амортизују ефекат компресије на кичмене коренове и периферне нерве.
Како тече тај процес?
- Сам процес хернијације се одвија кроз неколико фаза: прво се јавља ануларно бубрење диска, потом долази до прскања фиброзног омотача и минималног „цурења“ дискалног садржаја, а потом и до пролапса (испадања, протрузије) када значајан део дискалног материјала притиска припадајуће коренове и изазива најчешће болове у одређеним регионима. Ако процес траје или прогредира на ово се надовезује слабост мишића, који су инервисани од притиснутог живца, те се јављају слабост руке, шаке, стопала и слично. Са напредовањем дегенеративних промена кичменог стуба, са потенцирајућим ефектом сколиозе или кифозе, може доћи и до сужења стенозе спиналног канала који такође представља узрок радикулопатија у значајном броју случајева. Такође, у узроке радикулопатије спадају и спондилоза и тумори кичменог стуба, овојница, коренова и саме медуле.
БИТНО ЈЕ КАКО ПОДИЖЕМО ТЕРЕТ
Који симптоми указују на њу?
- Типична клиничка слика радикулопатија обухвата бол који може бити умерен до изузетно јак, потенцира се покретима, затезањем мишића, стајањем и седењем. Бол је најчешће праћен оштећењем осећаја за додир уз присутне знаке снижене, или пак појачане, болне осетљивости појединих регија тела у зони инервације компромитованог живца. Неретко се јављају парестезије, тј. пецкање, мравињање, жарење, иако су ово симптоми више везани за чисти неуропатски бол. Понекад код пацијента може да постоји и несигуран ход.
Како се дијагностикује?
- Дијагноза радикулопатије се поставља на основу исцрпне анамнезе - разговора о тегобама, начину испољавања и настанка, трајању и ширењу сметњи. Уз ово је незаобилазан детаљан неуролошки клинички преглед, где се региструју симптоми и знаци трпљења коренова и њихова феноменологија. Потврда се постиже РТ прегледима, а дефинитивна дијагноза поставља се путем МРИ прегледа, са и без контраста (ређе КТ), уз незаобилазну електромионеурографију. Ове методе показују морфологију погођених структура (МРИ и КТ), а ЕМНГ указује на карактер, квалитет и степен оштећења.
Може ли се лечити и излечити?
- Лечење је у већини случајева конзервативно: користе се нестероидни антиреуматици, кортикостероиди, миорелаксанси, седативи, витамини, физикална терапија.
Долази ли некада и до операције?
- У јасно дефинисаним случајевима код значајног дела пацијената неопходно је хируршко лечење, било класичним методама, било микродисекцијом под микроскопом, а укључује дискотомију, ламиноктомију, са или без спиналне фузије и стабилизације. У новије време се примењују и методе ендоскопске операције дискус хернија са повољним исходом. Уз ово, у строго дефинисаним случајевима, има места за киропрактичне методе, али само од стране лекара сертификованих за ову методу, а у мере физикалне терапије одавно је укључена и акупунктура.
Шта би могло превентивно да се уради да би се избегла болест?
- Превенција радикулопатије се своди на редовну физичку активност, вођење рачуна о телесној тежини, правилан став током физичких активности и подизања терета, као и избегавање дуготрајног седења.
Ако се не дијагностикује на време и не лечи, да ли се може искомпликовати и како?
- Радикулопатија, ако се занемари, а особито ако се настави са неадекватном физичком активношћу, може напредовати и изазвати трајну слабост мишића руку или ногу, са трајним инвалидитетом. Или може имати за последицу неконтролисање мокрења и столице и сексуалну дисфункцију.
Да ли и бављење одређеним врстама професија утиче на оболевање од радикулопатије?
- Нема посебне професије која је дисклузивно опаснија за овај проблем, али генерално рад са тешким теретом у неповољном положају је начин најлакшег настанка и прогресије поремећаја. Осим набројаних мера лечења потребно је обезбедити услове за рад са разумевањем тешкоћа кроз које ови пацијенти пролазе: чешће паузе, промена радног места, солидарност, а потребна је и емпатија - и породице и радног окружења.
Развијају ли се и неке пратеће, придружене болести уз њу?
- Најчешћи пратилац хроничне радикулопатије је поремећај расположења који се може развити у праву депресију.
Значајно ремети квалитет живота
Код кога се најчешће јавља овај синдром?
- Радикулопатије су пратилац човековог живота и јављају се у свим узрасним категоријама, више и чешће код људи који се баве тешким физичким активностима, али, парадоксално, и код оних који се не баве физичким радом али проводе велики део времена у седећем положају. Иако не представљају животно угрожавајућа стања, осим у ретким случајевима, значајно утичу на квалитет живота и представљају велики део разлога одсуства са посла у свим категоријама становништва. Брзо препознавање, дијагностика и лечење подразумевају персонализовани и мултидисциплинарни приступ, а онда се може у највећем броју случајева очекивати повољан исход. Ови пацијенти поштовањем препорука могу избећи хируршко лечење или дуготрајне сметње – истиче Раичевић.

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)