МЕТЕОРИТИ И „МАРСОТРЕСИ“: Где је нестала вода с Црвене планете (ВИДЕО)

СВЕ је више потврда да се испод сувих црвених равница Марса крије тајна која би могла променити наше схватање Црвене планете – огроман резервоар течне воде, заробљен дубоко у кори.

Фото: Пиксабеј

Марс је препун трагова постојања древних водених површина – исушених корита река, језерских седимената, слојевитих стена, минерала насталих у води попут глине, као и трагова делти и морских обала. Ипак, научнике већ дуго мучи питање где је нестала сва та вода када је планета постала хладна и сува.

Одговор на то питање могло би да понуди ново истраживање које је спровео хрватски научник Хрвоје Ткалчић, руководилац геофизике и директор система Warramunga на Аустралијском националном универзитету, заједно с колегама из Кине и Италије.

Наиме, тим је на основу података НАСА мисије "InSight" открио да сеизмички таласи на Марсу успоравају у слоју између 5,4 и осам километара испод површине, што би могло указивати на присуство течне воде на тим дубинама.

ХЛАЂЕЊЕ МАРСА И НЕСТАНАК МАГНЕТНОГ ПОЉА

Марс није одувек био ледена пустиња какву данас познајемо. Пре више милијарди година, током ноакијанског и хесперијанског раздобља (од пре 4,1 до три милијарде година), реке су обликовале његове долине и уливале се у језера и мора.

Како су се ужарена језгра Марса постепено хладила, планета је изгубила способност да одржава снажан динамо – механизам који ствара заштитно магнетско поље. За разлику од Земље, која то поље и данас има и које је штити од соларних ветрова и космичког зрачења, Марс је постао рањив. Без заштите, сунчево зрачење и честице све су лакше продирале у атмосферу и временом је однеле у свемир. Атмосфера се проређивала, а с њом је нестајала и вода: део је испарио у свемир, део се замрзнуо у поларним капама, док је остатак остао заробљен у минералима на површини.

ГДЕ ЈЕ ВОДА МОГЛА НЕСТАТИ?

Испаравање, смрзавање и везивање за стене не могу у потпуности објаснити где је нестала сва вода која је некада прекривала Марс. Напротив, прорачуни показују да, чак и када се узму у обзир сви познати процеси, и даље недостаје довољно воде да би могла прекрити читаву планету слојем дубоким између 700 и 900 метара.

Научници се већ деценијама питају где се налази та нестала вода која не улази у биланс познатих процеса.

Једна од најзанимљивијих хипотеза сугерише да је вода можда процурела дубоко у кору Марса. Током ноакијанског периода, Марс је био изузетно погођен метеоритима – у то време завршавало се Велико касно бомбардовање, када су остаци из формирања Сунчевог система још увек лутали простором и често се сударали с планетама. Након тог хаотичног раздобља, број астероида и комета знатно се смањио, па су судари постали ређи.

Управо су ти интензивни судари могли створити мрежу пукотина кроз које је вода продрла дубоко у унутрашњост планете. У тим дубљим слојевима, где су температуре више, вода је могла остати у течном стању, док се у вишим слојевима, ближим површини, вероватно замрзла.

МЕРЕЊА ПОТРЕСА

Ткалчић и његове колеге су у новој студији пронашли потврде овој хипотези у подацима које је прикупила НАСА.

Наиме, године 2018. НАСА лендер InSight слетео је на Марс како би помоћу изузетно осетљивог сеизмографа "ослушкивао" унутрашњост планета. Анализирајући одређену врсту вибрација, тзв. посмичне таласе, Ткалчић и његов тим открили су значајну подземну аномалију - слој између 5,4 и осамкилометара дубине у којем се ти таласи крећу спорије.

Овај "слој ниске брзине" најверојатније је високопорозна стена испуњена текућом водом, налик на натопљени сунђер. Слични водоносници, у којима подземне воде испуњавају поре стена, постоје и на Земљи.

-Израчунали смо да тај водоносни слој на Марсу може садржати довољно воде да покрије целу планету глобалним океаном дубоким између 520 и 780 метара – што је неколико пута више воде него што садржи антарктички лед, каже Ткалчић.

Тај волумен одговара прорачунима из других студија према којима би нестала вода на Марсу, након што се урачунају губици у свемиру, вода везана у минералима и у леду у поларним капама, могла створити слој од 710 до 920 метара.

МЕТЕОРИТИ И "МАРСОТРЕСИ"

Ткалчић каже да је његов тим до открића дошао захваљујући двама ударима метеорита 2021. (названи S1000а и S1094б) и марсотресу из 2022. (S1222а).

-Наиме, ти догађаји послали су кроз кору Марса сеизмичке таласе, попут камена баченог у језеро који ствара концентричне кругове, а InSight-ов сеизмограф забележио је те вибрације. Искористили смо високофреквентне сигнале из тих догађаја – попут прецизног радијског пријемника – како бисмо мапирали скривене слојеве коре. Израчунали смо тзв. функције пријемника – потписе тих таласа док се одбијају и резонују између слојева у кори, попут јеке која открива облик пећине. Анализа функција пријемника омогућила нам је да прецизно идентификујемо границе у којима се стене мењају и дебљину слојева. Ниске брзине између 5,4 и осам километара дубине отварају могућност да се ради о слоју порозних стена натопљених водом, тумачи Ткалчић.

ЗАШТО ЈЕ ТО ВАЖНО

Текућа вода кључна је за живот какав познајемо. На Земљи микроорганизми успевају у дубоким слојевима стена испуњеним водом. Намеће се питање да ли слични облици живота – можда остаци древних марсовских екосистема – могли да опстану у тим резервоарима?

Ткалчић каже да би та вода могла да буде спас не само за микробе него и за будуће људске мисије на Марс.

-Прочишћена, та би вода могла служити за пиће, за стварање кисеоника електролизом те за стварање водоника и кисеоника као горива за ракете. Наравно, бушење неколико километара дубоко на удаљеном планету велики је изазов, сматра он.

За илустрацију, најдубље што је човечанство до сада избушило на Земљи јест бушотина Кола у Русији која је досегнула дубину од 12,26 километара у континенталну кору.

ШТА СЛЕДИ У ИСТРАЖИВАЊУ МАРСА

Сеизмички подаци представљени у новој студији обухватају само мали део Марса. Стога ће бити потребне нове мисије са сеизмографима које би мапирале могуће водоносне слојеве широм планете.

Ткалчић каже да би будући ровери или бушилице једног дана могли достићи те резервоаре и анализирати њихову хемију у потрази за траговима живота.

-Те водене зоне такође треба заштитити од загађења земаљским микробима, јер би могле садржавати изворни марсовски живот. За сада та скривена вода позива нас да и даље ослушкујемо сеизмичко срце Марса и откривамо тајне света који можда више наликује Земљи него што смо мислили, закључује научник, пренео је "Индекс".

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Препоручујемо

Свет

0 0

МИСИЈА ОСУЂЕНА НА ПРОПАСТ: Совјетска сонда вратила се након 53 године у свемиру

10. 05. 2025. у 23:22

Панорама

0 1

АСТЕРОИД ВЕЛИЧИНЕ КУЋЕ СЕ ПРИБЛИЖАВА ЗЕМЉИ: НАСА објавила да га прати

01. 05. 2025. у 23:33

Свет

0 0

ВЕЛИКИ ДОГОВОР: Русија и Кина ће градити електрану на Месецу

10. 05. 2025. у 00:11

Панорама

0 0

КАКО ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД УТИЧЕ НА МОЗАК: Резултати забрињавајући, да ли је опоравак уопште могућ?

14. 05. 2025. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације