''ОЛУЈНА ДЕМОГРАФИЈА'' ПРАЗНИ СРПСКА СЕЛА: У Хрватској нема места у ком српског становништва има колико пре деведесетих година

Свима је јасно да резултат пописа неће донети ништа осим потврде сазнања да је већина Срба протерана након "Олује", да их се мало вратило, и да због кризе млади и даље одлазе.

ОЛУЈНА ДЕМОГРАФИЈА ПРАЗНИ СРПСКА СЕЛА: У Хрватској нема места у ком српског становништва има колико пре деведесетих година

Војнић је једно од места у којем Срба данас има далеко мање него раније

Остали су старци, многа села су потпуно напуштена и реално је очекивати да ће у будућности за Србе бити још тежа ситуација.

Загребачке "Новости" доносе детаље податке о "Олујној демографији", који показују катастрофално стање у местима у којима су увек у већини живели Срби. Тако је у Кореници, која се пре звала Титова Кореница, живело 88,5 одсто Срба и 2,8 одсто Хрвата, а пре десетак година је 77,2 одсто било Хрвата и 19,8 одсто Срба. Предвиђања указују да би их након овог пописа становништва могло да буде свега седам одсто! Ово мало што је остало нема посла, а старци животаре и не одлазе јер једноставно немају куда.

Исто је и у Доњем Лапцу, где није било лако ни са повратком Срба, а сада младих готово да и нема. У околним местима која су срушена након "Олује" вратило се мало Срба и то већином стараца.

По подацима које доносе "Новости", слично је и у Војнићу, Слуњу и Плашком, где су отерани Срби морали да продају своје куће у бесцење, а преполовљен је и број грађана српске националности. Већина индустрије не ради, погони су напуштени. У Војнићу су Срби и даље у већини, али то је далеко од бројки које су биле после Другог светског рата, па чак и после Олује.

Срби из тог краја најчешће одлазе на рад у Немачку, све више и у Ирску, а у њихове куће су после "Олује" насељени Хрвати из БиХ. Најкритичније је у Слуњу где је од око 5.000 Срба остало свега 500. Слично је и у околним местима где је број преполовљен, а негде је Срба и три до пет пута мање него пре. У Костајници, која се данас зове Хрватска Костајница број Срба је смањен чак за тринаест пута и од уверљиве већине постали су мањина. Вргинмост се данас зове Гвозд, а број Срба је знатно смањен, а тако је и у Петрињи и Глини, где је Срба три пута мање него пре десетак година. Као и у свим местима где су пре живели Срби нема посла, фабрике су напуштене, пољопривреда не обезбеђује нормалан живот.

МАЊЕ И У ЗАГРЕБУ

Иако је садашња хрватска власт, у којој су ХДЗ и СДСС коалициони партнери, покренула пројекте електрификације српских села и решавање водоводне мреже, услови за живот су и даље крајње лоши. Исто је и у Славонији, на југу Хрватске, али ни у Загребу није много боља ситуација, јер ће попис показати да је Срба мање него пре тридесетак и више година.

ЛОШЕ И НА БАНИЈИ

СПОРА обнова Баније после последњег земљотреса још више је закомпликовала живот преосталим Србима, а многи страхују да старци неће ни доживети да им се уреде куће. Живот у контејнерима није лак, па је питање колико ће и бројке са пописа становништва, бар када је реч о Банији, бити реалне, јер треба очекивати да Србе чека још један егзодус са ових простора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

КАД СЕ ПЛОВИ СРЦЕМ, ДРИНА ОСТАЈЕ ЧИСТА: Фондација Mozzart у великој еко-акцији на Дринској регати