НОВИ ТАЛАС ПОСКУПЉЕЊА ПРЕТИ ХРВАТСКОЈ: Пензионери се спремају на штрајк

Влада најавила скупљи гас и струју за 10 одсто, а пензионерима следе мрвице и већина једва преживљавају.

фото: Ненад Живановић

Након „најскупљег лета“ од којег су бежали и богати европски туристи, Хрвате чека још скупља јесен. Држава више неће суфинанцирати цену струје и гаса па се очекује поскупљење од 10 одсто. Најављен је и порез за некретнине, јер се процењује да је више од сто хиљада празних станова, док цене нових квадрата дивљају. Због дуготрајне суше у Славонији знатно ће да поскупи воће и поврће, па ће брзо нестати ефект повећања плата за запослене у јавном сектору пре избора у Хрватској.

Иако је цена гаса у свету пала, онај који набавља Хрватска је поскупео. Давор Штерн, бивђи директор ИНЕ и енергетски стручњак истиче пример суседне Словеније која је на време договорила куповину гаса из Алжира и своје грађа поштедела вишим ценама. Раст цена енергената у Хрватској изазваће као увек ланчану реакцију, па следи још један талас инфлације, иако је већ и сада све скупље него у западној Европи. Зато су многи медији овог лета писали „скупо, скупље, Хрватска“.

„Долазим из Немачке где дуго живим и није ми јасно како Хрвати живе са тако ниским платама и високим ценама“, каже Ружица Мајер, родом из Славоније која већ дуго ради у Немачкој. Храна је тако последњу годину скупља за најмање 10 до 20 одсто, неки производе и за 50 одсто, док у земљама Европске уније поскупљење није више од неколико процената. Тако је Хрватска већ дуго на неславној листи најскупљих земаља у ЕУ, а када дође до новог удара на јесен та разлика између развијених земаља и нових чланица ЕУ биће још већа.

Ко по обичају најлошије су прошли пензионери које чека повишица од свега 7 одсто, па најављују и први јесенски штрајк. Политичари на власти су проценили да су пензионери најпослушнији успркос беспарици, па их се покушава удобровољити сталним годишњим додатком од стотињак евра, који ће виша цена струје и гаса „појести“ пре него што га и добију. Најбоље су прошли баш политичари, јер су преко лета, када су избегнуте и реакције, сами себи повећали плате за 70 одсто, па сада у односу на број становника колико Хрватска има у односу на најразвијеније европске државе министри и посланици у парламенту имају плате које су при врху оних у Европи.

Ипак, све те поразне бројке нису у првом плану последњих избора ове године када ће Хрвати изабрати новог председника. У предкампањи која је више него досадна и неинвентивна превладавају старе теме, које грађане нимало не интересују. Ни Зоран Милановић, ни Драган Приморац који би требао бити нова звезда владајућег ХЏ-а уопште не спомињу чињеницу да Хрватска годинама стоји на зачељу ЕУ, да нема помака. Још је поразнији податак да мање од 10 одсто грађана држи сво богатство, а да један одсто Хрвата има огромну штедњу у банкама, док се црно пише хрватској индустрији која „пада“ из месеца у месец.

Цена квадрата стана од 2018. године виша је за 62 одсто и по томе је Хрватска на врху у ЕУ. Знатно је скупљи и најам станова, па се у Загребу више не може наћи стан за најам испод 600 евра. „Проблеми су нарасли, али не и плате“, каже Берислав Жужић, председник Хрватског студентског збора, јер студенти тешко долазе до станова по „нормалним“ ценама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације