БУМЕРАНГ ОТИМАЊА РУСКОГ ЗЛАТА И НОВЦА: У Европској унији страхују од последица опасног преседана, а у Америци од одбијања страних улагача
МЕХАНИЗАМ који смишља Талин како би пребацио замрзнута руска средства из Естоније у Украјину, само је најновији у низу покушаја земаља ЕУ и САД да, санкцијама заплењене, московске паре и злато, "преусмере" за "финансирање послератног опоравка Украјине".
Чланице ЕУ дале су већ инструкције Европској комисији да се разради законски оквир за трансфер заплењеног руског новца, исто разматрају и САД, а у реализацији тих идеја спречава их још само бојазан од бумеранг ефекта, како на домаћем терену из политичких разлога, тако и на глобалном, због одбијања страних улагача.
Естонски шеф дипломатије Урмас Реинсалу, потврдио је да је у Естонији замрзнуто 17 милијарди евра руских средстава. Сад их занима да пронађу механизам њихове заплене. Естонија у томе ужива подршку Берлина који намерава, како се најављује, да пошаље кијеву руску имовину, замрзнуту на територији Немачке, у знак одмазде због руске инвазије на Украјину и позива савезнике да учине исто. Но, ствари ни у Бриселу, ни у Берлину не иду глатко.
Кабинет канцелара Олафа Шолца спрема се, наиме, да позитивно одговори на захтев Украјине за ратном одштетом који је Кијев упутио Кремљу. Но, Шолцова влада не успева да заузме званичан став о одузимању те руске имовине.
У захтеву да Русија плати штету нанету Украјини, посебно је ватрена немачка шефица дипломатије Аналена Бербок, заговорница строжег става према Кремљу, која инсистира на томе да заплена бар неке од замрзнутих средстава мора да буде опција. Далеко опрезнији је Кристијан Линднер, министар финансија, забринут да би конфискација средстава руске Централне банке могла да створи опасан преседан и да "европске нације и њихове савезнике одведе у правну кланицу". Линднер се, међутим, суочава сад са истрагом о уплетености у корупцију, па се тражи и његова оставка.
Москва, истовремено, упозорава Шолца да ће морати да се суочи са финансијском "одмаздом", ако посегне за њеном имовином. Кремљ је оштро осудио замрзавање својих резерви као нелегално и најавио да ће се борити против било каквог покушаја да се руска имовина заплени и користи у друге сврхе.
ЕУ и партнери из "клуба" богатих земаља Г7 досад су замрзли око 300 милијарди евра резерви руске Централне банке, заједно са око 20 милијарди у власништву санкционисаних руских бизнисмена и компанија. Имовина сад не може да се дистрибуира.
Уместо свеобухватне заплене се, зато, у правном смислу, циља на имовину појединаца за које је доказано да су, наводно, умешани у "руске ратне злочине". Но, и такви случајеви би могли да потрају годинама, без сигурног исхода.
- ЕУ ће пронаћи легалне начине да заплени руску имовину да би помогла у финансирању реконструкције Украјине - упорно обећава шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
И у САД посланици Конгреса врше притисак на администрацију председника Џозефа Бајдена да размотри могућност заплене неке руске имовине увођењем посебног закона. Америчка администрација се, међутим, одупире тим захтевима, забринута да би то обесхрабрило централне банке других земаља да држе своја средства у САД.
- Покушаји конфискације руске имовине, незаконити су према међународном праву и све земље које подрже ову идеју осетиће од тога последице. САД и НАТО су постали индиректна страна у сукобу у Украјини, тако што су је преплавили оружјем, технологијом и обавештајним подацима - закључује портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Банка Санкт Петербург тужи Белгију због око 110 милиона долара, које је та земља блокирала на рачунима "Еуроклира", наводећи да банка нема никакве везе са властима у Русији и да зато не би требало да трпи европске санкције, пренео је белгијски економски лист "Еко". Заступник Банке Санкт Петербург каже да руски предузетници имају акције на рачунима у "Еуроклиру" и да је све замрзнуто чак и ако предузетници немају никакве везе са санкционисаним режимом. Белгијске институције за сада се нису огласиле поводом тужбе.
КИЈЕВ ЗАПЛЕНИО ИМОВИНУ РУСИЈЕ
УКРАЈИНА је лане запленила имовину Русије и Белорусије у вредности од 1,3 милијарде долара, а биће усмерена на обнову земље, саопштио је Биро за економску безбедност Украјине. Међу одузетом имовином су стамбене и пословне зграде, банковни рачуни, имовина, аутомобили, минерална ђубрива, апотеке, бензинске пумпе, вагони, робне марке, финансијске институције, фондови, земљиште, минерали.
Препоручујемо
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (4)