МАСК ПЛАЋА ДА ЉУДИ БУДУ "ТЕРМИНАТОРИ": Уградња "телепатских чипова" опсесија најбогатијег човека на свету

Борис Субашић

04. 02. 2024. у 07:00

СЕНЗАЦИОНАЛНА вест да је компанија Илона Маска успешно уградила у мозак квадриплегичара чип-предајник који треба да омогући директну комуникацију његових неурона са рачунаром и омогући инвалиду да уређајем управља мислима обишла је свет, изазивајући опречне реакције. Оптимисти у експерименту које су одобриле власти САД виде најаву квалитетнијег живота и за најтеже пацијенте са повредама или оболењима мозга и нервног система. Противници указују да скупе и сложене експерименте на којима раде врхунски плаћени стручњаци не изводи хуманитарна организација, већ комерцијална компанија "Неуралинк" чији је циљ у коначној фази зарада.

МАСК ПЛАЋА ДА ЉУДИ БУДУ ТЕРМИНАТОРИ: Уградња телепатских чипова опсесија најбогатијег човека на свету

Фото Shutterstock

Они не оспоравају да би уграђивање "телепатских чипова" могла да буде револуционарна метода побољшања живота тешко оболелима и повређенима, али их брине могућност да здрави људи почну да уграђују електронику у мозак, намамљени обећањима о натчовечанским способностима. Ко у том случају може да гарантује да пријемник-рачунар и предајник-мозак неће заменити улоге и да онај ко контролише рачунарске мреже неће покушати да утиче на кориснике преко импланта у њиховој глави?

Скептици указују на саопштења Маскове компаније "Неуралинк" коју је основао 2016. са тимом од седам научника и инжењера, стручњака за неуронауке, биохемију и роботику. У априлу 2017. компанија је као краткорочни циљ најавила прављење уређаја за лечење тешких болести мозга и нервног система, а као дугорочни и коначни циљ "побољшање људи", какво предвиђа идеја трансхуманизма утемељена половином 20 века.

- Ново разумевање универзума је настало кроз нова знања стечена у последњих сто година - од стране психолога, биолога и других научника, археолога, антрополога и историчара. Она је дефинисала човекову одговорност и судбину - да буде агент за остатак света у послу да што потпуније оствари своје потенцијале. То је као да је човек изненада именован за генералног директора највећег посла од свих, посла еволуције, без питања да ли то жели и без одговарајућег упозорења и припреме. Штавише, не може да одбије посао. Хтео он то или не, да ли је свестан онога што ради или не, он у ствари одређује будући правац еволуције на планети Земљи. То је његова неизбежна судбина, и што пре то схвати и почне да верује у то, то боље за све - написао је енглески антрополог Џулијан Хаксли још 1957. у чланку "Трансхуманизам" који је постао манифест данашњег светског филозофског и интелектуалног покрета.

Он се залаже за побољшање људског стања развојем и применом широко доступних технологија на организам да би се повећала његова дуговечност и способности.

Фото Profimedia

Маск је у складу с том идејом 2017. најавио као циљ стварање можданог импланта који је назвао "неурална чипка" дефинишући га као "дигитални слој изнад кортекса" чији је крајњи циљ "симбиоза са вештачком интелигенцијом". Њу је означио као опасност за опстанак човечанства уколико људи не уграде додатке за побољшавање са којима ће бити паметнији од вештачке интелигенције и тако моћи да је контролишу. Да би тај "додатак" учинио примамљивијим, он је најавио да се ради на томе да се чип не убацује у лобању хируршком интервенцијом, већ да се имплантација обавља кроз вену или артерију.

Најавио је да и ће чип радити слично видео-игрици чије је резултате могуће сачувати у одређеној фази. Чип у мозгу би тако могао да сачува податке о добром стању организма и да их врати на те вредности уколико се погоршају, а за такво чудесно исцељење и враћање времена уназад, практично вечну младост, предуслов је уградња чипа у мозак док сте млади, лепи и здрави. Под условом да верујете онима којима поверавате главу, у овом случају компанији "Неуралинк" и њима сличним.

На учешће у експерименту она, за сада, позива само тешко оболеле и повређене: "Прајм студија - револуционарно испитивање медицинског уређаја за истраживање нашег потпуно имплантираног бежичног интерфејса мозак-компјутер (БЦИ) - има за циљ да процени безбедност нашег имплантата и хируршког робота и да процени почетну функционалност нашег БЦИ за омогућавање људима са квадриплегијом да својим мислима контролишу спољашње уређаје. Уређај је дизајниран да тумачи нервну активност особе, тако да може да управља рачунаром или паметним телефоном тако што једноставно намерава да се креће - нису потребне жице или физичко кретање. Напредни, прилагођени чипови и електроника мале снаге обрађују неуронске сигнале, преносећи их бежично у апликацију која декодира ток података у акције и намере".

Компанија наводи да "Н1 имплантат бележи неуронску активност преко 1.024 електроде распоређене у 64 нити. Ове веома флексибилне, ултратанке нити су кључне за минимизирање оштећења током имплантације и даље".

За разлику од наводног хуманистичког циља "Неуралинка" постоје и другачије намере организација које се баве "побољшањем људи". Америчка агенција за напредна истраживања у области одбране (ДАРПА) је деведесетих јавно саопштила да је људско биће "најслабија карика у системима одбране", јер и са најсавршенијим оружјем "рат остаје завистан од војника који су подложни физичким, когнитивним или психолошким рањивостима".

Занимљиве су тезе чланка које је 2015. баш уочи стварања "Неуралинка" објавио угледни амерички часопис "Глобал полиси" о пројекту ставарања "супервојника":

- Техноинтеграција је постала критична за постизање ове сврхе. Ово захтева стварање симбиотске спреге између људи и машина како би се побољшала физичка и когнитивна кондиција. Ово се већ дуже време углавном односило на ресторативну медицину, али новији напредак у неуралној интеграцији доводи до стварне могућности да се периферни нервни систем може спојити са напредном технологијом. Екстремни облик инвазивне технологије који се тренутно истражује је чип за микрообраду који се може имплантирати испод лобање и њиме се даљински манипулисати - пише у овом чланку.

Даље се додаје да нам "основе неуростимулације сада омогућавају да користимо методе за повећање наше способности учења, обраћања пажње на околину, бољег памћења информација, преузимања ризика или самоконтроле":

- Количина знања које имамо о фронталном кортексу већ нам омогућава да разумемо како да утичемо на когнитивне процесе... Војне амбиције би ускоро могле да сустигну технологију неуростимулације до те мере да би се реакције, одзив и емоционалност војника могли унапред програмирати са прецизношћу. Могли би постати бржи, окретнији, буднији, пријемчивији и брзи ученици, дисциплинованији или послушнији или, ако је потребно, мање емпатични.

Танјуг

Напаја га мала батерија

"НЕУРАЛИНК" наглашава да је интерфејс мозак-рачунар "у потпуности козметички невидљив и дизајниран да вам омогући да контролишете рачунар или мобилни уређај где год да идете". Ово звучи чудно с обзиром да се за испитанике траже непокретне особе. Као гаранција безбедности наводи се да је "Н1 имплантат херметички затворен у биокомпатибилном кућишту које издржава неколико пута теже физиолошке услове од оних у људском телу" и да се напаја малом батеријом која се бежично пуни споља преко компактног, индуктивног пуњача који омогућава једноставну употребу са било ког места.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ ХИСТЕРИШУ: Због песме уз коју је Србин ушао у ринг у Тирани - у лажној држави не могу да дођу себи! (ВИДЕО)