ПАКТ СА ПАРАФОМ БРИСЕЛА: Нова политика азила ЕУ

ПРОЦЕДУРА за добијање азила у ЕУ је пооштрена и Брисел се нада бољој контроли граница и смањењу броја илегалних прелаза. Европски парламент усвојио је у среду сет закона, чему је претходило осам година натезања 27 чланица ЕУ. Реформисана политика азила на Старом континенту, сада се концентрише око такозваног Пакта о миграцијама, који се састоји од осам закона, а за свој кључни циљ има смањење броја потражилаца азила, убрзање процедура за добијање азила и измештање азиланата на спољне границе.

Foto: Tanjug

Савет ЕУ, који чине представници 27 држава чланица, треба још да да своју сагласност, што се очекује крајем априла, а сматра се формалношћу.

Статистичка агенција ЕУ, Евростат, наводи да је лане било 1,14 милиона захтева за азил. Већ четири године тај број се стално повећава. Поред тога, око четири милиона ратних избеглица из Украјине смештено је у ЕУ од 2022. године, подсећа Дојче веле. Нова правила предвиђају да потражиоци азила и избеглице, у року од седам дана од доласка копненим, воденим, или ваздушним путем, буду јасно идентификовани и регистровани у проширеној биометријској бази података "Евродак".

Мигранти из земаља са стопом признавања азила мањом од 20 одсто, треба, до 12 недеља, да буду задржани на граници. У камповима, који ће се организовати у Грчкој, Италији, Шпанији, Хрватској, на Малти и на Кипру, биће одлучивано ко ће бити враћен у матичну земљу без даљег испитивања. Капацитет кампова биће 30.000 места, широм ЕУ.

Мигранти из земаља с вишом стопом признавања азила, пролазиће кроз редовну процедуру, која је раније могла да траје годинама, а сада ће бити скраћена. Одбијени тражиоци азила депортоваће се директно са спољних граница.

Земље такозваног првог уласка у ЕУ, треба да буду у могућности да неке од потражилаца азила, или мигранте који имају добре шансе да добију азил, пребаце у друге чланице ЕУ. Предуслов за то је постојање "обавезне солидарности" између држава Уније, а она је и до сада највише недостајала.

Земље које, попут Мађарске, не желе да прихвате мигранте, требало би да плате одштету, или пошаљу опрему и особље земљама такозваног првог уласка у ЕУ. Предвиђа се да сума за одштету буде 20.000 евра по неприхваћеном мигранту. Систем компензације није прописан законом, о њему ће преговарати државе чланице, од случаја до случаја.

Ако се нека земља осећа преоптерећено, моћи ће да ублажи многа правила и да захтева више солидарности. Свих 27 држава заједно одлучује о томе да ли је наступила "кризна ситуација". Дакле, има много простора за политичке спорове, упозорава Дојче веле.

Многи потражиоци азила су до сада директно из Грчке или Италије одлазили у Немачку, Аустрију, Француску, Холандију, или Белгију. То важи и за одбијене потражиоце азила. Земља првог пријема, на пример, Италија, обавезна је да те мигранте прими назад, али се то у пракси не дешава. Нови Пакт о миграцији сада поново ревидира правила. Подстицаји за унутрашњу миграцију, такозвани фактори привлачења, требало би да буду ослабљени уједначеним бенефицијама и повољним условима пријема широм ЕУ.

Пакт предвиђа да се људи у будућности брже депортују у земље порекла или транзитне земље које су означене као сигурне. ЕУ тежи склапању више споразума с трећим земљама да би поново прихватале одбијене мигранте.

Заговорници Пакта тврде да ће строжа правила и процедуре које доводе до бржих депортација имати дугорочни ефекат одвраћања, па ће се мање људи одлучивати на миграцију, јер ће имати мање шансе да остану у Европи. Критичари Пакта се, међутим, жале да то поткопава право на азил у ЕУ и да ће бити одбијени управо они којима је заштита заиста потребна. Песимистично, они истичу да ће се страдања на путу преко Средоземног мора наставити.

Имплементација нових правила ће трајати до две године, тако да ће тек за неколико година бити јасно да ли се број тражилаца азила заиста смањује.

Биометријски подаци

ГРАНИЧАРИ Европске уније би, убудуће, требало да евидентирају све људе који пристижу и да чувају њихове биометријске податке у проширеној бази, коју ће моћи да користе све националне власти у Европи. На тај начин ће се утврдити да ли мигранти, одбијени у Грчкој, на пример, поново подносе захтев за азил у Аустрији, или пролазе кроз више других земаља. Потражилац азила би, тако, лакше могао да буде депортован у земљу такозваног првог уласка у ЕУ и на крају, у земљу свог порекла.

Азил у Немачкој

ДО краја марта, у Немачкој је поднето око 71.100 захтева за азил, објавила је тамошња статистика. За целу годину, без узимања у обзир сезонских разлика, очекивало би се, на основу тог броја, укупно око 284.000 пријава, што би, ако не буде изненађења, значило да се навала азиланата на ову земљу знатно смањила у односу на претходну годину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације