ДРЖАВА ОДРЕЂУЈЕ КО ЈЕ ЛЕВИЦА, А КО ЈЕ ДЕСНИЦА: Француске власти грађанима олакшавају дилему о политичком опредељењу партија

Национална десница, популисти, патриоте, суверенисти, десничари, евроскептици, крајња или екстремна десница?

Фото: Горан Чворовић

Различити су називи за исто политичко крило које данас влада одређеним земаља ЕУ, као што су Италија или Мађарска, и које се уздиже до неслућених висина у Пољској, Аустрији, Шведској, Немачкој, Словачкој и другим европским државама, а које сада прети да преузме власт и у Француској.

Оно што се некада називало екстремом, неки сада покушавају да "умију" и назову десницом, док десници "тепају" да је умерена десница. Вредносна скала се, једноставно, померила ка центру. Исто важи и за левичаре. Да ли су, на пример, француски комунисти и непотчињени екстрем? Како, онда, назвати троцкисте или антикапиталистичку партију? Опет, ако су само левичари, шта су онда социјалисти?

Исто питање важи и за десно крило. Ако су републиканци десничари, а Национално окупљање крајња десница, какав атрибут наденути формацији Поновно освајање Ерика Земура? Или, Алтернативи за Немачку на другој обали Рајне. И обрнуто: ако је странка Марин Ле Пен само десничарска, шта су онда Саркозијеви републиканци?

Када су недавно француски спортисти позвали грађане да не гласају за "екстреме", лидер Националног окупљања Жордан Бардела је поручио да се не осећа прозваним. Себе и своју партију, једноставно, не сматра крајње десничарском странком.

Постоје и они који мере количину "десничарења", па тако примећују да се некадашњи "Национални фронт", а садашње "Нацинално окупљање", поприлично сместио на демократске шине, па би екстремни епитет могао да важи за почетну фазу, али никако и за данашњи облик овог политичког удружења. Првима су приписивали, чак, и фашизам и расизам, док код других таквог става више нема. Међу страначким кадром има и странаца, прихватају ЛГБТ популацију и сами склапају "мешовите" бракове.

Има и оних који, једноставно, мисле да су се у модерно доба границе међу политичким странкама избрисале, да постоје различита комбинација више фактора који чине да се, чак, међу крајњим десничарима могу, на пример, пронаћи и неке екстрмно левичарске идеје.

Многи ће се сложити да у предложеним главним социјалним мерама у Француској може да се повуче знак једнакости између крајње левице и крајње деснице. Национално окупљање је, уосталом, привкукло највећи број радника којима левичари одавно нису више главна политичка "кућа".

Неки десничари, међу којима и они најжешћи, некада се, у свету, "крију" и иза назнаке социјализма у називу. Ова расправа у друштву, о томе да ли су екстреми екстреми или нису, и како тачно утврдити политичко опредељење одређене странке, могла би да се отегне у недоглед, да се француске власти нису потрудиле да олакшају овакву врсту нагађања. О томе да ли је неко на крајњем политичком крилу или није, и како га третирати у јавности, одлучује – Министарство унутрашњих послова.

Пред сваке изборе, из овог министарства "класификују" странке по припадности, да не би било забуне и да би гласачи знали на чему су. Тако је урађено и за предстојеће парламентарне изборе који чија ће два изборна круга бити одржана 30. јуна и 7. јула, за 4011 пријављена кандидата. Направљена је лепеза од 24 политичке партије, од екстремне левице до екстремне деснице.  

Неке од странака унутар овог спектра добиле су етикете "председничка већина", "регионалисти" или, на пример, "десничарски суверенисти". Коалицију коју је Национално окупљање склопило с делом умерених десничара из редова републиканаца које предводи Ерик Сјоти министарство је сврстало у "унију екстремне деснице". То је, истиче се, учињено зато што огромну већину у овој унији представљају кандидати Националног окупљања.

За претнодне сенаторске изборе у септембру 2023. године, на овај начин партија коју предводе Жордан Бардела и Марин Ле Пен сврстана је у "екстремну десницу". Странка се жалила, али је Устани савет у марту ове године потврдио ову класификацију.  

Административно сврставање странака не олакшава увек ситуацију. Потврда за то је и негодовање Ерика Сјотија због двоструких аршина у терминологији која ствара поделе и може, од стране оних који јој се противе, да створи додатну полемику.

Тако је, на пример, Нови народни фронт, који је окупио све левичаре за предстојеће изборе да би се направила што ефикаснија брана крајњој десници, свртан у "унију левице", а не у "унију екстремне левице", иако међу њима, уз социјалисте и екологе, има и чланова непотчињених Жан-Лика Меланшона или припадника Нове антикапиталистчке странке која се, када се сама пријављује, сматра екстремном левицом.

То, очигледно, ипак не смета бирачима који, у предизборној кампањи, највеће поверење дају управо онима које је власт сврстала међу крајњу десницу. Национално окупљање је, према најновијим испитивањима, тако, увећало предност на 35 одсто, уједињена левица се котира на 27, а представници актуелне Макронове власти на 20.

ЦЕНТАР

Када је формирана Макронова странка за изборе 2017. године, административно је утврђено да припада политичком либералном центру, без обзира на то што је у својим редовима имала и одбегле социјалдемократе и републиканску десницу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације