САТ ОТКУЦАВА ДО ВЕЛИКОГ РАТА: САД и Кина у убрзаним припремама за “Мајку свих битака” на Тајвану!
АМЕРИЧКИ званичници верују да је кинески лидер Си Ђинпинг наредио Народноослободилачкој армији (ПЛА) да до 2027. године буде спремна за заузимање Тајвана, чак и ако не планира да изда наређење баш те године.

Фото МоД Кина
Постаје очигледно да САД, посебно кроз потезе Доналда Трампа, теже ослобађању од регионалних сукоба у Европи, на Блиском Истоку и у Африци, како би се несметано усмериле на Кину – државу која све отвореније доводи у питање америчку глобалну надмоћ.
Због тога Вашингтон жели брзо окончање рата у Украјини, спреман да прихвати реално стање на терену, чак и по цену погоршања односа са ЕУ где се евидетно преселила гарнитура некадашњих доносилаца одлука у САД.
Слично, САД прете, али не нападају Иран, избегавајући увлачење у нови рат на Блиском Истоку, упркос притисцима свог блиског савезника – Израела.
АМЕРИЧКИ ЗВАНИЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ: КИНЕСКА ИНВАЗИЈА НА ТАЈВАН ПИТАЊЕ ЈЕ ВРЕМЕНА
Бивши високи амерички одбрамбени званичник упозорио је Конгрес да „кинеска инвазија на Тајван више није далека“ опција. Генерал у пензији Чарлс Флин, бивши командант америчке Пацифичке команде, представио је кораке које би Народноослободилачка армија Кине морала да предузме за инвазију.
Кина већ годинама спроводи војне активности око Тајвана, покушавајући да покаже сецесионистичкој власти Демократске прогресивне партије, која води острво, ко је ко.
Амерички званичници пропагирају да је Си Ђинпинг наредио својој војсци да буде спремна за заузимање Тајвана до 2027. године – чак и ако не планира да напад нареди тада, а то понављају већ годинама.
Државни секретар САД Марко Рубио и други на власти у САД поручују да кинеска инвазија мора постати толико скупа и ризична да је Пекинг неће ни покушати.

Фото DVIDS USN Seaman Apprentice Derek Kelley
„ИНВАЗИЈА НИЈЕ ВИШЕ ТЕОРИЈСКА“
Говорећи пред Конгресом, генерал Флин истакао је да инвазија укључује прелазак кинеских снага преко Тајванског мореуза (дугог 160 км) под јаком ватром, формирање и одржавање мостобрана, као и урбано ратовање у градовима са укопаном тајванском одбраном.
Кина би све то морала да изведе пре него што САД и њихови савезници стигну да организују војну интервенцију у одбрани Тајвана.
Флин је нагласио да, упркос фокусу на кинеске поморске, ракетне и ваздушне снаге, управо копнене трупе одлучују исход: „Ако кинеска армија не може да се искрца, маневрише и задржи територију, не може ни да победи.“
БИВШИ ЗАМЕНИК ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА: СУДБИНА ТАЈВАНА ДУБОКО ЈЕ ПОВЕЗАНА СА САД
Курт Кембел, заменик државног секретара 2024–2025, рекао је да је судбина Тајвана уско везана за америчке интересе – економски, технолошки и политички.
Залаже се за целовити приступ: сарадњу Конгреса, Беле куће и цивилног друштва у јачању односа са Тајваном, укључујући наоружавање, економску сарадњу и учешће Тајвана у међународним организацијама.
ДИЛЕМА: ДА ЛИ ЋЕ СЕ САД ДИРЕКТНО УМЕШАТИ?
САД већ деценијама спроводе политику „стратешке неодређености“ по питању војне интервенције ако Кина нападне Тајван, јер би директан сукоб са нуклеарном силом попут Кине могао значити први директан рат великих сила.
Слично питање поставља се и за Пекинг – а наводно је управо зато Си Ђинпинг као рок одредио 2027. годину, када процењује да ће кинеске оружане снаге бити спремне да се супротставе евентуалној америчкој интервенцији.

ЛЕГИТИМИТЕТ ТАЈВАНА
Подсетимо, Кина сматра питање Тајвана „суштинским интересом“ и „црвеном линијом“ коју Сједињене Америчке Државе не би требало да пређу.
Кина је ове године већ извела две велике војне вежбе у околини Тајвана, а тренутне активности додатно подижу тензије у региону.
Кина и Тајван функционишу одвојено од 1949. године, након што су националистичке снаге Чанг Кај-шека побегле на острво након пораза од кинеске народноослободилачке армије Маоа.
Тајван има сопствену владу, војску и валуту, међутим, Пекинг инсистира да је острво део његове територије и не искључује употребу силе како би преузео контролу над њим. Са Пекингом се слаже читав свет па и запад, чак и САД, али само на папиру. У реалности, Тајван одавно служи сврси САД у сваком смислу.
Укратко, дугогодишња политика Запада према Тајвану и питању односа Тајвана и Кине представља „стратешку двосмисленост“ без преседана.
Тајван нема своју столицу у Уједињеним Нацијама, а само 12 земаља су га званично признале као државу. У питању су: Белизе, Гватемала, Хаити, Света столица, Маршалска острва, Палау, Парагвај, Света Луција, Сент Китс и Невис, Сент Винсент и Гренадини, Есватини и Тувалу.
Међутим и нажалост, као што видимо, УН као организација губи ауторитет рапидно. Водеће силе запада су отпочеле тај процес док исток понавља образац.
oruzjeonline.com
БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

УМРО СРПСКИ ПЕВАЧ: Прославио се у познатом такмичењу
ДАНАС је преминуо певач Бранислав Банда, чувени поштар из такмичења „Никад није касно“.
21. 05. 2025. у 16:24

ИНЦИДЕНТ У ДРУГОМ КРУГУ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ: Полиција извела председничког кандидата са бирачког места (ВИДЕО)
РУМУНСКИ председнички кандидат и лидер националистичке странке Алијанса за уједињење Румуна Ђорђе Симион и фаворит на прошлогодишњим поништеним изборима, Калин Ђорђеску, полиција је извела са бирачког места у Могошоаји (предграђу Букурешта).
18. 05. 2025. у 09:54

Цеца одговорила на оптужбе Ханке Палдум
ПЕВАЧИЦА Ханка Палдум недавно је оптужила колегиницу Светлану Цецу Ражнатовић да јој је без питања узела песме.
22. 05. 2025. у 11:07
Коментари (0)