НАТО У ХАГУ ТРАЖИ ЈЕДИНСТВО: У Холандији лидери Северноатлантске алијансе утврђују нову стратегију

Примирје на Блиском истоку, па макар и варљиво, више је него добродошао гост за сто око кога се у Хагу окупљају лидери земаља чланица НАТО на дводневном годишњем самиту, скупу чија одржавања служе да се утврђује даља општа стратегија Алијансе.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon

Главна тема самита је инсистирање САД за повећањем буџетских издвајања чланица за одбрану у висини од, за многе астрономских, 5 одсто БДП. Рат између Ирана и Израела је, с једне стране, довео до узмицања неких од америчке интервенционистичке политике, па самим тим и од идеје о даљем наоружавању у позадини различитих ставова, попут Шпаније. С друге стране, има и оних који, као Пољска, насупрот томе, сматрају да у овако узбурканом свету треба бити у што већем оружаном заједништву с САД.

Многи су се питали, ако Трамп није успео да убеди савезнике у већа издавања у миродопска времена по НАТО, како ће то учинити сада док су америчке бомбе летеле на Иран. Многи се боје тога да им се не припише улога саучесника у узаврелим међународним односима, што би у безбедносном смислу као бумеранг могло да се врати на њиховом тлу. Мировне иницијативе сада све више расту у Европи узнемиреној због могућих последица по континент и цео свет, па су у таквим условима и размишљања о политици додатног наоружавања природно померена у други план.

Доста пажње тако је изазвало писмо шпанског премијера Педра Санчеза непосредно пред одржавање самита генералном секретару НАТО Марку Рутеу с поруком да би повећање издатака за одбрану било неразумно и, чак, контрапродуктивно. Санчез је додао да овим не жели да ограничи амбиције других земаља, уколико мисле да су у стању да то постигну. Шпанија је, као једна од највећих европских привреда, прошле године за одбрану издвојила само 1,24 одсто БДП. Пет одсто у тавким условима делују далеко као светлосна година. Ако је било какав договор можда и деловао релативно могућ, после Педровог писма све делује доста илузорно.

Али, с друге стране, највећи страх Европљана био би да толико разљуте Америку, да и дефинитивно окрене леђа Старом континенту. Због тога се шаљу помирљиве поруке с циљем да се Трамп не ражести као недавно у Канади на самиту Г7 и евентуално напусти Хаг раније.

Трампов долазак у Хаг очекује вечерас. Све се чини да се овде осећа добро. Станар Беле куће ће тако бити званица на гала-вечери коју приређује холандски краљ Вилем Александер, позван је и на партију голфа, а главни састанак неће трајати дуже од три сата, да Трамп не би изгубио стрпљење.  

- Француска и Немачка сада издвајају више од 2 одсто БДП за одбрану. Ићи ћемо и изнад тога, с циљем, да у догледно време, достигнемо 3,5 одсто за основне трошкове и 1,5 одсто за шири контекст, доприносећи одбрамбеним напорима. То је наш начин да ојачамо европско крило НАТО – поручили су у заједничком тексту у "Фајненшал Тајмсу" Емануел Макрон и Фридрих Мерц, додавши да Европа треба да се додатно наоружа, не зато што то неко од ње тражи, већ зато што то "дугују њеним грађанима".

У најави самита, двојица европских лидера су истовремено поручила да "главни извор нестабилности за Европу долази од Русије" и да подржавају америчке мировне напоре да се заустави рат у Украјини. Председник ове земље Владимир Зеленски је позван у Хаг, али неће, као прошле године, бити званични учесник, већ ће све посматрати са стране.

У таквим условима, Марка Рутеа, који је на функцији тек девет месеци, чека тежак посао да сачува јединство Алијансе за чију окосницу је потребна финансијска сагласност око издвајања за одбрану. У центар пажње се уселио рат између Ирана и Изралеа у који су се директно умешале и САД, али Руте се нада да та ситуација неће много пореметити унапред предвиђен програм. Уз повећање улагања у одбрану, ратови у Украјини и на Блиском истоку, нови светски геополитички контекст, али и питање миграција, неке су од тема које пред собом имају учесници самита. Скуп се одржава под изузетним мерама безбедности, до сада невиђеним у Холандији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације