ДЕТЕКТОРИ ЗА ЕКСПЛОЗИВ, ОРУЖЈЕ И ДИМ: Како се контролишу најкомплекснији тунели у Европи
Европа памти велику трагедију која се догодила у тунелу испод Монблана када је између 24. и 26. марта 1999. године овде живот изгубило 39 људи.

Фото: Горан Чворовић
До трагедије је дошло када се запалио камион који је превозио маргарин и брашно, на 7. километру са француске стране. Пожар је трајао 53 сата, температура је достизала хиљаду степени, изгорела су 24 камиона, девет аутомобила и један моторцикл. Утврђено је да су годинама пре тога мере безбедности биле занемариване, а тунел је три године после тога био затворен, пре него што је добио техничку дозволу за поновну употребу.
Пролазак кроз овај 11,6 километара дуг тунел испод највишег врха у ЕУ, који траје око 12 минута, сада подразумева читаву процедуру. Не сме да се вози спорије од 50 километара на сат и брже од 70, раздаљина између два аутомобила мора да буде 150 метара, постоје семафори који регулишу растојање, а возачи добијају информације путем радио-фреквенција, на француском, италијанском и енглеском језику.
Саобраћај се на лицу места надгледа из два контролна центра с преко 120 камера, а сакупља се 35.000 различитих података, од квалитета ваздуха до брзине ветра, влажности, температуре и осталих параметара. Тунелом редовно саобраћају возила која контролишу безбедност саобраћаја. За случај инцидента, постоје три безбедносна центра са стручним особљем за пружање помоћи у затвореним просторима и четири ватрогасне екипе. Обезбеђена су и четири резервоара са 120 кубних метара воде.
Слична правила безбедности, нагледања и пружања помоћи постоје и у тунелу Фрежис дугачком 12,9 километара који, нешто јужније, такође испод алпских масива, спаја Француску и Италију.
Посебне мере примењују се у тунелу испод Ламанша, који повезује Француску са Великом Британијом. Овај железнички тунел, којим се возила транспортују посебним вагонима, дугачак је чак 50,5 километара, од којих 38 испод мора. Читав саобраћај надгледа се из посебних видео-центара распоређених са француске и британске стране. Возила се пре укрцавања контролишу икс зрацима да би се утврдило евентуално присуство оружја и експлозива. Сваки вагон поседује детекторе за дим, док ватргасне екипе могу да циркулишу посебним паралелним тунелом. Читавом дужном тунел је подељен на шест одвојених секција, које су независне једна од друге. За гашење пожара предвиђен је и робот који може да поднесе далеко више температуре него људи.
Посебни режими владају за велике и комплексне тунелске пролазе испод Алпа и Ламанша, али је безбедност саобраћаја строго контролисана и у другим, краћим и мање комплексним тунелима у Француској, као и у читавој ЕУ, мада није овако стриктна. Постоје одређена правила којих сви треба да се придржавају. Светла, наравно, морају да буду упаљена, брзина је смањена и у принципу износи од 90 до 110 километара на сат, забрањени су вожња у рикверц или промена смера, прописана је раздаљина између возила, а у случају квара заустављање је могуће искључиво на посебним испустима. Тунели имају и херметички одвојене сигурносне одељке који воде на површину.
Тунели су опремљени камерама, а поштовање прописа и ситуација у тунелу надгледају се на даљину из посебних контролних центара, одакле се алармирају и шаљу редовне службе за пружање помоћи на путу, уколико се за то укаже потреба.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)