СУ-57 НАДМАШУЈЕ Ф-22: У овим ратним сценаријима руски невидљиви ловац је јединствен у свету (ВИДЕО)

ПОСЛЕДЊИХ година, многи аналитичари су упоређивали руски стелт ловац Сухој Су-57 са америчким Локид Мартин Ф-35 Лајтнинг II. Међутим, овом поређењу недостаје логика, јер су Су-57 и Ф-35 ловци дизајнирани за различите оперативне улоге.

Фото принтскрин Јутјуб/rosoboronexport

Руски ловац је намењен за ваздушну надмоћ, вишенаменске офанзивне операције и копнене ударе, са акцентом на брзину, домет и разноврсно наоружање. Што се тиче америчког стелт водећег авиона, он је дизајниран за извођење стелт операција, мрежно-центричног ратовања, прецизних удара и прикупљања обавештајних података, са фокусом на стелт и сензоре.

У стварности, Су-57 је директно упоредив са Локид Мартин/Боинг Ф-22 Раптор. Иако је овај други дизајниран за прецизност и ваздушну надмоћ, он је најдиректнији конкурент руском Фелону (НАТО ознака за Су-57).

Али постоји ли нешто у чему руски ловац надмашује свог америчког пандана? Испоставља се да постоји, а то је у масовним офанзивним операцијама. Сазнајте како и зашто.

ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Руски Су-57 и амерички Ф-22 Раптор отелотворују фундаментално различите приступе дизајну ловаца пете генерације. Развој Ф-22 почео је 1980-их када су САД тражиле авион за ваздушну надмоћ способан да савлада совјетске МиГ-29 и Су-27.

Програм, званично покренут 1991. године, имао је за циљ стварање ловца са неупоредивим карактеристикама скривености и маневарским способностима. Локид Мартин је испоручио први Ф-22 2005. године, са нагласком на избегавање радара и прецизност у борбеним условима.

Насупрот томе, Су-57 је ушао у развој 2002. године кроз програм ПАК ФА, са својим првим летом 2010. године. Русија је циљала на ловац који комбинује прикривеност са значајном ватреном моћи и великим дометом како би се супротставио широком спектру претњи.
Доктринарно, САД дају приоритет технолошкој супериорности и интеграцији. Ф-22 се ослања на умрежене системе и сензоре попут радара AN/APG-77 AESA како би се осигурала информациона предност. Русија, с друге стране, наглашава физичку издржљивост и свестраност. Су-57 интегрише веће одељке за оружје и разноврсно наоружање како би ангажовао више циљева.

Док је Ф-22 оптимизован за кратке, хируршки прецизне ударе, Су-57 је дизајниран за дуготрајне операције у сложеним условима ратишта. Ове разлике одражавају стратешке приоритете: САД теже доминацији кроз прецизност, док се Русија фокусира на масивну офанзивну моћ.

Ф-22 Раптор користи напредни дизајн за минимални попречни пресек радара (RCS), постижући RCS од 0,0001 квадратних метара. Његове равне површине и апсорбујући премази чине га готово невидљивим за радаре. Су-57, иако је неприметан, има RCS од око 0,5 квадратних метара, што га чини лакшим за откривање. Руски ловац компензује то инфрацрвеним маскирањем и електронским системима за ометање, смањујући видљивост у другим спектрима. Према Defense News-у, Ф-22 се истиче у прикривености радара, али Су-57 нуди шири приступ прикривању.

МОТОРИ И НАДЗВУЧНО КРСТАРЕЊЕ

Ф-22 се ослања на два мотора Прат и Витни Ф119, пружајући суперкрстарење брзином од 1,82 Маха без додатног сагоревања, штедећи гориво и продужавајући домет. Су-57 користи моторе АЛ-41Ф1, са плановима за снажнији „Изделије 30“, али тренутно не подржава стабилно суперкрстарење. Aviation Week напомиње да Ф-22 има јасну предност у ефикасности током континуираног надзвучног лета, док се Су-57 ослања на додатно саоревање горива за велике брзине.

МАНЕВАРСКЕ СПОСОБНОСТИ

Оба ловца имају векторско усмеравање потиска, али Ф-22 користи дводимензионално усмеравање потиска за прецизнију контролу. Су-57 користи тродимензионално векторско усмеравање потиска, пружајући благу предност у сложеним маневрима. При малим брзинама, Су-57 се боље понаша захваљујући свом оптимизованом аеродинамичком дизајну, према FlightGlobalу. Међутим, Ф-22 одржава бољу контролу у динамичној ваздушној борби.

Су-57 се може похвалити импресивним арсеналом за офанзивне операције. Ракета ваздух-ваздух Р-77М дејствује на циљеве на 190 км (Р-37М до 400км), пружајући супериорност у борби на великим даљинама. Х-59МК2, дизајнирана за ударе на копну, нуди прецизност до 290 км. Према писању часописа „Jane’s Defence Weekly“, Су-57 може да интегрише хиперсоничне ракете попут Х-47М2 „Кинжал“, које погађају циљеве брзинама већим од 10 Маха. Овај арсенал омогућава Су-57 да ефикасно дејствује на различите циљеве.

Унутрашњи и спољашњи носачи – капацитет за масивну ватрену моћ
Су-57 има шест унутрашњих носача у пространим одељцима за оружје, који носе до осам ракета или бомби. Поред тога, има шест спољашњих носача, што повећава његов капацитет за масовне ударе, али угрожава прикривеност.

Aviation Week напомиње да овај капацитет превазилази већину западних ловаца, омогућавајући Су-57 да истовремено напада више циљева. Његови велики одељци за оружје чине га идеалним за дуготрајне офанзивне операције.

Су-57 је дизајниран за рад са беспилотним летелицама (UAV) попут „Охотника“. Ова интеграција омогућава координисане нападе, где Су-57 контролише рој за извиђање или ударе. Према FlightGlobal-у, „Охотник“ може да носи оружје или да служи као сензорска платформа, побољшавајући ватрену моћ Су-57. Ова компатибилност повећава тактичку флексибилност у сложеним борбеним сценаријима.

СУ-57 У МРЕЖНО-ЦЕНТРИЧНОМ РАТОВАЊУ

Су-57 има напредне мрежно-центричне системе ратовања, омогућавајући интеграцију са аутоматизованим системима командовања. Његов бордни (уграђени) рачунар и радар Н036 Бјелка подржавају дељење података у реалном времену са другим платформама. Према Aviation Week, Су-57 користи командне системе који омогућавају координацију са копненим и ваздушним јединицама, али је његова интеграција ограничена руском војном мрежом, која заостаје за НАТО-овом.

Насупрот томе, Ф-22 користи MADL систем, обезбеђујући беспрекорну комуникацију са AWACS-ом и другим борбеним авионима. Су-57 се ослања на протоколе попут „Стрелец“, али су они мање развијени, што смањује његову ефикасност у сложеним умреженим операцијама.

УЛОГА У КООРДИНИСАНИМ ВАЗДУШНИМ, КОПНЕНИМ И САЈБЕР ОФАНЗИВАМА

Су-57 је дизајниран за координисане операције, посебно кроз интеракцију са беспилотним летелицама попут „Охотника“. Може да контролише ројеве дронова за извиђање или нападе, побољшавајући ваздушне офанзиве. FlightGlobal напомиње да Су-57 одржава комуникацију са системима противваздушне одбране попут С-400, што га чини ефикасним у комбинованим нападима. Међутим, руска сајбер доктрина је мање интегрисана, што ограничава улогу Су-57 у хибридним операцијама.

Ф-22, насупрот томе, има користи од напредне сајбер инфраструктуре САД, омогућавајући бољу координацију у тродимензионалним борбеним сценаријима. Према Defense News-у, Ф-22 се истиче у мрежно-центричном ратовању због своје зрелије интеграције.

Ф-22: ДИЗАЈНИРАН ЗА ДРУГАЧИЈУ ЕРУ

Ф-22 Раптор, представљен 2005. године, дизајниран је за ваздушну надмоћ у доба Хладног рата. Његов хардвер, иако напредан, ограничава могућности модернизације.

Према часопису „Aviation Week“, архитектура Ф-22 компликује интеграцију нових сензора и оружја, јер су његови системи оптимизовани за специфичне задатке. На пример, додавање модерних радарских модула захтева скупе модификације. Су-57, развијен касније, има флексибилнији дизајн, што омогућава будуће надоградње, чинећи га прилагодљивијим новим технологијама.

Фото МоД Русија

НЕДОСТАТАК ОТВОРЕНОГ СОФТВЕРСКОГ ИНТЕРФЕЈСА ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ СА МОДЕРНИМ СИСТЕМИМА

Ф-22 се ослања на затворену софтверску архитектуру, што ограничава његову интеграцију са новим платформама попут беспилотних система или сателитских мрежа. „Defense News“ напомиње да је MADL систем Ф-22 веома ефикасан, али му недостају флексибилни интерфејси за компатибилност са новијим технологијама које користе Ф-35 или беспилотне летелице. Насупрот томе, Су-57 користи отвореније протоколе, олакшавајући повезивање са платформама попут „Охотника“, побољшавајући своје мрежне могућности.

ПРОИЗВОДЊА ЈЕ ОБУСТАВЉЕНА – ТАКТИЧКА И ЛОГИСТИЧКА ОГРАНИЧЕЊА

Производња Ф-22 је престала 2011. године, ограничавајући флоту на 187 авиона. Џејнс Дифенс Викли (Jane’s Defence Weekly) истиче да ово ствара логистичке изазове, јер су резервни делови скупи, а одржавање постаје све сложеније. Тактички, мали број Ф-22 ограничава њихово присуство у операцијама великих размера. Су-57, иако се споро производи, наставља да се развија, обезбеђујући већу оперативну доступност.

ПРАКТИЧНИ СЦЕНАРИО: СУ-57 У МАСОВНОЈ ОФАНЗИВНОЈ ОПЕРАЦИЈИ

У хипотетичком сукобу, Су-57 координира напад са беспилотном летелицом „Охотник“ и системима за електронско ратовање (EW) „Охотник“ врши извиђање, идентификујући непријатељске радаре, док Су-57 користи ракете Х-59МК2 за прецизне ударе. EW системи попут „Хибини“ ометају непријатељске комуникације, стварајући прозор за напад.

Фото принтскрин youtube military update

РАСПОРЕЂИВАЊЕ ИЗ СТРАТЕШКЕ ДУБИНЕ

Су-57 може да дејствује из дубине захваљујући свом домету од 5.000 километара. Полете са удаљених база, избегавајући рано откривање, и користи унутрашње резервоаре за гориво за дуже мисије. Према часопису „Aviation Week“, овај домет омогућава Су-57 да погађа циљеве дубоко на непријатељској територији, превазилазећи ограничења домета западних ловаца. Спољашње тачке подизања повећавају ватрену моћ, мада по цену прикривености.

Удара по непријатељској противваздушној одбрани и комуникацијама.
Су-57 циља противваздушну одбрану ракетама Х-58УШКЕ, дизајнираним да униште радаре на удаљености до 245 км.

Ракете Р-77М ангажују се против ваздушних претњи, док системи за радиоелектронско ратовање ометају непријатељске комуникације. Џејнс Дифенс Викли наглашава да комбинација оружја дугог домета и радиоелектронског ратовања чини Су-57 ефикасним у пробијању противваздушне одбране, олакшавајући накнадне ударе других платформи.

ЛОВАЦ ЗА БУДУЋНОСТ МАСОВНОГ РАТОВАЊА

Су-57 уводи нову парадигму за ваздушну надмоћ, фокусирану на свестраност и масивну ватрену моћ. Његов дизајн комбинује прикривеност, домет од 3.107 миља и велике одељке за оружје, омогућавајући истовремене нападе на ваздушне и копнене циљеве.

Према Aviation Week, Су-57 је дизајниран да доминира сложеним позорницама, користећи ракете дугог домета попут Р-77М и Х-59МК2. Овај концепт превазилази традиционалну ваздушну надмоћ, наглашавајући вишенаменске операције. Међутим, његова већа RCS од 0,5 квадратних метара у поређењу са Ф-22 ограничава његову ефикасност прикривености у веома оспораваним зонама.

ПРЕЛАЗАК СА „УСАМЉЕНОГ ПРЕДАТОРА“ НА „ЕЛЕМЕНТ ИНТЕЛИГЕНТНОГ РОЈА“

Су-57 еволуира од самосталног ловца до кључног елемента у мрежно-центричним ројевима. Његова интеграција са беспилотном летелицом „Охотник“ омогућава координисане нападе, где дронови врше извиђање или ударе.

FlightGlobal напомиње да Су-57 може да контролише ројеве, делећи податке путем система „Стрелец“. Ово побољшава тактичку флексибилност, али руска мрежна инфраструктура заостаје за западним системима, ограничавајући њен пуни потенцијал. Ф-22, иако је супериорнији у мрежној интеграцији, ограничен је затвореним софтвером и обустављеном производњом.

Су-57 нуди иновативан концепт за масовно ратовање кроз интеграцију ројева и свестраност, али Ф-22 задржава предност у мрежно-центричној прецизности. Избор зависи од стратешких приоритета.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Препоручујемо

Свет

0 2

НИ СУ-57 НИ Ф-35: Индија жели сопствени ловац пете генерације и враћа се старом плану ФГФА! (ВИДЕО)

08. 07. 2025. у 21:33

Свет

1 0

АМЕРИЧКЕ “БУНКЕР БАСТЕР” БОМБЕ НИСУ НЕПОБЕДИВЕ: Једна страна сила открила како да их уништи

23. 07. 2025. у 21:00

Свет

0 7

МАСАКР АМЕРИЧКИХ ТЕНКОВА: Руска војска спалила је готово све Украјинске Абрамсе (ВИДЕО)

18. 07. 2025. у 21:33

Свет

0 15

ПАТРИОТ НЕМОЋАН Руски систем „Комета-М24“ мења рат: Ракете и бомбе незаустављиво погађају циљеве (ВИДЕО)

12. 07. 2025. у 20:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације