ТАКСЕ КАО ШАНСА ЗА РЕСЕТОВАЊЕ ЕВРОПЕ? Колико су реални изгледи за јачање јединства у ЕУ после увођења америчких царина

МОЖЕ ли се из капитулације извући каква-таква корист?

Фото Танјуг/АП/Jacquelyn Martin

Управо о томе размишљају у европским престоницама после ступања на снагу споразума о увођењу 15 одсто царина за извоз робе преко Атлантика. Аналитичари се у принципу слажу у томе да овакав приступ Вашингтона никоме не доноси корист на дуге стазе, али да је Европа, ипак, много већи губитник.

У таквој констелацији, има и оних који покушавају да пронађу пукотине које би усмеравале токове на европски тас. Да политика Доналда Трампа може, чак, да представља прилику за ЕУ, сматра и швајцарски експерт и професор економске стратегије из Лозане Давид Бах. Он је за "Блик" изнео помало ружичасту прогнозу да ће "Европа изаћи као велики победник из Трампове ере". Швајцарској је, иначе, Трамп увео царине од чак 39 одсто, укључујући чак и на њено злато.

Овај професор сматра да би Европа могла да потуче Америку на различитим фронтовима, као што су аеронаутика, хемијска индустрија, пољопривреда и основне сировине, и поред високих царинских стопа. Бах даље види ово силом изазвано прегруписавање као постулат за јачање европског јединства и политичке реформе које ће довести до неопходног повећања стопе раста, што ће водити ка финансирању војне индустрије.

Другим речима, Европа би могла да развија стратегију на дуге стазе, док Трамп трља руке због краткорочне победе. Тим пре што се многа предвиђања и идеје америчког председника сматрају неостваривим, као што су извоз природног течног гаса у великим количинама. С друге стране, оно што Немци, на пример, буду увезли у том домену требало би да смањи трошкове производње аутомобила и делимично ублажи губитак због такса. Има и оних који мисле супротно од професора Баха, сматрајући да ће се политички јаз у Европи с америчким таксама само продубити.

Они који гледају дугорочније, сматрају да би ЕУ, као технолошки најнапреднија у заштити човекове околине, могла у свету да наметне још више стандарде и тако натера америчке фирме да се прилагоде, или да изгубе приступ најразвијенијем тржишту. Европа повољности може да тражи и у релокализацији, иновацији и новим савезништвима.

Позитивне стране за Европу су и то што представља највећи трговински блок у свету способан да намеће сопствена правила у виду техничких, санитарних и еколошких норми. Такође, не зависи само од САД, већ има диверсификовано тржиште, који је, ипак, ограничено санкцијама према Русији и нижим еколошким стандардима у Азији и Јужној Америци. Као еворпски плус види се и развијен домен авиоиндустрије, луксузних, фармацеутских и пољопривредних производа.

Ипак, то су све плодови на дугачком штапу. Због тога би у овом тренутку могло пре да се говори о што мањој штети коју би ЕУ могла да оствари, уместо о преимућству. Томе треба додати и европске минусе, као што су увоз енергије, политичка фрагментација и технолошка зависност.

Ако се направи груба анализа, добитници би могли да се нађу и на берзама и тржишту, улагањем у раст евра. Када су започеле мере, берзе су се у првом тренутку суновратиле. Она у Франкфурту је у једном моменту изгубила више од 10 одсто, али се ипак вратила на -7,86. Париска је отишла у црвено 6,19, лондонска 5,83, а миланска 2,32. Ипак, само дан касније, дошло је до стабилизације, па је француски "ЦАЦ 40" добио 0,5 одсто вредности. Управо толико, 0,5 одсто, рачуна се да би просечно могао да падне БДП у европским земљама увођењем америчких такси од 15 одсто, кроз инфлацију и пораст незаослености.

Што се Американаца тиче, они су већ у јуну смањили дефицит за 16 одсто, док им је минус у односу на Кину најмањи у последњих двадесет година. Али, на дуже стазе доводе се у питање исправност математике у односу задуживања и потраживања, масовног пребацивања купаца на "мејд ин Америка" или утицај царине на инфлацију, а све скупа на планирани амерички економски раст.

Поједине струје у Европи, које предводи Француска, надају се и у могућност поновног преговарања с Трампом. Али, то ће тешко ићи. Док су у Немачкој, Шпанији или Италији одмеренији, француске власти сипају дрвље и камење на "Урсулин споразум". Могућа су, евентуално, парцијална договарања око појединих сектора, као што су вино или козметика. У противном, ако се већ постигнути споразум буде кршио, Вашингтон је већ запретио новим царинама, које могу да иду и до 100 одсто за полупроводнике или чак 250 одсто у фармацеутској индустрији. Са Ујка Семом, данас, очигледно нема шале.

БЕЗ ВИЗЕ ЗА "ЦЕНЗОРЕ"

Брисел би могао да науди Вашингтону и у домену извоза америчких дигиталних услуга. ЕУ је кренула у спровођење Акта о дигиталним услугама, у коме се води борба против ширења језика мржње, утицаја и мешања у политичке процесе преко друштвених мрежа које су базиране преко Атлантика. Американци, с друге стране, у томе виде "цензуру" и то би могло да буде ново поље "ратовања" између две силе. Дошло се до информација да је амерички државни секретар Марко Рубио затражио од дипломата САД на служби у Европи да започну лобирање против ове кампање. Истовремено, запретио је забраном уласка оним особама које у Европи руководе "цензуром" против САД.

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Свет

0 0

ШУМСКИ ПОЖАР ХАРА ФРАНЦУСКОМ: Пожар у департману Горња Прованса-Алпи није под контролом, али се не шири

10. 08. 2025. у 15:32

Свет

0 7

ЗЕЛЕНСКОМ ПОТОНУЛЕ ЛАЂЕ Британски медији: Коалиција вољних не жели да шаље трупе у Украјину

10. 08. 2025. у 11:57

Свет

0 11

УСИЈАЛИ СЕ ТЕЛЕФОНИ, ЕВРОПСКА ТРОЈКА У АКЦИЈИ Схватили да су прескочени: Где су и шта раде Макрон, Мерц и Стармер

10. 08. 2025. у 07:22

Свет

0 0

У ПЕТ УЈУТРУ СКАКАЛИ СА АЈФЕЛОВОГ ТОРЊА! Тројица мушкараца ухапшених у Паризу - Један скочио падобраном

09. 08. 2025. у 20:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације