КРИЗА ВОДИ КА ШЕСТОЈ РЕПУБЛИЦИ: Алекси Труд, историчар, за "Новости" о политичким изазовима кроз које пролази Француска

У ФРАНЦУСКОЈ се тренутно догађа права криза режима, истиче у разговору за "Новости" историчар и универзитетски професор Алекси Труд.

Фото: Горан Чворовић

- По први пут у историји Пете републике, имамо четири владе у року краћем од годину дана, и у исто време први пут мандатара који је дао оставку пре него што је и формирао кабинет, после свега неколико сати, а онда му је председник дао нови мандат! Французи су забринути, јер их све подсећа на крај Четврте републике. Тај режим је био веома нестабилан, са премијерима који су се мењали сваких неколико месеци. Четврта република се веома лоше завршила, ратом у Алжиру. Французе је, на неки начин, страх да се и Пета република не оконча на сличан начин – каже Труд.

• Какве везе имају рат у Алжиру и садашњи период?

- Постоји рат у Украјини. Французи су у страху да нас Макрон, који је ратоборан, не увуче у рат с Русијом. Највише се у Европи истиче у том правцу.

• Да ли и због тога има мањинску владу?

- С једне стране, да. И крајња левица, и суверенистичка десница, против су рата с Русијом. Има, наравно, и других разлога, као што је, на пример, пензијска реформа. И Непотчињени, и Национално окупљање траже враћање с 64 на 62 године за одлазак у пензију.

• Французи најраније престају да раде у Европи. Ове инцијативе показују да је земља чвсто заснована на социјалним и синдикалним коренима?

- Био бих срећан да радим две године мање, али то би за моју децу била катастрофа. Мислим да би требало да радимо и дуже од 64. године. Иначе, морали бисмо да плаћамо већи порез. А Француска је већ позната по пореским стопама које су међу највишим на свету.

• Нисте, дакле, "типичан" Француз, који тражи укидање пензијске реформе?

- То би била грешка. Геополитички, Европа је већ много зостала за великим силама као што су Кина или САД, а Француска је једна од најважнијих држава у ЕУ. Заостаћемо тако још више. Они који желе да се мање ради, додворавају се бирачима. То су левичарске идеје, без обзира на то да ли се ради о класичној или националној левици.

• Где налазе економску логику?

- Имајући у виду да смо познати као земља с високом продуктивношћу, мисле да ћемо, ако се раније иде у пензију, имати раднике који су у бољој форми и да ће они тако појачати привредни раст. Такво размишљање је типично за Француску. Има у томе и неке истине. Када би се радило до 65 или 67 година, било би много боловања, што би се директно одразило на продуктивност. Неки сматрају да би то било горе, него да се иде у пензију са 62 године. Али, у глобалу, мислим да греше.

• Французи су познати по томе да мењају режиме после великих криза, па тако многи сада предвиђају крај тзв. Петој републици и прелазак на шесту…

- Већ неколико година та тема је на столу. Пета република је превише заснована на председничком систему и захтева апсолутну већину. А времена у свету и Европи више нису таква. Ретко ко ће сада имати натполовичну надмоћ. Потребне су коалиције око релативне већине засноване на политичком прагматизму међу не нужно сличним страначким оријентацијама, уз јаче учествовање бирача кроз грађанске иницијативе и референдуме. Такође, потребно је увођење пропорционалног бирачког система, док Француска и даље, још од Де Гола, има већински.

• Шта је узрок свему овоме што се тренутно догађа у Француској?

- Макрон је изабран са 17 процената из првог круга, док је касније профитирао од гласова "републиканске бране" против Марин Ле Пен. Распустио је скупштину прошле године и створио ситуацију да не може да се формира стабилна влада. Узуси налажу да се мандат понуди снагама које су освојиле највише гласова. Макрон то није урадио. Именовао је Мишела Барнијеа из редова републиканаца који су имали шест одсто, Франсоа Бајруа из странке која је освојила 3 одсто, док је Себастијан Лекорни из његове партије која је завршила на трећем месту.

• Шта би био најбољи излазак из актуелне кризе?

- Распуштање скупштине. То би било најдемократскије решење. Да се Французи затим гласањем изјасне која би политичка опција требало да извуче земљу из кризе.

• Многи истичу да би резултат био исти, јер нико опет не би имао већину…

- Не мислим тако. Французи би некоме у овој ситуацији дали мандат да извуче земљу из кризе. Центристички блок око Макрона би се "истопио". Земља би се вратила својој политичкој традицији, "бипартизму" с левицом и десницом, и њиховим крајњим крилима. Али, пре тога би требало да буде одмах формирана техничка влада, да се не губи време. Неопходно је што пре подне изгласати буџет, наћи решење за горућа спољнополитичка питања, међу којима је и рат у Украјини.

• Неки заговарају и Макронову оставку?

- То не би било добро решење. Створило би још већу нестабилност у земљи. У сваком случају, Маркон никада не би скратио свој мандат.

• Шта ће се од свега тога догодити?

- Макрон ће покушати све да уради да би остао у Јелисејској палати до председничких избора 2027. године. Нешто слично као што је у своје време радио Франсоа Митеран. Макрон покушава да се угледа на Митерана. Али, далеко је од њега.

• Догађа се апсурд да Емануел Макрон, који предводи европску политику, то чини са свега 14 одсто подршке у својој земљи?

- Огроман број Француза тражи да се бави пре свега Француском, а не да решава светска питања и конфликте широм планете. То је више него потреба. Ситуација је хитна.

• Где је ту легитимитет европских институција, када Унију воде лидери који иза себе немају сопствено јавно мњење?

- Јасно је да се тај кредибилитет изгубио. Без обзира на то да ли се ради о Емануелу Макрону или Фридриху Мерцу. Једноставно, раде оно што њихови грађани не желе. Погледајте само однос према рату у Украјини. То ме подсећа на реакције са запада у време конфликта у Југославији. Што су грађани више били за мир, то су елите апсолутно заговарале ширење сукоба и увлачење у рат који није наш.

• Како зауставити рат у Украјини?

- Преговарати. Трамп је успео с Израелом и Палестином. Направити велику конференцију, када се ради о великом конфликту, попут Берлинског конгреса или Версајских преговора. Сви учесници би требало да седну за сто.

• Урсула фон дер Лајен је недавно у Европском парламенту успела да "преживи" два покушаја рушења, али то ипак показује да Европа није у добром стању.

- Конфликте решавају други. Стари континент нема више никакву снагу. Преслаб је на међународној сцени. Решење је Европа коју је заговарао Митеран, с концентричним круговима. У првом кругу би требало да буде чврсто језгро шест земаља оснивача, у другом би биле државе које би имале заједничку монету, пољопривредну политику, али би били ван одбрамбене политике. С осталима би се склапали билатерални споразуми.   

ОКОМИЛИ СЕ НА САРКОЗИЈА

• УСРЕД политичке кризе, један бивши председник, Никола Саркози, осуђен је на затвор, док је правосуђе кандидаткињу која је најбоље пласирана у сондажама, Марин Ле Пен, онемогућило да учествује у следећој изборној трци. То је још један преседан?

- Никада ми се није допадала политика коју је водио Саркози, али зачуђујућа је толика жеља да се иза решетака стави бивши шеф државе против кога при том нису пронађени валидни докази. Неки у свему виде политички обрачун преко суда. То изазива стрепњу. Случај Марин Ле Пен је другачији. Осуђена је за реалне проблеме који су се догодили. Ипак, истина је да се на тај начин онемогућује велики део бирача да изабере кога жели на изборима. Али, што је странка на тај начин више прогоњена, има веће шансе да победи, преко Жордана Барделе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације