СРЂА ТРИФКОВИЋ ОТКРИО ПРАВЕ МОТИВЕ ГОРДОГ АЛБИОНА: Драже им да пропадну него да буду као Руси

ЗАБРИНУТОСТ Британије да Трамп окреће главу од Украјине само је параван који прикрива праве мотиве Гордог Албиона. Велика Британија је од свих земаља са којима су се Руси сукобљавали у протекла два столећа убедљиво најрусофобнија и галама око помоћи Кијеву заправо је брига да ће Русија победити у овом рату, каже за Спутњик историчар Срђа Трифковић.

Фото: Принтскрин Youtube Балкан инфо

Апсолутно је тачно да је вишевековна британска русофобија, иначе потврђена кроз историју, данас јача чак и од осећаја самоочувања. Због тога се Лондон данас бави Кијевом, односно Москвом, уместо да решава сопствене проблеме. Позивајући се на мишљења стручњака, британски „Телеграф“ упозорава да Трамп доследно доноси одлуке које су „усмерене против интереса Украјине и отежавају положај Кијева“, као да немају других брига.

Овако историчар, професор међународних односа и некадашњи директор Центра за међународне односе при Рокфорд институту у Илиноису др Срђа Трифковић тумачи прекомерно британско залагање за украјинску ствар, док сама грца у проблемима. Док у свим британским и светским медијима одјекује информација да катарска краљевска породица поседује више некретнина у Лондону од саме британске краљевске породице, сви погледи из Лондона ипак су уперени ка Русији.

Зашто Лондон мари за Кијев

Трифковић подсећа да пуки текст у „Телеграфу“ не значи да нешто нужно представља и одраз званичних кругова, поготово имајући у виду то да је Дејли телеграф традиционално близак Конзервативној странци, а да сада влада лабуристичка влада. Ипак, додаје др Трифковић, није као да то данас прави неку већу разлику у стратешким проценама.

Не само у Великој Британији, него и другде у западној Европи, после оног наизглед неочекиваног и наглог Трамповог заокрета пре петнаестак дана, када је одједном рекао да Украјина може да поврати све територије, а да је Русија „папирни тигар“, многи су мислили да то представља радикалну промену његове политике, рекао је Трифковић.

Професор је још тада изразио мишљење да такав наступ, у ствари, представља припрему резервног положаја, односно да, уколико украјински „врућ кромпир“, који је Трамп де факто препустио Европљанима не уроди плодом, амерички председник таквим изјавама може себи да припреми одступницу и опере руке од читавог проблема.

Могуће је да су неки аналитичари у Британији „нањушили пацова“, односно да имају слуха да примете да је та Трампова изјава била, како се изразио један проукрајински аналитичар, „сувише добра да би била истинита“, а да је, као што смо видели из његовог недавног сусрета са Си Ђинпингом, стратешки фокус његове администрације несумњиво окренут ка индопацифичком региону.

Шеријат у Лондону

И док Лондон брине украјинску бригу, његово становништво излази на масовне протесте због неподношљивих двоструких аршина по којима је сваки криминалац, докле год је муслимански избеглица, амнестиран од британских закона.

Трифковић каже да је аспект имиграције бољка која је истоветна свим европским земљама, без обзира на то да ли су у ЕУ или не. Она подразумева да припадници либералног естаблишмента сматрају миграције нормалним процесом, а губитак идентитета матичног народа не виде уопште као неку велику трагедију.

„То видимо и на примеру врло стриктног полицијског прогона у Великој Британији особа оптужених за расистичке изјаве или говор мржње — шта више, у Великој Британији је чак довољно да неко од припадника наводно угрожених заједница пријави да се осећа увређеним или дискриминисаним, па да онај ко је оптужен да је такво осећање проузроковао дође на удар, што је својеврсна орвелијанска прича.“

Када би данас неко рекао да је Велика Британија на рубу распада услед неконтролисане имиграције и услед апсолутно доказане неспремности и невољности већине миграната, поготово из исламског света, да прихвате узусе понашања и систем вредности земље пријема, то би такође могло да буде окарактерисано као облик говора мржње, објашњава професор.

Драже им да пропадну него да буду као Руси

Овакав однос заправо је облик колективног лудила, каже Трифковић, јер за припаднике либералног естаблишмента савременог Запада, укључујући и британски, Русија представља објекат мржње између осталог и зато што је она и даље једини бастион очувања традиционализма, нормалне породице и хришћанске вере, коју је западна елита одавно одбацила.

„Ту нису само посреди геополитички аспекти тежње да се Русија заокружи непријатељским војним савезима и силама, већ и то што је Русија перципирана од стране елите из Давоса као реметилачки фактор у њиховој намери да шире дух тог постмодерног утапања у ‘лонац без идентитета’, где ће се једном мешавином раса и нација далеко лакше управљати од стране те исте елите, него када имате још увек самосвесне и аутохтоне народе.“

Русофобија јача од самоочувања

Професор тврди да не постоји контрадикција између читаоца лондонског Гардијана који, с једне стране, осећа гађење према Русији због њене агресије у Украјини, њеног третмана ЛГБТ заједнице, или рестриктивног закона о невладиним организацијама и, с друге стране, апсолутног прихватања прилива миграната из земаља трећег света и претварања, пре свега, градских језгара попут Лондона, Бристола, Брајдфорда, Бирмингема, Лидса, Манчестера… у већински небританске градове.

У тим градовима де факто сада већ постоје читави комплекси, не само градске четврти, већ и периферна насеља у којима имате једнорасни и једноверски живаљ који потпуно диктира свој начин живота. Ту пре свега мислим на муслимане са индијског потконтинента, из Пакистана, Бангладеша и саме Индије, али и на црне житеље карипских острва и подсахарске Африке.

Овај процес је наизглед парадоксалан, каже професор, јер с једне стране и даље постоји страшан анимозитет и отклон према Русији, која за Британију апсолутно не представља никакву опасност, а с друге стране постоји толерисање процеса који води ка губитку ма каквог аутентично препознатљивог британског идентитета.

„Као што кажу стари Грци: ‘Кад богови неког реше да униште — прво му узму памет’, истиче Трифковић.“

(Спутњик)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације