АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: С-400 се враћа Ердогану као бумеранг – потрошо 2,5 милијарде на оружје које није користио

АМЕРИЧКИ магазин Тајм (Time) објавио је оштру анализу турског покушаја да поново отвори питање руског система противваздушне одбране С-400, уз поруку да је ова епизода постала симбол лоше процене, стратешке недоследности и скупе политичке импровизације.

Москва не жели да открије све детаље система С-400

Иронија текста није усмерена само ка Анкари, већ и ка чињеници да чак и Москва, према тој оцени, гледа са резервом на нагли заокрет председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Према Тајму, потребан је посебан тип политичког инстинкта да се потроши 2,5 милијарди долара на систем који никада није оперативно коришћен, да се због тога наруше односи са кључним савезницима, изгуби место у најнапреднијем западном програму борбених авиона и потом, после година санкција, покуша поврат новца од самог продавца. Управо тај парадокс стоји у средишту данашње турске дилеме.

Повод за нову рунду спекулација био је састанак Ердогана са Владимиром Путином у Туркменистану, где је, према наводима западних медија, турска страна сигнализирала могућност враћања С-400 Русији како би се нормализовали односи са Сједињеним Државама. Кремљ је такву опцију јавно негирао, а Тајм тај одговор тумачи као знак да и Москва са нелагодом посматра Ердоганову променљиву тактику.

Турска разматра повлачење из уговора у тренутку када јој је економски простор сужен, а потреба за страним инвестицијама и обновом војно-техничке сарадње са Западом све израженија. Према изворима које цитирају западни медији, Анкара процењује да без јасног решавања питања С-400 нема повратка у пуну сарадњу са НАТО-ом, нити приступа савременим платформама попут Ф-35.

Спор између Анкаре и Вашингтона око С-400 траје још од 2017. године, када је Турска потписала уговор са Москвом. Америчка страна је од почетка упозоравала да руски системи нису компатибилни са интегрисаном противваздушном одбраном НАТО-а и да представљају безбедносни ризик, јер би могли послужити за прикупљање података о западној војној технологији. Као одговор, Сједињене Државе су искључиле Турску из програма Ф-35 и увеле санкције турској одбрамбеној индустрији.

Тајм подсећа да је Турска у том тренутку била не само купац, већ и важан део производног ланца Ф-35. Турске компаније су производиле стотине компоненти и према проценама Пентагона могле су да зараде више милијарди долара током трајања пројекта. Уместо тога, Анкара је остала са руским системом који никада није постао део оперативне одбране.
С-400 су испоручени 2019. године, али су од тада углавном остали ван употребе. Изведено је једно пробно лансирање 2020. године у близини Синопа, након чега је систем практично деактивиран. За Тајм, тај детаљ симболизује суштину проблема. политичка порука била је важнија од војне функционалности.

У међувремену, регионалне тензије, посебно са Грчком, додатно су оголиле слабости турског ваздухопловства. Анкара данас има реалну потребу за модерним борбеним авионима, али пут ка њима води преко решавања спора са Вашингтоном. Америчка порука је, према доступним изјавама, јасна. без потпуног одустајања од С-400 нема повратка у програм Ф-35.

Тајм оцењује да је Ердоган годинама покушавао да балансира између Москве и Вашингтона, задржавајући руске ракете док је паралелно лобирао за попуштање америчких ограничења. Тај приступ, наводи магазин, на крају се показао неодрживим. Техничка решења и привремени механизми надзора нису прихваћени у Вашингтону, а политички простор за маневрисање се сузио.

Могући повратак С-400 Русији отворио би и унутрашње политичке проблеме. Националистичка реторика која је 2017. године куповину представљала као доказ суверенитета сада би се могла окренути против самог Ердогана. Опозиција већ указује на изгубљене милијарде, нарушене савезе и чињеницу да је Турска жртвовала дугорочне интересе због симболичног пркоса.

Са руске стране, процена је прагматичнија. Енергетски пројекти, трговина и сарадња у области нуклеарне енергетике далеко су значајнији од самог уговора о С-400. Због тога се у Москви не очекује драматична реакција, али ни спремност да се Ердогану олакша излаз из ситуације без политичке цене.

Тајм закључује да је афера С-400 постала студија случаја о томе како унутрашњи политички прорачуни и лични анимозитети могу да надвладају стратешку логику. Рачун сада стиже у облику изгубљених прилика, ослабљеног међународног положаја и потребе да се донесу непопуларне одлуке. Ако до повратка система заиста дође, та епизода ће, према оцени америчког магазина, остати упамћена као једна од највећих спољнополитичких грешака савремене Турске.

Формулација да Турска „никада није користила“ систем С-400 захтева прецизније тумачење. Противваздушни системи ове класе нису офанзивно оружје и њихова основна функција није у свакодневној употреби, већ у одвраћању потенцијалног напада.

Чињеница да С-400 није борбено активиран не значи да је био бескористан, већ да Турска током тог периода није била директно нападнута из ваздуха. У том смислу, тврдња о „некоришћењу“ система и цео чланак у америчком медију више одражава политички и савезнички контекст односа Анкаре са НАТО-ом и САД, него реалну војну вредност самог система.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 9

РУСКИ ПЛАН ПРОТИВ АМЕРИЧКИХ СТЕЛТ АВИОНА: Овај систем доноси кључну предност Москви и представља претњу Западу

15. 12. 2025. у 19:00

Свет

0 4

АМЕРИЧКИ ОДГОВОР НА КИНЕСКУ ОДБРАНУ: Хиперсонична ракета „Дарк игл“ пробиће кинески A2/AD кишобран (ВИДЕО)

25. 12. 2025. у 18:33

Свет

0 3

ОД ТРАМПОВЕ БОЖИЋНЕ ЧЕСТИТКЕ ПРОЛАЗЕ ТРНЦИ: Спремни смо за копнене нападе на Венецуелу

25. 12. 2025. у 17:11

Свет

0 3

КРАЈ РАТА ЗА 90 ДАНА? Амбасадор САД у НАТО-у: Могућ брз завршетак сукоба у Украјини

24. 12. 2025. у 22:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације