Свет

МОЗАИЧКА ДОКТРИНА ИРАНА ОД КОЈЕ ЗАЗИРЕ АМЕРИКА И ИЗРАЕЛ: Нема централизације, команда не зависи од врховног вође, главни циљ - издржљивост

В.Н.

03. 03. 2026. у 07:31

ИРАНСКИ министар спољних послова Абас Арагчи рекао је да Техеран може да издржи континуиране америчко-израелске нападе упркос "обезглављивању" командног кадра, као и да је земља способна да води дуготрајан рат.

МОЗАИЧКА ДОКТРИНА ИРАНА ОД КОЈЕ ЗАЗИРЕ АМЕРИКА И ИЗРАЕЛ: Нема централизације, команда не зависи од врховног вође, главни циљ - издржљивост

Како? Он је то назвао стратегијом "децентрализоване мозаичне одбране", за коју каже да ју је Иран развијао током деценија.

Штавише, главни техерански дипломата је рекао да, пратећи ову асиметричну ратну доктрину, Иран може да бира како - и када - ће се сукоб завршити.

- Имали смо две деценије да проучавамо поразе америчке војске источно и западно од нас. У складу са тим смо извукли поуке. Бомбардовање нашег главног града нема утицаја на нашу способност да водимо рат. Децентрализована мозаична одбрана нам омогућава да одлучимо када - и како - ће се рат завршити.

У интервјуу за Џорџа Стефанопулоса из АБЦ њуза, Арагчи је рекао да земља има легитимно право да се брани.

Он је окривио Трампа за избијање рата.

- Споразум је био на дохват руке. Напустили смо Женеву са разумевањем да ћемо га постићи следећи пут када се састанемо. Они који су желели да покваре дипломатију успели су у својој мисији. Али господин Трамп је, још једном, на крају наредио бомбардовање преговарачког стола.

У почетном нападу је убијен ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи 28. фебруара 2026. године, што су потврдили ирански медији.

Две теме

У објави у којој је објашњавао децентрализовану мозаичну одбрану, Арагчи је нагласио два фактора:

Иран неће бити поражен бомбардовањем
Техеран намерава да обликује како - и када - ће се сукоб завршити

Позивајући се на главну тему доктрине мозаичне одбране, Арагчи је сугерисао да је "хибридни рат" једна од њих, наводећи да иранска способност борбе не зависи од једног командног центра, главног града или појединачног вође.

Порука служи и као уверење на домаћем нивоу и као упозорење противницима: војна ескалација неће брзо срушити систем.

Шта је децентрализована мозаична одбрана?

У питању је доктрина коју је Иран развио током последње две деценије, посебно у оквиру Корпуса чувара Исламске револуције, (ИРГЦ), јединице познатије као Револуционарна гарда.

Идеја је прилично једноставна: распоређују се командне структуре, системи наоружања и оперативне јединице по огромним географским и организационим чворовима.

Са укупном површином од око 1,65 милиона квадратних километара, величина Ирана је упоредива са америчком државом Аљаском.

Уместо да концентрише моћ у једном штабу рањивом на прецизне ударе, иранска стратегија оснажује регионалне команданте да делују аутономно ако је комуникација са Техераном поремећена.

Одбрана у дубину

Западне стратешке студије описују ово као облик "одбране у дубину" осмишљене да закомпликује циљеве противника.

Студија Центра за стратешке и буџетске процене (ЦСБА) о војној равнотежи на Блиском истоку напомиње да децентрализована командна структура Ирана омогућава локалним јединицама да се брзо прилагоде, након што преживе почетне нападе.

Анализа коју је објавио Универзитет ваздухопловства, центар за професионално војно образовање Америчких ваздухопловних и свемирских снага, такође истиче да је Иран прилагодио своју доктрину како би парирао технолошки супериорнијем противнику ослањајући се на дистрибуиране снаге и "асиметричне" тактике.

Слично томе, истраживање Канадског колеџа оружаних снага наглашава иранску интеграцију територијалне одбране са предњим мрежама - укључујући "прокси" групе (као што су Хезболах, Хамас, Хути) и нерегуларне снаге - стварајући међусобно повезане, али веома распршене слојеве, уместо једне тачке.

Прелазак са конвенционалног ратовања

У практичном смислу, ова доктрина се удаљава од традиционалног конвенционалног ратовања, које даје приоритет централизованој команди и масовним формацијама.

То фаворизује распршене ракетне јединице, мобилне лансирне системе, ојачане објекте, тактику роја у водама Залива и савезничке јединице и милиције широм региона.

Главни циљ - Издржљивост

Укратко, то значи: Преживети почетни шок, узвратити кроз више канала и повећати цену дуготрајног ангажовања.

Када Арагчи говори о "две деценије за проучавање пораза америчке војске на истоку и западу", он мисли на америчке ратове у Авганистану и Ираку:

У Авганистану (2001–2021), Сједињене Државе су постигле брзе победе на бојном пољу, али су се бориле да успоставе трајну политичку стабилност, на крају се повлачећи када су талибани повратили контролу.
У Ираку (након инвазије 2003. године), почетна промена режима уступила је место побуни, секташком насиљу и успону Исламске државе, показујући да конвенционална супериорност не гарантује стратешки успех.

Из перспективе Техерана, ови сукоби су показали да централизовани системи и ослањање на фиксне позиције могу постати препреке у дуготрајним ратовима.

Све најновије вести са Блиског истока пратите у нашем блогу УЖИВО.

(Gulf News)