ИНВАЗИЈА НА ИРАН „НИЈЕ ЧИН ЗДРАВИХ ЉУДИ“ Трамп на стратешкој раскрсници: Операција “Епски бес” улази у своју критичну другу недељу

КАКО операција “Епски бес” улази у своју критичну другу недељу, Трампова администрација се суочава са стратешким раскрсницама: може ли само ваздушна снага срушити Исламску Републику или је копнена инвазија која „пркоси здравом разуму“ једина преостала теорија победе?

Foto: Вештачка интелигенција

ДИЛЕМА „ОДАКЛЕ“: ЗАШТО ГУБИТАК БАЗА У АВГАНИСТАНУ И ИРАКУ ЧИНИ ИНВАЗИЈУ НА ИРАН ЛОГИСТИЧКОМ НОЋНОМ МОРОМ

Зашто би Сједињене Државе желеле да изврше инвазију на Иран?

Кратак одговор је да не желе; инвазија на Иран није чин здравих људи, па чак ни вишег руководства националне безбедности Трампове администрације.

Међутим, Сједињене Државе су поставиле услове за крај рата које иранска влада можда неће моћи да испуни на било који смислен начин.

Ако САД не ублаже своје ратне циљеве и Исламска Република се не сруши, Трампова администрација би могла да се нађе у ситуацији да размишља о распоређивању копнених трупа у настојању да директно изазове колапс Техерана.

Такав напор би био изузетно скуп и пун опасности.

ОДАКЛЕ?

Прво и највеће питање за било какву инвазију на Иран је „одакле?“. На врхунцу Рата против терора, Сједињене Државе су одржавале значајно распоређивање копнених снага и у Ираку и у Авганистану.

Док су ове трупе биле заузете унутрашњим проблемима унутар сваке земље домаћина, оне су ипак чиниле језгро силе која је могла да угрози Иран копненом инвазијом. Штавише, логистичка инфраструктура потребна за обезбеђивање војних операција високог интензитета била је барем донекле присутна у обе земље.

Ти услови више не постоје. Сједињене Државе су напустиле Авганистан 2021. године, убрзо након пада владе у Кабулу. Иако талибани не воле Иран, мало је вероватно да би толерисали распоређивање америчких трупа у или снабдевање америчких снага преко своје земље.

Ирак и даље угошћује мали амерички контингент (око 2000 војника, чији је број планиран да се додатно смањи 2026. године), али деликатна домаће политичка ситуација у Ираку не делује идеално за распоређивање трупа у обиму који би био неопходан за инвазију на Иран.
Слично томе, чини се да је изузетно мало вероватно да ће Турска поздравити значајно распоређивање америчких снага, а у сваком случају, граница између Ирана и Турске није идеална са географске перспективе за брзу инвазију на Иран.

Тешко је видети како би САД имале било коју другу опцију за увођење и подршку значајних копнених снага осим амфибијског напада.

Такав напад би био масовни подухват који би озбиљно оптеретио америчку поморску и ваздушну моћ током дужег периода.

Није немогуће - неколико ствари је немогуће за америчку војску са довољно новца и времена - али би захтевао степен посвећености који Трампова администрација до сада није показала и није припремила америчку јавност да предузме.

Године 2002, Министарство одбране је чувено спровело вежбу „Изазов миленијума“, засновану на сценарију веома сличном ономе што би било потребно за инвазију на Иран.
Вежба је изазвала дуге контроверзе око одлука судија након што су неке америчке снаге „васкрсле“ упркос томе што су их нападнуле снаге Црвеног тима против приступа.
Иако лекције из Миленијумског изазова тешко доказују да је инвазија на Иран немогућа, оне наглашавају тешкоће са којима би се таква операција суочила.

ПОСРЕДНИЦИ

Борба преко посредника, коју подржавају америчко ваздухопловство и специјалне оперативне снаге, чини се највероватнијим сценариом за увођење копнених трупа у Иран.
Наводно је америчка обавештајна заједница почела да развија курдске заједнице на северу и западу Ирана пре неколико месеци. Извештајима у последњих неколико дана недостајали су детаљи о саставу било којих курдских јединица, иако су очигледно иранске безбедносне службе схватиле претњу довољно озбиљно да покрену нападе на курдске базе у Ираку.

Операције против Ирана би тада вероватно пратиле нешто слично „авганистанском моделу“, са комбинацијом прецизне ваздушне моћи, врхунске комуникационе и надзорне технологије, специјалних оперативних снага и курдских трупа које се боре против иранских копнених снага.

Међутим, војска Исламске Републике Иран је много већа и верује се да је далеко професионалнија од милиција против којих је овај модел коришћен у Авганистану, Сирији и Либији.

Није очигледно колики напредак би курдске јединице могле да остваре чак и уз помоћ, а захтеви за америчким ваздухопловним средствима за блиску ваздушну подршку и забрану бојишта били би огромни. Иако су курдске снаге, уз подршку америчких трупа, ефикасно бориле у Сирији, никада нису покушале да марширају на Дамаск.

Једна теорија о победи сугерише да би курдске снаге могле довољно да одврате пажњу иранских оружаних снага да би омогућиле народни устанак у највећим иранским градовима, али то изгледа умањује природу иранских вишеслојних и разноврсних безбедносних служби (војска није првенствено одговорна за смиривање градова) и ослања се на магично размишљање у погледу способности демонстраната.

САМО РЕЦИТЕ НЕ ИНВАЗИЈИ НА ИРАН

Иран је велики, густо насељен и географски разнолик. Чак и уз минималан отпор, инвазија би био огроман подухват који би озбиљно оптеретио војне капацитете САД у догледној будућности, чак и под претпоставком да би нека врста наследних снага могла да преузме контролу над земљом.

Извештаји о сукобу између државног секретара Марка Рубија и секретара одбране Пита Хегсета око распоређивања копнених трупа указују на то да администрација озбиљно схвата идеју, иако не знамо да ли ово представља озбиљно планирање, блеф или очајнички покушај да се смисли теорија победе у рату који тренутно нема такву.

У сваком случају, одговорни људи у Конгресу, у оружаним снагама САД и у медијима требало би да постављају изузетно оштра питања администрацији о томе шта планира да уради са копненим снагама САД и како планира да оконча овај рат.

(19fortyfive.com/Др Роберт Фарли, Универзитет у Кентакију)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

ИМЕ ВРХОВНОГ АЈАТОЛАХА ПОЗНАТО ЗА 24 ЧАСА? Нови врховни верски вођа Ирана могао би бити изабран убрзо

07. 03. 2026. у 18:09

Свет

0 0

ТРАМП ШАЉЕ И 3. СУПЕРНОСАЧ НА ИРАН: Неопходна подршка ратним напорима против Техерана (ВИДЕО)

07. 03. 2026. у 22:22

Свет

0 8

ИРАН ОСЛЕПИО ПРОТИВРАКЕТНИ ШТИТ ЗАЛИВА Уместо лансера удар у “очи”: Погођени ТХААД радари у Јордану, Саудијској Арабији и УАЕ (ВИДЕО)

07. 03. 2026. у 18:11

Свет

0 16

„ДА ЛИ ВАМ РУСИЈА И КИНА ПОМАЖУ?“ Ирански министар пред америчким новинаром дао одговор усред рата

07. 03. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације