ПРОПАСТ ШВЕДСКОГ МОДЕЛА: Највећа смртност у последњих 150 година
У ПРВОЈ половини 2020. године у Шведској, која није уводила рестриктивне мере ради сузбијања корона вируса, забележена је највећа смртност у последњих 150 година, саопштио је Статистички завод те земље.

Фото: Танјуг/АП
Од Ковида 19 до краја јуна умрло је 4.500 људи, много већи проценат него у осталим нордијским земљама, а тај број се сада већ попео на 5.800. У Норвешкој која има упола мање становника, од корона вируса умрло је око 260 људи.
Укупно је у периоду од јанаура до јуна преминуло 51.405 Швеђана, што је највише од 1869. године када је умрло 55.431 грађана, делом од глади.
Шведска је тада имала 4,1 милиона људи, а сада има 10,3 милиона становника.
То значи да је од Ковида 19 преминуло око 10 одсто више људи него што је умирало у просеку последњих пет година, навео је Статистички завод.
У априлу број умрлих био је скоро 40 одсто већи због скока броја смртних случајева од последица Ковида 19.
Шведска је имала другачији приступ пандемији од већине европских земаља, није уводила карантин, а школе и привреда махом су радиле.
Препоручујемо

У ТОКУ САСТАНАК О ПОПУШТАЊУ МЕРА: Др Кон и Кисић о томе шта ће прво бити укинуто и када
19. 08. 2020. у 16:10

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (3)