УЈГУРИ, КАМЕН У КИНЕСКОЈ ЦИПЕЛИ: Све жешћи притисак са Запада на Пекинг због наводног лошег третмана муслиманске мањине у Синкјангу

У СРЕДИШТУ све заоштренијих односа Пекинга, Вашингтона и Брисела је муслиманска мањина Ујгури у стратешкој кинеској области Синкјанг.

Спаљени аутобус после демонстрација Ујгура

Док САД и ЕУ учвршћују фронт тврдњама да Кина над Ујгурима у овој области спроводи "геноцид", Пекинг све оштрије одбацује оптужбе, за које каже да су "лаж века", као и захтеве да у Синкјанг дођу "независни посматрачи".

Нови шеф Беле куће Џозеф Бајден, који је током кампање најавио чврст став према Кини, управо по овом питању постигао је једини "консензус" са претходником. Доналд Трамп је, дан пре истека мандата, акције Пекинга против Ујгура окарактерисао као геноцид. А у првом разговору са страним лидером Бајден се сагласио са премијером Канаде Џастином Тридоом о координисаном "приступу бољој борби са Кином". Било је то дан пошто се канадски парламент, у необавезујућој резолуцији, изјаснио да у провинцији Синкјанг Кинези спроводе "геноцид" над муслиманским Ујгурима.

Европска унија је, такође, појачала притисак на Пекинг захтевом да дозволи приступ независним посматрачима у регион који, иначе, чини шестину површине Кине. А Холандија је прва европска земља која је третман Ујгура у Кини назвала "геноцидом".

Комитет за људска права УН је 2018. године закључио да постоје "веродостојни извештаји" да Кина држи око милион људи у "антитерористичким центрима" у Синкјангу. Аустралијски Институт за стратешку политику је прошле године пронашао доказе о 380 логора за преваспитавање у тој области.

Притисак са Запада на Пекинг поткрепљен је и извештајима да је од 2017. године око три милиона Ујгура, који су муслиманске вероисповести, у Синкјангу одведено из кућа и "нестало" у логорима, које кинеска власти називају "образовним установама". Британски Би-Би-Си наводи да су жене у овим логорима силоване и мучене.

Кина пориче све оптужбе за злостављање у Синкјангу тврдећи да се ту не ради о етничкој припадности, вери, или људским правима, већ о борби против насиља, тероризма, сепаратизма и радикализације. Пекинг тврди да Ујгури воде насилну кампању за независну државу бомбашким нападима, саботажама и грађанским нередима. Пекинг одбацује наводе да покушава да смањи ујгурску популацију масовном стерилизацијом, а тврдње о присилном раду карактерише као "потпуну измишљотину".

Пекинг пориче да затвара Ујгуре, али не и да покушава да спречи тероризам и исламски екстремизам. Кина тврди да су неопходни "образовни центри" као ефикасно оруђе подучавању у борби против тероризма.

У Аутономном ујгурском региону Синкјанг, на северозападу Кине, живи више од 12 милиона Ујгура, који су почетком 20. века кратко прогласили независност, али је област дошла под власт Пекинга 1949. године. У области живи 45 одсто Ујгура који 41 одсто Хан Кинеза у области доживљавају као претњу. Од деведесетих година прошлог века сепаратистички, често насилни, покрет против Хан Кинеза је у порасту. Пре 11 година око 200 људи је погинуло у сукобима у Синкјангу, за шта су кинеске власти оптуживале Ујгуре, који хоће своју државу. Синкјанг је под великим надзором кинеске полиције.

НА "ПУТУ СВИЛЕ"

ВЕЋИНА градова Синкајнга налази се на падина планина дуж древног "Пута свиле". У овој облсти се производи око петина светског памука. Област је богата нафтом и природним гасом, а због близине централној Азији и Европи, област представља важну трговинску везу за Кину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације