У ЛАЗАРЕВОМ ГРАДУ 47 ЧУВАРА ХРИСТА: Од ослобођења Крушевца 1833. познати сви свештеници цркве Лазарице, средњи век непознаница (ВИДЕО)
ТАЧНО 47 свештеника служило је у цркви Лазарица у Крушевцу од ослобођења централне Србије 1833. године.
Све старешине и пароси једне од најпознатијих српских цркава су идентификовани и за скоро половину Божјих изасланика нађене су и фотографије.
Однедавно, у црквеном салону изложена је и галерија њихових портрета са биографским подацима и тачним бројем година, које су провели служећи у некадашњој дворској цркви кнеза Лазара Хребељановића (1329-1839), оснивача Крушевца. Били су више од свештеника: борци у ратовима за ослобођење, посланици, умешне дипломате, изврсни беседници.
- Знамо да је црква грађена између 1377. и 1380. године, тачна нам година није позната, али знамо да је подигнута у знак захвалности Лазара за рођење сина, Стефана деспота Лазаревића, али и као знак благодарности Богу за помирење српске и цариградске патријаршије - каже за "Новости" свештеник Жељко Марковић, старешина цркве Лазарицe.
- Ко су били ђакони у том периоду, нажалост, не знамо, али смо успели да, захваљујући дугогодишњој библотекарки Љубици Петковић, реконструишемо цео период од 1833. године.
Најстарији идентификовани парох био је прота Аксентије Протић (1832-1917), свештеник цркве Лазарице, од 1855. до 1904. године, који је био "окружни прота", али и народни посланик у време Милана и Александра Обреновића. Најзаслужнији за враћање старог изгледа Лазарице по пројекту чувеног архитекте Пере Поповића 1804. године је прота Антоније Поповић (1854-1916), старешина од 1901. до 1916. године, у Лазарици од 1888. године.
- Издваја се име протојереја Хранислава Поповића (1875-1954), који је био старешина лазаричке цркве од 1920. до 1949. године, али се јуначки борио у Првом и Другом балканском рату и у Првом светском рату, због чега је одликован више пута - открива нам старешина Марковић.
- У историју је ушао и јереј Душан Весић (1881-1946), кога знамо са познате фотографије са америчком заставом испред Споменика косовским јунацима из 1945. године.
Од проте Живана Савића (1902-1982), вероучитеља у крушевачкој Гимназији, личног пријатеља патријарха Германа и Јустина Ћелијског, до Михајла Тасића (1939-1972), старешине од 1958. до 1972. године, који је у Лазарици дочекао Тита, а његови свештеници мудро покачили слике са маршалом како би се заштитили од малтретирања локалних комуниста, Лазарица је била и до данас остала свето место за служење вери.
Због ње су многи и страдали.
- Прота Радомир Марић (1921-1990), био је велики мученик, учествовао је у Народноослободилачкој борби, али након ослобођења није хтео да прихвати понуду комуниста да се политички активира - каже за "Новости" отац Жељко Марковић.
- Посветио се Богу и цркви и због тога је често био ислеђиван и мучен. Оци су нам пренели да је до краја живота имао отворене ране, али га нико никада није чуо да се жали.
ТРАГОВИ ИЗГОРЕЛИ У ПЕПЕЛУ
КАДА је пао Крушевац у 14. веку, Лазарицу су Турци претворили у коњушницу, благо претопили, а књиге спалили и отуда непосредних трагова о свештеницима у средњем веку нема. Црквена библиотека је почела да се обнавља по ослобођењу од Турака. Први њен помен је тек из 1874. године. Сведочанства о свештенству цркве Лазарице од 1833. године до данас чувају се у библиотеци ове богомоље, заједно са више од 3.500 наслова. Међу њима је и јеванђеље на црквено-словенском језику, из 1836. године.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)