ЧЕРЧИЛ НИЈЕ ЖЕЛЕО "ДАН Д" ВЕЋ РАТ СА РУСИМА: На данашњи отворен други фронт у Европи иако је Лондон покушавао то да спречи

НАЈВЕЋИ икада изведен војни поморско-ваздушни десант, почео је на данашњи дан - "Дан Д" - 6. јуна 1944, на пет плажа Нормандије.

vikipedija

Био је то почетни корак англоамеричке инвазије на Европу ради отварања другог фронта према Немачкој, коју су још од 1942. Совјети захтевали од Западних савезника. Они су кренули ка Нормандији тек када је Хитлерова војна сила трпела пораз за поразом на Источном фронту.

Данас је готово заборављено да су о нормандијској операцији Западних савезника, под шифровном именом ОВЕРЛОРД, пресудну одлуку донели - Совјети!

vikipedija

Наиме, Западни савезници су се од 1942. спорили где треба започети инвазију. Американци, који су давали највећи број војника, ратне технике и горива, желели су да пређу Ламанш и крену најкраћим путем ка Немачкој, да би растеретили Русе, који су поднослили неподношљив ратни напор. Британски премијер Черчил је, пак, инсистирао да то буде у Грчкој или на јадранској обали на Балкану, јер је то одговарало енглеским политичким интересима. Када су, фебруару 1943, Совјети сломили најбоље немачке армије код Стаљингарада и прешли у пролећну офанзиву, Американци су били сигурни кога треба питати где и када треба да се отвори други фронт.

vikipedija

- Била је само једна особа која је могла рећи да ли је ОВЕРЛОРД и даље био од битног значаја. Удружени начелници штабова напустили су Каиро и отишли у Техеран. Стаљин се одмах дао на посао. Пошто је укратко приказао руску стратегију против немачких амрија, изјавио је да ће се после пораза Немачке, Совјетски савез придружити рату против Јапана. Затим, одбацујући Италијански фронт као сасвим безначајану ствар, Стаљин је изјавио да је очигледно да најпогоднија тачка за савезнички десант лежи у северозападном углу Француске - с оне стране Ламанша. После читаве две године дискусије, избегавања и забуне, ОВЕРЛОРД је постао неопозиви подухват савезничке стратегије у Европском рату - забележио је амерички генерал Омар Бредли, непосредни сведок историјских догађаја који су остали у сенци хладноратовске пропаганде. Његови мемоари "Успомене једног војника" необично су искрено и детаљно сведочанство о томе како је битка за Нормандију означила и формални крај америчко-британске једнакости у командовању.

vikipedija

Американци су после озбиљних губитака у првим данима по искрцавању схватили да Монтгомери, по Черчиловим упутствима, свесно успорава офанзиву и штеди своје јединице, гурајући Американце у сукоб са искусном немачком војском. Британско "решавање" проблема напредовања бомбардовањем француских градова до уништења изазвало је бес становништва према ослободиоцима, што обзирни амерички генерал Двајт Ајзенхауер, команадант свих савезничких снага у Европи, није желео.

vikipedija

Из политичких обзира Монтгомерија је задржао у свом штабу, али је генерала Бредлија именовао за команданта свих савезничких копнених снага. Кулминацију америчко-британског сукоба изазвала је лоше испланирана Монтгомеријева офанзива која је уместо обећаног "краја рата до Божића" довела неискусне војнике из САД, неприпремљене за зимски рат да воде борбе у снежним Арденима против СС-јединица прекаљених на Источном фронту.

vikipedija

Када су најзад у марту савезници уз велике жртве избили на Рајну, појавио се Черчил са захтевом да одмах наставе ка Берлину и да по сваку цену стигну у њега пре Руса.

Ајзенхауеру је тада прекипело и одлучно је одбио уз речи да је његов циљ сламање немачке војне силе. Американцима је досадила његова стратегија исцрпљивања конкурената, чак и међу савезницима, због које је дуго и на све начине опструисао операцију ОВЕРЛОРД и отварање Западног фронта, о чему је Черчил и сам оставио сведочанства у својим мемоарима.

За разлику од америчког председника Рузвелта, који је искрено желео да помогне Русима свестан да се они сами носе са Хитлером у Европи, британски премијер је желео да се они што више истроше у рату с Немачком.

- Да се Черчил питао, он би одмах после капитулације Немачке наставио рат против Совјета. Колико је то био озбиљан пројекат најупечатљивије сведочи детаљан план тог рата под именом "Немогуће" који су пре инвазије на Нормандију разрадили британски штабови, а данас је доступан истраживачима. Американци нису желели трку са Русима према Берлину, као што нису подлегли ни Черчиловој иницијативи да се искрцају на Балкан и наставе ка Бечу да пресеку пут Русима и пре капитулације Немачке, што би вероватно водило ка сукобу. Американци су после искрцавања у Нормандији брзо схватили да су у копненом рату недорасли искусним немачким трупама које су се фанатично бориле - каже историчар др Милош Тимотијевић.

vikipedija

Западни савезници су били неприкосновено надмоћни само у ваздуху и напредовали су захваљујући непрестаном бомбародовању индустрије, складишта горива и путева снабдевања којима су немачка појачања споро напредовала или нису ни стизала.

- Инвазија на Нормандију је била успешна, али се даља операција није одвијала планираном и жељеном брзином, нарочито током зимског рата на Арденима после кога су савезници тек у марту стигли на Рајну. Чак и тада, у позадини су им остали џепови отпора Немаца који се нису предали све до капитулације. Америкаци су знали колике су жртве у рату поднели Совјети, 27 милиона људи, без којих не би било победе над Немачком и зато су им препустили Источну Европу и већи део Балкана, које нису сматрали вредним даљих америчких жртава. Ни слика операције у Нормандији, ни целог Другог светског рата, није једноставна и црно-бела, већ веома компликована и изнијансирана - каже др Тимотијевић.

vikipedija

Политички разлози пресудили су да наука не добије главну реч у стварању слике о најстрашнијем сукобу у историји човечанства. Хладноратовска популарна историографија, филмови, стрипови, све до компјутерских игрица деценијама су на Западу стварали мит да је искрцавање у Нормандији решило ток Другог светског рата.

То јесте била импресивна операција у којој је учествовала флота од око 7000 бродова које је подржавало 11 хиљада борбених и 2395 транспортних авиона, уз 867 једрилица којима су савезнички војници слетели иза немачког Атлантског зида начичканог топовима и бункерима. Испред њега се, 6. јуна 1944, под немачком ватром, кроз миниране препреке у води са десантних чамаца искрцало 160.000 војника из САД, Велике Британије и Канаде. Око 24.000 падобранаца и војника из једрилица спуштених иза леђа немачке одбране борило се да ућутка ватру са Атлантског зида.

vikipedija

Ипак, историјску истину илуструју и друге бројке. На "Дан Д" 153 немачке дивизије на Источном фронту покушавале су да зауставе напредовање Црвене армије, а за одбрану од западних савезника, у целој Француској, Белгији и Холандији, остављено је 59 дивизија.

vikipedija

- Операција Оверлорд била је успешна, остварила је своје циљеве са прихватљивим губицима, али није одлучила ток рата. Кичму немачке војне силе сломили су Совјети. Циљ Американаца у операцији ОВЕРЛОРД био је да освоје земље Западних савезника и у томе су и успели. Прво су се војно, а затим и економски инфилтрирали у њих Маршаловим планом за обнову. Тако су САД постале и остале европска сила. То је био њихов циљ. Хладноратовска реторика довела је до тога да се на Западу потисне прича о одлучујућој улози и жртвама Црвене армије, мада се ни на Истоку није знала цела истина. Све до деведесетих и распада СССР у Русији су скриване стварне огромне бројке жртава - каже историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

ПОРАЖЕНА БРИТАНИЈА

ОД 1942. Велика Британија је практично "изгубила рат", односно постала је другоразредна сила, а можда и мање од тога,каже историчар др Милош Тимотијевић:

- Америкаци су једноставно рекли да ако Лондон жели жели да користи огромне ресурсе људи, наоружања, енергије САД у рату, онда мора да отвори тржиште британске империје за америчке производе и инвестиције. Лондон се повиновао и 1942. усвојио "Закон о зајму и најму" чиме је Америка постала водећа западна сила и то је остала до данас. Черчил ипак није одустајао и покушавао је да прогура енглеске интересе све до краја рата. После лоших искустава са његовим манипулацијама и неспособношћу британског заповедника Монтгомерија на северноафричком ратишту и при инвазији на Сицилију, Американци се окрећу директној комуникацији са Совјетима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације