ПЧИЊСКИ НАКИТ И У ВАШИНГТОНУ: Врањанка Мирјана Николић чува особености народних ношњи свог краја
ПЧИЊСКУ ношњу коју историчари, колекционари и љубитељи традиције покушавају да сачувају од заборава, карактерише специфичан накит од ситних перли, који израђује свега неколико жена у Србији, једна од њих је и Мирјана Николић, из Врања.

Фото: Приватна архива
Каже да јој је то изазов и нека врста терапије. Али, скромност јој не дозвољава да каже колико заиста то вешто и добро ради. Да није тако не би њени радови недавно били приказани на модној ревији у Вашингтону.

Фото: Приватна архива
- Комплет накита за Пчињску ношњу сам радила колекционару Биљани Реган, из Вашингтона, и посебно ми је задовољство што је презентован у далеком свету. Ретко захтеван посао, велики изазов и спој традиције, али и неке врсте правила које је нужно испоштовати. Радим старом оригиналном техником по узорцима из музеја. Лично је то за мене терапија, јер ме тај прецизан и захтеван посао опушта - прича нам Мирјана.
Бојан Ристић, који истражује традиционалне ношње и обичаје на терену, и сам колекционар, објашњава за "Новости" због чега је овај накит толико особен и нарочит.
- Ношње из других области у Србији немају овакав накит. Изузетак је гњилански накит, али је он симболичан и у много мањој мери се користи као додатак на ношњи - тврди Ристић.

Фото: Приватна архива
Према његовим речима, пчињски накит је аутентичан, пре свега по избору мотива који се налазе на њему, а главни је ромб који се приказује у готово сваком комаду накита уз промену боја или величине. Пчињски накит је свеобухватан и по врсти накита као и по његовој примени.
- Огрлице различитих величина и украса, такозвани ћустеци и белезике, мање огрлице за врат, неколико врста накита за груди, као и накит за извођење обичаја Лазарица, израђују се у неколико техника хеклања и мрежастог повезивања малих пластичних перлица - каже Ристић.

Фото: Приватна архива
Накит је био неизоставни део пчињске ношње и носио се у свакој прилици. У свакодневном одевању се носило мање накита, а у свечаним приликама попут породичних весеља или празника носила се већина, док се приликом Лазаричког обреда носио комплетан накит.
- Троуглови на накиту су "гугутке", детаљи слични кокошјим ножицама су "ћустек", а раде се и такозване мрежице - прича Мирјана.

Фото: Приватна архива
У поставци Народног музеја у Врању налази се „Женска Пчињска ношња“, коју чине кошуља, фута, јелек, појас, марама, чарапе, долама, опанци и обиље украса.
Фото: Приватна архива
Као важну карактеристику ове ношње из музеја издвајају накит од перли, тачније од "манистри", који је хеклан, заправо низан. Јављају се мрежице за врат и груди. Занимљиво је да овај накит није био специфичан само када је реч о женској ношњи, већ је заступљен и у мушкој, најчешће као ланац за сат.
ЛИТАК ИЗ ЦРНЕ ТРАВЕ
МИРЈАНА Николић каже да јој је посебно драго што је поред накита имала прилику да ради и литаке, за подручје Црне Траве. Реч је о хаљини. По њој се везе перлицама и гајтанима, и поставља се посебна чипка са перлицама:
- Урадила сам је према старом узорку и назвала "свекрва", јер има очи попут свих свекрва које виде и шта треба и шта не треба.

Фото: Приватна ар

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

"ОЛ СТАР" СЕ МЕЊА ИЗ КОРЕНА, Никола Јокић ће добити прилику да заблиста као никада! (ВИДЕО)
НБА лига је донела одлуку да из корена промени формат "ол-стар" меча, потврдио је комесар лиге Адам Силвер.
04. 06. 2025. у 21:50

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)