КНИН 28 ГОДИНА ПОСЛЕ "ОЛУЈЕ": Споменик Туђману највећа инвестиција
КНИН пре почетка грађанског рата и Книн данас - небо су и земља! Последњих 28 година, 4. и 5. августа, у њега se сјате хиљаде бранитеља из свих крајева Хрватске на прославу годишњице "Олује", која због њиховог понашања, из године у годину постаје све бесмисленија. Свих осталих дана сви ми Книњани боримо се за голи живот.
Фото: Игор Маринковић
Овако, живот у граду на Крки оцењују његови житељи староседеоци. Без изузетка - и Срби и Хрвати, док хрватско становништво насељено после злогласне оружане акције на питања о Книну некад и сад - не одговара.
Фото: Танјуг
А у дану кад Хрватска слави највеће етничко чишћење после Другог светског рата, где су припадници народа који су њени војници бесрамно протерали?
- Не може се славити прогон и страдање свог народа. Ни старим Книњанима Хрватима те прославе нису пријатне, а камоли нама. Дође ту свакаква мутљавина, а међу њима и они на чијим рукама има српске крви. Зато ми 5. августа чинимо оно што нам је најпаметније, седимо код куће и не излазимо или ко може оде на село. Већ сутра се враћамо животу и обавезама... - рекао је за "Новости" један стари Книњанин, Србин, не желећи да му име објављујемо у новинама, нарочито не у београдским "да не би био погрешно протумачен".
Фото: З. Јовановић
ЈА, ХРВАТ САМ ВРАТИО КУЋУ
У ШЕТЊИ градом запажамо да је Книн "умивен" и сређен. Обновљене или новоизграђене куће имају лепа дворишта и често хрватске заставе на терасама. На много кућа, старијих, али усељених, на фасадама смо приметили велика латинична слова "ХВ". Упитали смо једног власника шта значе.
- Значе да сам је ја, Хрват, вратио!
- Је ли пре рата то била ваша кућа?
- Није. Дошао сам из околине Босанског Грахова и узео је од четника!
Грађански рат, а потом и злогласна акција "Олуја", а то је видљиво на сваком кораку, потпуно су променили слику града.
- Ово вам је тужан град српског страдања и хрватске победе која се претворила у економску пропаст - наставља наш саговорник. - Пре рата Книн је био индустријско-пољопривредни центар и важно железничко чвориште. Био је 1987. град са 12.000 запослених, од чега трећина у железничком саобраћају, а око 3.500 у фабрици вијака ТВИК! Данас је на подручју општине свега око 3.000 запослених, највише на државним јаслама.
Захваљујући свом положају на раскрници путева за Далмацију, Лику и Босну, Книн је, подсећа наш саговорник, био једно од најважнијих железничких чворишта не само у Југославији. Од старих индустријских погона данас ради једино поменути ТВИК, који има око 400 запослених, а ни трага више нема од некадашње фабрике текстила, три грађевинска предузећа, погона за прераду житарица и сточне хране...
СТАНОВНИКА ЗА ТРЕЋИНУ МАЊЕ
У ПОСЛЕДЊЕ три деценије број становника у самом граду смањио се готово за трећину. На почетку последње деценије 20. века, у самом граду је живео 12.331 становник, од којих више од 80 одсто Срба. Према последњем попису Книн има 8.317 житеља, при чему је национална структура потпуно другачија: Хрвата је 84,6 одсто, а Срба свега 13,4.
Инвестиција је, каже, мало, углавном приватна иницијатива, највише у пољопривреду:
- После рата, било је покушаја, 1997, да се Фабрика текстила "Книњанка" оживи, али јој је већ 2000. године стављен катанац - наставља наш саговорник. - Кад се све сабере и подели, три највећа послератна "пројекта" у Книну била су нова католичка црква, највећа у Хрватској, споменик Туђману и Музеј домовинског рата. Држава је у то уложила више од 150.000 евра. Камо среће да је толико уложено у неки погон... Па, има ли ту разлога за било какво славље?
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ШЉОКИЦЕ И ДУБОК ШЛИЦ: Ана Ивановић блистала за новогодишњу ноћ - одушевила пратиоце (ФОТО)
НЕКАДАШЊА тенисерка одушевила стајлингом.
01. 01. 2026. у 13:32
НЕМИЦА КОЈА СЕ ЗАМОНАШИЛА У СРБИЈИ: Њен деда '41 сравнио БГ са земљом, а речи патријарха Павла јој промениле живот
МОНАХИЊА СПЦ Јована (Сибила Лер), сазнавши да је њен деда Александер фон Лер командовао и учинио зло Србима приликом бомбардовања Београда 1941. године, одлучила је да се замонаши.
01. 01. 2026. у 11:32
НИЈЕ СМРТ, А НИ ПРОМАЈА: Знате ли чега се Срби заправо највише плаше?
У ШАЛИ често кажемо да се Срби највише плаше промаје, а ево до којих резултата је дошло једно истраживње.
01. 01. 2026. у 09:59
ТО СУ ПРЕВАРЕ ЗА ОВЦЕ КОЈЕ ТРЕБА ШИШАТИ: Босанац о празницима - "Та будала која то плати и иде ту, ја му се дивим"
КОМПОЗИТОР је без длаке на језику проговорио о естради и празницима.
31. 12. 2025. у 14:28
"ЕКСПЕРИМЕНТ У ПОЛИТИЧКОЈ ПОЛИГАМИЈИ" Прилог британске ТВ о СФРЈ из 1961. - детаљан приказ стања у земљи (ВИДЕО)
У АРХИВИ британске телевизије ITN на Јутјубу ових дана се појавила занимљива телевизијска репортажа из Југославије 1961. године, земље коју репортер у уводу описује као “експеримент у политичкој полигамији”.
31. 12. 2025. у 16:08
НЕ СА ОНИМА КОЈИ СУ НАС БОМБАРДОВАЛИ: Шешељ открио шта чека Европу
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ изјавио је да Србија никада неће постати чланица ЕУ.
31. 12. 2025. у 17:25
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
ЉУБИШУ СПРЖИО ГРОМ КОД БОРА, ОВО ГА ЈЕ СПАСИЛО: Одећа ми је била исцепана, а ја сам само кркљао
ПОТРЕБАН је само један тренутак да се живот промени из корена. Нарочито када су у питању временске непогоде над којима особа нема никакву контролу.
23. 12. 2025. у 00:22
Коментари (7)