САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју

ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.

фото: Б.Субашић

Император Константин Велики је 325. у Никеју сазвао све хришћанске епископе од Британије до Египта и Месопотамије, са задатком да канонизују хришћанство као нову државну религију. Вера у Христа је већ имала огроман број следбеника, али то је био шаролики скуп култова предвођених епископима који су промовисали само сопствене догме као исправне. Острашћене расправе таквог свештенства су се прошириле међу вернике, што је довело до правих уличних ратова. Император Константин, који је 313. Миланским едиктом прекинуо прогон хришћана и фаворизовао их, препознао је у овим наизглед догматским споровима амбицију дела свештенства да освоји и световну власт. Зато је епископе из целог царства учтивим писмом обавестио да су теолошке недоумице и расправе морали да држе далеко од народа, а када већ нису то урадили, онда треба да дођу у Никеју и договоре се око "једномислија".

Фото Б. Субашић

- Данас прослављамо и обнављамо сећање живе Цркве на догађај који је, иако изнуђен и искрсао, окончан саборним тријумфом, а који ће од тада трајно фигурирати као вододелница када су у питању формативни период теологије Цркве и његово саборно претакање у интегралне нормативне богословске системе, вокабулар и оруђа, као и разрастање еклисиолошко-канонског устројства и категорија у новим, измењеним околностима - рекао је патријарх српски Порфирије на недавно одржаном Међународном научном скупу "Од Никеје до данас (325-2025): Трајни значај Првог васељенског сабора". - Ексклузивност Никеје је и у томе што је свако благоразумно и сотириолошки опробано богословље које следује после ње - никејско. Православље је трајно добило синоним и све пролази кроз никејску верификацију вечно важећег, неокрњеног Символа вере и живота.

На Никејском сабору се 325. у тробродној базилици Свете Софије окупило 318 епископа, светих отаца, који су донели прве црквене законе и саставили никејски Символ вере, у коме стоји да су Бог отац и син Христ "исте суштине", чиме су прекинуте бесконачне компликоване теолошке расправе које су збуњивале вернике. То компромисно решење је директно предложио Константин Велики, који је као "Божји намесник на земљи" био врховни ауторитет у хришћанском Римском царству, овоземаљском одразу Царства небеског. Управо због тога епископ Рима се није појавио на Првом васељенском сабору, већ је на њега послао два изасланика, демонстрирајући став да је папска религијска власт већа од световне царске, у чему је прави корен доцнијег раскола хришћанства, а не у теолошким питањима.

Фото Б. Субашић

Никејска "цивилизацијска револуција" одиграла се у олтарском амфитеатру који и данас изгледа исто као у време Првог васељенског сабора. Невероватно је да овај храм, за разлику од многих других већих у Никеји, који су срушени у земљотресима и ратовима, и данас стоји у незнатно измењеном облику крај раскрснице у центру данашњег Изника. Улаз му је око три метра испод садашњег нивоа градског тла, а ту разлику у висини попуњава шут свих градова под именом Никеја, који су 1.700 година рушени и изнова грађени на истим темељима. Тај временски коридор до двери "Цркве светих отаца" савладава се металним степеницама које воде до античког плочника и даље према дверима храма и следећег степеништа које се спушта на под украшен ромејским мозаиком. Овај мозаик је узор истом таквом на поду цариградске Свете Софије. Кроз некадашњи северни црквени брод, на чијим зидовимма још стоје остаци фресака, стиже се до олтара, нулте тачке хришћанства какво данас познајемо, које је створено 325. године на Првом никејском сабору.

фото: Б.Субашић

ИСТОРИЈСКИ ОЛТАР ЗА СРБЕ

ИГРОМ судбине, крај напукле древне плоче часне трпезе у центру олтарског амфитеатра, где је 325. одржан Никејски сабор, кнез - јеромонах Сава Немањић је 1218. или 1219. посвећен за првог архиепископа националне Српске цркве. Тим хиротонисањем у Никеји је српски језик ушао у круг "светих језика Библије", равноправно са хебрејским, грчким и латинским.

Препоручујемо

Панорама

0 0

Свештеник тврди да зна како РАЈ и ПАКАО заиста изгледају: Његови описи изненадиће многе (ВИДЕО)

24. 12. 2025. у 22:16

Панорама

0 0

ЧУДО У СТЕНИ У СЕВЕРНОЈ ОСЕТИЈИ: Легенда која је оживела 22 метра изнад земље (ФОТО)

08. 12. 2025. у 23:22

Репортаже

0 0

ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна

26. 12. 2025. у 13:00

Репортаже

0 6

ЉУБИШУ СПРЖИО ГРОМ КОД БОРА, ОВО ГА ЈЕ СПАСИЛО: Одећа ми је била исцепана, а ја сам само кркљао

23. 12. 2025. у 00:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације