ТИРКЕ НИЈЕ ВОЛЕО ДА ГЛЕДА ФУДБАЛ НА ТВ: Унуци чувеног Александра Тирнанића, Угљеша и Реља, први пут за неки медиј говоре о легендарном деди

ПРИЧЕ о фудбалским чаролијама Александра Тирнанића, популарног Тиркета (1910-1992) преносе се с колена на колено, јер је реч о правом магу, истинском чаробњаку ове игре и о селектору са најдужим стажом на овим просторима.

Foto: Zoran Jovanovic

Ипак, оне најдубље и најемотивније живе у сећањима његових најближих, унука Реље и Угљеше Радосављевића.

Њих двојица воде живот далеко од очију шире јавности, па се за њих готово и не зна. Рељу смо упознали у Агиос Николаосу на Криту, где као архитекта води пројекат изградње најлуксузнијег дела острва Елоунда Хилс, вредан чак 500 милиона евра. По природи скроман, невољно је прихватио разговор о свом славном деди.

- Старије генерације памте мог деду, а млађе не би знале за њега да нису снимљени филм и серија "Монтевидео" - прича нам Реља. - Та генерација фудбалера је била изванредна и да их нису покрали у финалу вероватно би били најбољи на свету. Победили су Бразил и деда је дао гол.

Док смо разговарали у башти ресторана на обали језера Воулисмени, схватили смо одмах да је Реља непосредан. Чинило нам се као да се дуго познајемо.

- Никад га нисмо звали ни деда, ни Александар, ни Тирке, већ дидеда. Мама нам је причала да га је мој брат Угљеша кад је почео да говори тако назвао. И, тако је остало до краја - каже Реља. - Нисмо живели заједно. Он и нана Мила су били у београдској Улици Саве Ковачевића, а ми на Лиону. Док сам био средњошколац, често сам ишао код њих да "мазнем" допунски џепарац. Деда је имао обичај да извади новац и каже "Ааааа лов ју". Направио је микс од речи "лова" и "волим те" на енглеском. Волео је да се шали.

Foto: Zoran Jovanovic

Тирке је био једна од највећих звезда нашег фудбала. Са 17 година дебитовао је за сениорски тим, као темпераментан играч убрзо је чинио тандем са Мошом Марјановићем. Целу фудбалску каријеру провео је у БСК за који је одиграо 500 утакмица. Са клубом је освојио пет титула у првенству тадашње државе. За репрезентацију Краљевине Југославије одиграо је 50 утакмица и постигао 12 голова од 1929. до 1940. Као селектор саставио је 102 државне репрезентације.

- Мало је причао о фудбалу. Био је обичан деда - наставља наш саговорник. - Брат и ја смо као клинци играли фудбал у Синђелићу. Угијева генерација је чак, побеђивала Звезду и Партизан, али деда није дошао ни на једну утакмицу. Лопту, копачке и дрес смо добили од клуба. Такво је било време. Деда нам је само неколико пута обезбедио да гледамо неку важну утакмицу у ложи. Ми смо били пресрећни због тога. Тирке је био духовит. Имао је велики стомак. Кад смо били клинци говорио нам је да је прогутао фудбал, да пипнемо како му је тврд стомак. Свима смо причали да је деда прогутао фудбал.

Foto: Zoran Jovanovic

О деди је Реља више сазнао од родитеља, јер је Тирке мало причао о себи.

- Одувек ме је фасцинирало што је деда врло млад постао репрезентативац. Био је самосталан. Отац му је погинуо у Великом рату, док је Тирке био дете. Одгајала га је мајка. Деда је често говорио да су у његово време сиромашни играли фудбал да забаве богате, а данас богати фудбалери забављају сиротињу. Тирке је био права фудбалска звезда. После Светског првенства у Монтевидеу, он и Моша су постали први фудбалери који су од свог клуба примали плату. Занимљиво је да Хрвати нису хтели да иду на прво Светско првенство, говорили су да је фудбал непопуларан спорт.

Тиркетов унук прича и да је његов деда као што је био брз на терену исто тако размишљао.

- Иако смо брат и ја просечне висине, често нам је говорио: "Колики сте, калаштуре, ви треба да играте кошарку а не фудбал!" Брат и даље чува дедину копачку кад је био селектор, "пума" из педесет и неке, број 38 - каже Реља. - Говорио је да је таленат у ногама, а фудбалска интелигенција у глави, да фудбалери морају самостално да решавају ситуације на терену. Није волео да гледа фудбал на ТВ. Сећам се да смо једну утакмицу почели да гледамо заједно. Дидеда је после десет минута устао, окренуо се и рекао: "Ово ће да буде нерешено". Тако је и било. Обожавао је Марадону. Звао га је Марадоница, јер је био низак и брз.

Породичне фотографије и друге успомене које их подсећају на дидеду чува Рељин старији брат у њиховом стану на Лиону. Угљеша је са задовољством пристао да нам покаже породичну заоставштину.

- Био је прави деда. Деда што не гуши, а воли своје унуке - прича нам Угљеша док гледа у Тиркетову црно-белу фотографију. - Учио нас је да кад нас неко пита за кога навијамо да кажемо за репрезентацију. Имао је он своје форе. Био је селектор репрезентације у време кад се све радило по кључу. Није му било лако да испоштује та правила, а ни да изађе на крај са мушичавим играчима. Пред један важан меч, Драгослав Шекуларац и Милован Ђорић су се посвађали. Нису хтели да играју заједно. Тирке се нашао пред скоро немогућим задатком, морао је да их убеди. Прво је позвао Шекија и рекао му: "Ти си београдско куче, пусти овога", а онда је отишао код Ђорића и рекао му "Шеки је Београђанин, размажен, а ти си прави Србин. Ајмо да се зезамо." Морао је да их смирује, јер су имали јак его.

На столу гомила фотографија, разгледница, пасоша ове и оне Југославије, медаље...

- У време дедине највеће популарности девојчице су му слале разгледнице. Писале су му да желе да га упознају, да ће га чекати испред чувених кафана, носити цвет као знак распознавања - прича Угљеша и показује нам једну разгледницу на којој су сачувани и трагови кармина. - Деда је знао да изабере, наша бака Мила била је предратна мис Београда. Одрасла је у Кливленду, у Охају, а касније је имала кројачки салон на Беверли Хилсу. Деда је много путовао, па је она одлучила да заради пензију у Америци. Тирке је одлазио код ње, а старост су провели у Београду.

Foto: Zoran Jovanovic

Пре Другог светског рата Тирнанић се дружио са студентима револуционарних склоности. Познавао је Кочу Поповића, Иву Лолу Рибара, а дружио се са Веселином Маслешом. Носио је поверљива писма Комунистичке партије у Париз. Дискретан, никад није питао шта је, али је знао да је то важно и поверљиво. О томе чак ни породици никад није говорио.

- Његов најбољи друг и кум био је чувени глумац Раша Плаовић - прича Угљеша. - Дружио се са Владимиром Дедијером, новинаром Миром Радојчићем. Имали су неки стан где су "циркали" и играли преферанс. Другачије је било време. Дидеда је важио за великог боема. Био је велики весељак, уживао је са Мошом да лумпује у кафанама до зоре.

Док је Моша Марјановић наставио фудбалску каријеру у свету, Тирке је рекао да му "не пада напамет да више риља терен" и постао селектор репрезентације.

- Деда није јурио за новцем - каже Угљеша. - Њега то није занимало. Није се експонирао. Био је прави зезатор до последњег дана.

Препоручујемо

Хапшења и истрага

0 10

УХАПШЕН НАСИЛНИК ОГЊЕН КОРОМАН: Насрнуо на бившу партнерку

21. 09. 2023. у 11:21

Друштво

2 15

НАШ СИНИША ЈЕ УЈЕДИНИО ПРАВОСЛАВЦЕ И КАТОЛИКЕ: Владика Андреј први пут, без задршке, о последњем испраћају великог фудбалера

19. 02. 2023. у 15:00

Фудбал

0 16

ПЛАНЕТА ТУГУЈЕ ЗА ЈЕДНИМ ОД НАЈВЕЋИХ У ИСТОРИЈИ: Легендарни Пеле је преминуо, болест је победила рођеног победника

29. 12. 2022. у 20:02

Друштво

9 23

СПОРТИСТА УПЛАТИО ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА ЗА ВУКАНА! Србин показао велико срце - инсистирао да остане анониман

06. 05. 2022. у 15:34 >> 15:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације