ЦРНО ВИНО ЗА ЈОШ ЦРЊЕ ДАНЕ: Потомци Гала мењају традицију и пију мање вина, али траже квалитетније бербе

Давно су прошла времена када су француски основци уз маренду у школским кантинама испијали вино, макар оно било пресечено водом.

Фото: Горан Чворовић

Тек 1956. године, власти су, зарад очувања здравља нације, забраниле алкохол за популацију млађу од 14 година, што је изавало револт појединих родитеља. Неки мисле да је ова одлука пре била заснована на чињеници да је био потребан подстрек индустрији млечних производа. Па се тако ђацима надаље сервирало ушећерно млеко.

Пре тога, било је нормално да школарци конзумирају беванду јачине до 3 одсто, 12,5 децилитара по глави, за ужину. Сматрало се у то време да вино, као божанско пиће, јача организам и да крепи попут доброг бифтека. Био је то знак и да се прелази "из кратких панталона" у свет одраслих. Одраз се тражио у религиозном обреду да деца старија од 12 година у цркви добијају вино после мисе.

Чаша вина била је за дечаке и оличење мушкости. Ко није пио, гледали су га сумњичаво испод ока. Све је имало и економски интерес, па је најјачи цуг био код оних из региона с највише винограда. Чак и код деце. Брига за здравље дошла је касније. Требало је чекати не тако давну 1981. годину када је на власт дошао Франсоа Митеран, па да се вино и цидер искорене и са столова у кантинама средњошколаца, уз поруку да је вода најздравије пиће. 

Фотографије у којима за столовима запослених радника на паузи за ручак у француским фабрикама аутомобила стоје бутељке вина, данас једнако делују страно и необично. До краја деведесетих, и на Ролан Гаросу новинаре је чекао фрижидер пун охлађеног вина у врелим јунским данима. Данас, ко између два меча затражи чашу, гледају га с чуђењем, истичући да је то радни простор у коме нема места за алкохол. Иако су се и раније текстови писали с пуно жара. Свет се за кратко време драстично променио.

Потомци Гала, у земљи вина, данас пију мање, али квалитетније. Многобројни су разлози за то. На такав приступ, наравно, утиче све веће подизање свести о штетности алкохола и здравом животу, али и јаче полицијске контроле у саобраћају, виши степен образовања, па и економска ситуација у којој се троши наменски на квалитетну робу, а не на било шта.

Такав приступ показао је и недавно завршени традиционални годишњи Салон независних виноградара у Лиону. Произвођачи, директно, у реалном времену, из године у годину, сведоче о томе како се смањују количине, ситуација мења, цене бутељки расту, а навике мењају.

- Пијемо вино само о посебним приликама, а тада на сто ставимо и посебну боцу, чак иако је скупље платимо – изјавила је ових дана старија госпођа у француским медијима.

Некада су се, готово по правилу, на сто износиле флаше с вином за ручак и вечеру. Данас их све чешће замењује вода, а божји нектар неколико пута седмично, па чак и месечно. Чудновато звуче подаци од пре једног века, када су Французи, између два велика рата, козумирали у просеку између 120 и 140 литара годишње вина по главни становника. Ако се изузму деца, антиалкохоличари, па једним делом и даме, просек по конзументу је вртоглаво растао.

Између педесетих и осамдесетх, потрошња се спустила на сто литара. Значајно буђење свести у вези с болестима и проблемима које алкохол доноси са собом, свело је конзумацију вина између осамдесетих и новог века на 55 литара по сваком становнику. Од тада, пије се 40 литара, с тим што неки најновији подаци још више спуштају просек, на 35.

Ипак, у ову умереност треба релативно схватити. Јер, и та и таква потрошња, висока је за нека друга европска друштва. Ако се у обзир узме 35 литара, то је готово 47 стандарних боца по 0,75 литара. Даље, истраживања показују да 23 одсто пунолетних од 67 милиона Француза уопште не конзумира алкохолна пића. Када се на то дода и петнаест милиона деце и малолетних, долази се до просека од око 40 одсто људи који не пију. Дакле, они који не маре за малигане, потроше 58 литара годишње, или чак 77 боца, и то само вина. Више од Француза вино у свету пију само још у Ватикану, 50 литара по глави ове мини-државе, где сигурно доста нектара отече и на верске обреде.  

Са преко 780.000 хектара под чокотима, Француска обухвата више од 10 одсто укупних засада винограда у свету. Пре две године, произвела је 4,7 милијарди литара вина. Од тога, више од половине црног. То је било око 20 одсто укупне светске производње. Прошле године, због лоших временских услова, али и других већ наведених фактора, производња вина у Француској је нагло пала на око 37 милиона хектолитара, што је било најниже још од 1950. године.

Захтеви Француза током година су се променили. Тако је почетком ове деценије 80 хиљада хектара било обухваћено био-производњом. Данас све више траже и атипична вина, локалну производњу малих подрума, вино које ће се перфектно уклопити уз одређене гастрономске специјалитете. 

Да би доскочили изазовима свакодневице, произвођачи шире активности. На пример, нуде вино у пакету с чоколадним бомбонама или са локалним сухомеснатим производима. Тако се лакше продају, и једно, и друго. Диверсификација се односи и на све више безалкохолног вина, да би се покрио сектор трезвењака, возача или људи који због болести не могу да конзумирају алкохол, а ипак желе да на неки начин осете задовољство дегустације. Мада је, истини за вољу, такав производ, укусом, још далеко од оригинала.

Ставља се истовремено и акценат на извоз, у Јужну Америку, Азију… Италија у просеку покрива 21,7 одсто светских потреба за вином, Шпанија 19,4, а Француска 12,8, али су француска вина најскупља и најквалитетнија. Прошле године, Шпанци су на овај начин обрнули божанске течности у висини од 3,2 милијарде долара, Италијани за 8,8 милијарди, а Французи за чак 12,2, што је око 32,5 одсто од укупног светског промета винима.

- Сваки пут када говоримо о "бордоу" или француским винима, нашим клијентима ван границе очи засијају, као и када им се помену француски сиреви – каже за француске медије Режис Фалкса, потпредседник Федерације независних виноградара Француске, истичући да је код куће ситуација с националним пићем другачија.

Ко га има превише, на њега се очигледно навикне.

ТРАЖЕ ПОМОЋ ДРЖАВЕ

ФРАНЦУСКИ произвођачи вина данас траже помоћ од државе, нарочито када је реч о климатским променама. Припремање за ове изазове захтева велике инвестиције. Траже и да власти на међународном плану стану у одбрану домаћег вина, као што то раде с аутомобилском или авио индустријом.

БОЉЕ АЛИ СУПЉЕ

Као што бензин није скуп на Блиском истоку, тако је и вино приступачно у Француској. Литар овде просечно кошта 5,23 евра, а бутељка 3,90. Али, Французи данас, тражећи боља и скупља вина, у просеку за једну боцу издвајају од 11 до 20 евра. Само два одсто њих плаћа флашу вина мање од 5 евра.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ПРАВЕ ХАРМОНИКЕ: Од дедине радионице до сопственог бренда којим парирају италијанским

16. 11. 2025. у 21:32

Репортаже

0 7

ПОНОСНО ДРЖИ СТЕГ У СПОМЕН СОЛУНЦИМА: Слађана Стаменовић готово сваког дана носи српску заставу код Тријумфалне капије у Паризу

10. 11. 2025. у 10:05

Репортаже

0 1

ЗА ЈЕЛЕНИНО ЛЕЧЕЊЕ ТРЕБА 76 МИЛИОНА: Тинејџерки из Београда потребна помоћ хуманих грађана како би се прикупила средства за терапије

10. 11. 2025. у 09:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације