ЦАРСКИ СЛАВОЛУК У СРЦУ ВИМИНАЦИЈУМА: Наши археолози одушевљени открићем остатака тријумфалне капије чувеног римског императора

ПРВИ мраз је као Деда Мраз донео поклон археолозима на налазишту Виминацијум: неочекивано и невероватно откриће тријумфалне капије, каква се градила само у изузетним приликама за императоре, цареве Рима, светског царства. Истраживачи Археолошког института др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, Кристина Живковић и Петар Којадиновић били су запањени када су откопали масивне темеље славолука какав се подизао само за римске владаре.

Фото Археолошки институт

Решење загонетке - коме је тријумфална капија била посвећена, научници су пронашли када су из готово смрзнуте земље ископали део мермерне плоче са уклесаним именом владара. Био је то император Каракала, који је одрастао у војничким логорима пратећи оца Септмија Севера у походима и већ од своје 15. године учествовао у борбама.

- Колеге су на већ на основу нађеног материјала утврдиле да је славолук изграђен крајем другог или најкасније почетком трећег века наше ере. Тада се, према историјским изворима, у горњомезијској престоници Виминацијуму одиграо изузетан догађај: овде је Маркус Аурелијус Антонинус, познатији под надимком Каракала, 195. године проглашен за цезара, савладара и наследника свог оца Септимија Севера, од кога је титулу августа преузео три године касније. Истраживачи су знали да је славолук изграђен поводом догађаја од изузетне важности за судбину империје, а плоча са остатком посвете Каракали је потврдила њихове закључке.

- Ово откриће Србију сврстава у мали број земаља које имају овакве славолуке - каже археолог проф. др Миомир Кораћ.

Од августа је фокус истраживања на Виминацијуму био усмерен на урбано градско језгро.

- План истраживања је подразумевао да прво ископамо главну виминацијумску улицу - декуманус. Лоцирали смо је и открили улицу ширине 10,4 метара поплочану глатким каменом, а затим смо дошли до сложене канализационе мреже. Ископавање је потврдило да су са обе стране улице постојале колонаде стубова - каже др Илија Данковић.

Сви ти археолошки остаци били су очекивани, док се нису појавиле неуобичајени темељи неког импозантног објекта. Истраживаче су те ископине потпуно збуниле, али недоумицу о чему је реч убрзо је заменило одушевљење.

- Били смо потпуно изненађени када смо открили да на једној деоници главне улице Виминацијума недостаје коловоз и његова супструкција. Уместо њих наишли смо на темељну стопу у облику квадрата, грађену од масивних комада кречњака. Наставили смо са ископавањима и открили још три такве стопе! Постало је јасно да се ради о темељима тетрапилона, грађевине на четири стуба, са пролазима на четири стране. Није било дилеме да се ради о једном од заштитних знакова римске архитектуре: славолуку или тријумфалној капији - каже др Саша Реџић.

Археолози објашњавају да су славолуци настали у доба републиканског Рима, као меморијалне грађевине подизане за прославу победа великих војсковођа. Кроз њих је током свечаности, тријумфа, владар-војсковођа пролазио на бојној двоколици а пратиле су га запреге натоварене ратним пленом и колоне заробљеника. Велика церемонија се одвијала уз присуство победничких легија и маса градског становништава свих сталежа.

- Славолуци су по правилу слободностојеће грађевине, било да се ради само о једноставном луку који премошћује улицу, или рашчлањеном типу са три пролаза, или оних са једним пролазом у форми тетрапилона, са четири стуба. Виминацијумска тријумфална капија је изграђена у форми тетрапилона са једним пролазом и пољем за натпис изнад лучног дела. Њене темељне димензије су 10,40 са 6,25 метара, што је изузетно блиско димензијама славолука Арко деи Гави у Верони, чија је висина 12,70 метара. На основу тог поређења највероватније је и виминацијумски славолук био висок око 12 метара - каже др Младен Јовичић.

Археолози су извели и реконструкцију изгледа виминацијумског славолука, поредећи га са Каракалиним славолуком у Ђемили у Алжиру и на основу архитектонских делова откривених на самом локалитету.

Foto: Фото Археолошки институт

POGLEDAJ GALERIJU

Каракала је владао од 198. до 217. године нове ере, а чувен је по едикту из 212. којим је свим слободним становницима Римског царства дао грађанска права, каква су до тада имали само Римљани са Апенинског полуострва.

- Сви људи широм Римског царства постали су римски грађани по едикту императора Антонина Каракале - забележио је римски хроничар Улпијан у својим "дигестама".

Овом демократском реформом Каракала је суштински променио карактер империје која је после његовог едикта постала држава свих њених слободних грађана, а не само мањине са Апенина која више није била носилац стваралачке снаге и енергије царства.

- Управо о томе сведочи и славолук у Виминацијуму где су легије извикале Каракалу за цара. Виминацијум је несумњиво одабран јер су ови простори давали најбоље војнике царства. Неколико најбољих легија је морало да присуствује церемонији проглашења Каракале за цезара, а чин извикивања се одвијао на хиподрому дужине 400 метара, за који сада сигурно знамо да је постојао у Виминацијуму. После тога је цар отишао у палату, чије остатке ће колеге сигурно пронаћи - каже проф. др Кораћ.

Идеју о извођењу велике реформе, давања римског грађанства свим слободним становницима царства, Каракала је највероватније добио још у детињству које је великим делом провео у војним логорима, пратећи оца Септимија Севера, пореклом Картагињанина, у походима. Током ратова се уверио да најбољи војници империје долазе са Балкана, а да су ипак у подређеном положају у односу на становнике центра империје.

Антички биографи су били немилосрдни према Каракали и представили су га најцрњег тиранина. Истовремено су, потпуно контадикторно, забележили како су се Римљани две-три деценије после Каракалине смрти са сетом сећали његове владавине. Објашњење оцрњивања се можда крије у чињеници да је у царство увео "војничку демократију" и порез на екстрапрофит, којим је приморао декадентне и пребогате римске сенаторе да финансирају изградњу јавних објеката. У Каракалином едикту који је изједначио све становнике царства опасност су изгледа видели и енглески историчари 19. века, па су га представили као непријатеља људског рода, вероватно забринути да идеје о једнакости не заразе колоније Британске империје.

Цар ратник

МЛАДИ Каракала, коме је идол био Александар Велики, врло рано је и практично савладавао војне вештине и учествовао у биткама, пратећи оца, императора Септимија Севера у походима. Да будући цар не остане необразован, потрудила се његова енергична мајка Домна Јулија, сиријског порекла. Она је, што је до тада било незабележено, пратила мужа и сина на походима и у легијске кампове доводила најбоље учитеље. Тако је стекла поштовање војске и надимак "императорка логора". Доцније је била савладарка свог сина у сфери политике јер се он посветио војним походима. Легионари су га обожавали јер им је значајно подигао плате, а још више због тога што је и као цар марширао са њима и борио се.

Боре и ожиљци

О КАРАКАЛИНОМ непосредном учешћу у бојевима сведочи и његова мермерна биста која приказује човека коврџаве косе и браде са блискоисточном физиономијом и високим челом на коме су и боре размишљања и ожиљци од оштрице крај десног ока и трагом повреде од тупог оруђа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације