НА КРИМУ ПОСТАЛИ ПЛАНИНАРИ И МОРНАРИ: На обали Црног мора, у највећем међународном дечјем кампу на свету, боравило деветоро ђака из Србије

ДЕЦА из Србије, њих деветоро - Јелена Тошковић (10), Ана Ристић (11), Аљина Ђокић (13), Момчило Зоговић (14), Смиљка Јанковић (15), ЈеленаАндрић (15), Милан Остојић (15), Ирина Перовић (16) и Барбара Уремовић (16) провела су три недеље у "Артеку", највећем међународном дечјемкампу на свету, смештеном на црноморској обали Крима. Мали генијалци, који су снимили документарни филм о учешћу Црвене армије у ослобођењуБеограда пре 80 година, у ову својеврсну дечју државу стигли су каоученици који воле руски језик и добитници су прве награде задокументарац, а у Београд су се вратили као део нових породица: морнарске, планинарске, уметничке, артековске.

FOTO: Privatna arhiva

"Артековац данас, Артековац заувек", мото је ове дечје државе, основане још давне 1925. Првобитно замишљен за здравствени опоравак деце, "Артек" је данас комплекс од десет кампова са савременом инфраструктуром, смештен дуж обале Црног мора. У њему бораве деца из целог света.

- Одлучили смо да снимимо мали документарац о томе како је Црвена армија одиграла велику улогу у победи 20. октобра овде у Београду. Тај филм је добио прву награду и веома високе оцене, а деца као победници су награђени путувањем у Артек - каже нам Јелена Данловић, наставница у Руском дому у Београду. - Сва деца су ишла на наше курсеве руског језика. Одабрали смо најстарију која већ добро говоре руски језик.

Путовање деветоро српских ђака почело је као авантура. Из Београда су сами, без пратње родитеља, кренули прво до Москве, где су кратко разгледали град, а затим се укрцали у воз који је 36 сати путовао до Крима. У купеима су започела прва познанства са децом из других земаља, будућим саборцима у изазовима који ће их чекати.

- Деца су била спремна за то путовање. Не бих могла то да очекујем од почетника који не знају језик - каже Даниловићева. - Наш циљ је био да побољшају знање руског језика. И он је остварен. Деца која нису могла да говоре слободно, потпуно су се ослободила и много боље причају. Они су посетили државу о којој су много година учили и кажу да су се одлично провели. Најбитније је да су упознали своје вршњаке из Русије. Од њих су могли да сазнају много о Русији.

У кампу сваког лета буде више од пет хиљада деце из целог света. Тамо нема одраслих. Чак су и они који брину о кампу тек мало старији од њих: студенти педагошких факултета. И Јеленин син Данило, сада студент Правног факултета, као дете је боравио у "Артеку".

- Камп је затворен систем, деца немају директан контакт са осталим светом. То је својеврсна дечја република - каже Данило. - "Артек" се састоји од неколико засебних кампова. Један се налази на узбрдици, па се зове планински, други је уз море, па је назван морски. Сви имају сличне униформе, беж шортс и поло-мајице, али сваки камп има своју боју. Такмичења се организују између кампова, а на крају се проглашава најбољи камп те смене.

FOTO: Privatna arhiva

Велика је дечја аутономија у камповима и сви имају одређен програм. На почетку смене деца бирају председника и управу одреда. Гимназијалка Ирина Перовић каже да је на Криму стекла нове навике: да се буди рано, устаје, облачи се и моментално ради оно што треба. Навикла се на више физичкихе активности, зато што је била у Морској флоти. Ирина каже да је обука била тешка, често јој је деловало да се спрема за неку војно-поморску флоту.

- У почетку је било веома тешко, али радили смо све заједно - каже Ирина. - Било је предивно. Била сам пресрећна кад су ме примили у Морску флоту. Искуство које сам тамо стекла овде не бих могла да доживим. Као прави морнари учили смо семафор споразумевање, полагали испит, морали сваки део чамца да знамо. Веслали смо, то је било баш интересантно. Море је хладно, али предивно. Имали смо културне програме, спремили посебан плес, а, иако не волим планинарење, освојила сам један планински врх. Планина је ниска, свега 500 метара, али је успон био тежак. Јако је стрмо и каменито, но одлучила сам да ћу да сакупим снагу, будем храбра и попнем се. Природа на Криму је фантастична.

FOTO: Privatna arhiva

Ирина свира бубњеве, тренира борилачке вештине и волонтер је Црвеног крста, а боравак на Криму од ње је, каже, направио и морнара.

- Упознала сам много нових другара из Казахстана, Русије, Египта, Британије - додаје она. - Из целог света сам упознала децу и лепо смо се дружили. Наставили смо да се дописујемо у нашој вајбер-групи. Иако смо се познавали, ово путовање је и нас из Србије зближило и постали смо најбољи другови.

Јелена Тошковић била је најмлађи члан српске екипе. Руски језик је почела да учи још док је била у вртићу. После "Артека", каже, руски јој се знатно побољшао. Пуна је утисака.

FOTO: Privatna arhiva

- Било је узбудљиво - каже она. - Већа је авантура кад идеш сам него са родитељима, јер кад идеш сам мораш да бринеш о неким стварима. Први пут сам ишла на тако далек пут без њих, али нисам се плашила. Знала сам да ћу умети да се споразумем на руском. У "Артеку" сам баш проговорила руски. Упознала сам нове другаре из Русије, Узбекистана, Казахстана.

Јелена је изабрала секцију квилинга, вештине прављења слика од увијених папирића.

- Уметност је стварно дивна - каже она.

Као и Ирина, и Јелена би волела да се врати у највећу дечју државу.

- Много је лепо тамо. То није само камп, то је један другачији свет из кога сам понела заиста дивно искуство и успомене - додаје Јелена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације