ТАЈНА ЗАКОПАНОГ БЛАГА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА: Због митске ризнице поднаредник Илија наредио да га жртвују

ТАЈНА закопаног блага једног од најбогатијих европских владара Средњег века, деспота Ђурђа Бранковића, не бледи вековима, а многи и данас фанатично трагају за њим.

Смедеревска тврђава, Фото Н. Живановић

Фантастичне идеје о томе где се налазе лагуми пуни злата и драгог камења, интригирају и дан-данас, па тако и различити подухвати трагача. Убедљиво најневероватнија идеја коштала је главе српског војника који је својевремено наредио да га закољу како би нашао митску ризницу.

Прича каже да је 1892. у Смедеревској тврђави била смештена батерија Артиљеријског пука у којој је служио 25-годишњи поднаредник Илија Константиновић. Он је у једној од кула смедеревског града заклан током ноћи 3. марта. Нађен је како наг лежи наузнак док су му изнад главе нож и комадићи шећера.

Поднаредник је, како се приповеда, након сна који је схватио као предсказање, наредио да га закољу како би кад "васкрсне" нашао благо.

Остаци црквице на Смедеревској тврђави, Фото Н. Живановић

Да ова прича није мит већ, вероватно стварни догађај, сведочи и највероватније полицијски документ поткрепљен чињеницама под називом "Резиме - Копање блага у Смедеревској тврђави и жртвовање човека". Резиме је вероватно из 1910, сачињен латиницом на писаћој машини, и преноси детаље застрашујуће приче, као и закључке комисије која је основана због ове трагедије.

Како у њему стоји, комисијски је утврђено да су поднареднику Илији извађени јабучица и срце, а да је то дело учинио војник Василије Радуловић:

"Убица је изјавио да је поднаредник Илија четири дана пре злочина у сну говорио где се у Малом граду тврђаве, испод прозора дворане код шљиве, налази закопан новац и да га Илија може пронаћи уколико га на Велики понедељак увече Василије закоље и његовом крвљу из јабучиће и срца пошкропи место где се налази новац." Тако би, пише овде, требало да се "умилостиви и придобије дух закопаног блага".

Војник је, до последњег тренутка, одвраћао поднаредника од сумануте идеје, али је овај наваљивао уверен да ће "клање сигурно издржати". На крају, успео је да убеди Василија да ће га, како пише у резимеу, из мртвих дићи бочица "живе воде" и шипка у облику штапа. Како се наводи, мисли се на штап-скиптар који је симбол власти и достојанства и кога су носили богови, владари и уважени људи. Василије је требало, по упутствима добровољне жртве, да водом попрска ране поднареднику, а штапом махне изнад његове главе како би се пробудио из мртвих.

Фото Н. Живановић

Занимљиво је да се у овом званичном извештају, у делу објашњења догађаја, помињу чак и духови:

"Илија није имао намеру да изврши сакралну крађу закопаног блага које је чинило део личности нашег претка аветинског духа-таласона. (Таласон - кућни дух који штити грађевине.) Њему је Илија признао суверенитет над Јерининим благом, и зато се лично жртвовао лежећи главом на каменом прагу, коме у мистичној екстази чини култ, да би откупио благо". Такође се наводи да је био наг у овом чину јер је желео да се духу блага представи као култно чист".

Василије, који је заклао поднаредника Илију, како пише у резимеу догађаја "није био душевно болестан, али код клања није био у пуној снази свог разума и воље. Василије је само по жељи Илије обавио дивљачку церемонију ритуалног жртвовања".

Овај случај је окарактерисан као "лудило у двоје" - стоји у резимеу овог документа.

До овог тренутка археолошки је испитана само петина Великог града Смедеревске тврђаве који се простире на 11 хектара. Због овога и археолози, али и ловци на благо, верују да се негде на овом простору, под земљом, и данас налази богатство деспотовине.

Иначе, у Смедеревској тврђави, пре 11 година, али и раније, пронађен је златни накит и управо ови проналасци "распаљују" машту о изгубљеном благу. Приликом археолошких ископавања 2012. пронађен је пар златних наушница са монограмом и грбом династије Палеолог, док је 1968. године током радова на рестаурацији Малог града, радник пронашао златну минђушу са бисерима и драгим камењем непроцењиве вредности за коју се верује да је красила деспотицу Јерину или неку од њених кћерки. Ови вредни примерци део су Археолошке збирке Музеја у Смедереву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације