ПИШУ ЛЕК И ЗА ТЕЛО И ЗА ДУШУ: Читаву деценију педесетак лекара окупљених око удружења "Видар" ствара мост између медицине и књижевности

СТАРИ Грци су веровали у лековиту моћ књиге, а изнад улаза у библиотеку стављали су натпис: "Лековито место за душу". Тако су неки лекари, захваљујући посебном дару за литературу, писали лек не само за тело, већ и за душу. Међу њима су Владан Ђорђевић, Јован Стејић, Лаза К. Лазаревић, Јован Јовановић Змај, Миодраг Павловић...

Privatna arhiva

И данас су лечења тешких болести, дуги разговори са пацијентима, осећај радости и среће када их излече, али и туге када смрт надјача живот, иницијална каписла да се поједини лекари лате пера. Снагу за тешке животне ситуације са којима се свакодневно суочавају проналазе у писању песама, прича и романа. Око 50 доктора, већ пуну деценију, окупиљених око Удружења "Видар" стварају мост између медицине и књижевности.

- Отпочетка је наша намера, наша жеља била да се квалитетна писана реч лекара уврсти у нашу књижевну баштину - каже за "Новости" прим. др Радмила Шехић, дугогодишњи лекар у Хитној помоћи, један од оснивача и доскорашњи председник "Видара". - Радосна сам што после 10 година наше удружење расте и шири своју делатност по читавој планети. Ушли смо у школе, остварили контакт са колегама из Аустралије, објавили пети зборник "Видареви благодари", а припремамо и антологију. Много младих колега укључује се у рад овог јединственог удружења.

Privatna arhiva

Осим докторке Шехић, као оснивачи удружења уписани су угледни лекари проф. др Бранислав Голднер, Зорица Кубуровић, Мирјана Даниловић, Љубиша Јовановић, Зорица Арсић Мандарић, Иван Ристић.

- Наши чланови нису само добри писци, са значајним књижевним наградама, него су у потпуности посвећени лекарској струци. Поносни смо на њихове лекарске, као и књижевне успехе - истиче Шехићева.

Чланови "Видара" нису само лекари-писци из Србије, већ и из Хрватске, Швајцарске, Француске, Немачке, Шведске и Аустралије. Већина су и чланови Удружења књижевника Србије, а њихове књиге налазе се у сталној поставци Музеја српског лекарског друштва у Нишу.

- Речи могу бити мост између реалности и људских емоција. Ја сам осетила потребу да се обратим деци - каже Шехићева, која је свој литерарни дар исказала у књижевности за децу. - Није било лако радити у Хитној помоћи. То је претежак посао. Хитну помоћ не зову људи који имају проблем са заноктицама. Стално сам била у контакту са тешко оболелим људима. Анализирајући њихове животе, у намери да им олакшам патње, у мени се изнедрило много тога. Кад човек има топлину у себи може да је пренесе ономе ко му поверава живот и своје здравље и тако му олакша лечење. Код лекара који су дубоко заронили у проблематику здравља и болести, рађања и смрти, често се разгори таленат за уметност. Књижевни дар још више продуховљује и емотивно обогаћује по природи својој већ хумано биће лекара. С друге стране, лекарски позив још више надахњује и инспирише песника и уопште књижевног ствараоца у лекару. Мене је медицина издржавала, а поезија одржавала.

Шехићева истиче да не би успела да уз њу није био супруг, такође лекар Сеад Шехић, који је многе обавезе преузео на себе како би она имала времена да оживи своје идеје.

- "Видар" доживљавам као велику, искрену породицу у којој кроз несебично давање, размену подршке и усмеравање, ширимо видике људскости - каже докторка која је сведок живота на ивици између опасности и спаса. - Упознајући друге, спознајемо и сами себе. Намеравамо да се повежемо са колегама са сличним интересовањима који живе у иностранству, да наше поруке о хуманости и лепој писаној речи стигну до што више људи на свим континентима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације