БЕСМРТНИ И ДУХОВНА ЛОЗА И ЗАВЕШТАЊА: СПЦ обележава и слави Светог Симеона Мироточивог, утемељивача модерне српске нације

СРПСКА православна црква обележава данас празник Светог Симеона Мироточивог, пре замонашења великог жупана Стефана Немање, подсећајући на дан када се он 1199. упoкојио у својој задужбини Хиландару.

Стефан Немања

Сувопарна статистика наводи да се владарска лоза коју је он започео угасила 1371, када је преминуо српски цар Урош Пети Немањић. Да то није тачно и да се истина не налази у бројкама сведочи самоникла винова лоза са кореном у Немањином гробу, која је пре осам векова избила из јужног зида хиландарског саборног храма.

Када је Сава 1208. ископао чудотворне мироточиве очеве мошти и понео их у Србију да над њима измири завађену браћу, казује предање, из дубине тла где је схи монах Немања почивао је избила биљчица. Она се нежно провукла кроз зид не рушећи га и појавила на сунцу као објава неуништивости Немањине духовне лозе.

Како другачије објаснити чудо природе, да је током више од осам векова постојања Хиландара винова лоза с кореном у његовом гробу надживела пожаре, катастрофалне земљотресе и болести које су сушиле све чокоте у светогорским виноградима.

Фото: Б.Субашић

Житија Светог Симеона, која су написали његови синови Свети Сава и Свети краљ Стефан Првовенчани, пажљивом читаоцу откривају Немањин велики политички и идентитетски подухват који је створио српску нацију. Историчар професор др Влада Станковић потврђује да су Срби, наравно, постојали и пре Немање, али да су били недовољно дефинисан и самоодређен народ у метежној граничној области Ромејског царства, највеће државе и цивилизације тога доба.

- Сава, пишући о оцу, око 1208, у време када још није постојала српска црква већ само Охридска архиепископија, доминантна на целом Балкану, наглашава "два крштења, два монашка завета и два сахрањивања" Стефана Немање. Он је по западном обреду крштен у Рибници, а онда поново по православном у Расу. Замонашио се у својој задужбини Студеници "мајци српских манастира", а схи монах је постао у српској царској лаври Хиландару. Тамо је умро и први пут био положен у земљу, да би као светитељ - утемељивач средњовековне Србије, у њој био сахрањен по други пут. У то време симболика ових догађаја била је свима јасна и носила је изузетну мистичну моћ. Кључни тренутак било је његово друго крштење у Расу, то је била она трансформација која је донела потпуно нови елемент политици средњовековне Србије: снажну и непоколебљиву православну, цариградску оријентацију - каже проф. др Станковић.

Фото: Б.Субашић

Наглашава и да је Немањино крштење у Расу било и лични и дубоко политички и идеолошки чин, који је дословно запечатио почетак нове фазе у ромејско-српским односима и нове фазе у историји средњовековне Србије, коју је снажно карактерисала приврженост владајуће елите ромејском православљу и јасан циљ владара да постану и остану саставни део ромејске царске породице.

- Да бисмо разумели тај далеки средњи век, морамо му прићи с његовим начином поимања света. Стварањем новог идентитета за себе, добијајући другим крштењем име с посебном мистичном снагом - Стефан Немања, он је радикално променио идентитет Србије у средњем веку. Православна васељена је тада схватана као слика Божје државе на земљи, а њен цар као Христов намесник. Немања је тек укључивањем Србије у тај поредак створио самосталну и признату државу у којој су Срби тада прихваћени као "конститутивни народ". На тај начин је дао идеолошку основу својој новој политичкој заједници коју ће његови потомци задржати током касног средњег века и која ће надживети физички нестанак његове лозе - објашњава проф. др Станковић.

Фото: Б.Субашић

Он указује да се Немањина средњовековна Србија темељила на три главна принципа: прихватању ромејске политичке идеологије, укључивању у ромејски политички систем заснован на сродничким везама и цариградском православљу.

- Уз помоћ другог фактора, блиских сродничких веза са византијским владајућим породицама и на истоку (Никеја) и на западу (Епир), синови Стефана Немање - Стефан Првовенчани и Сава, успели су да створе аутономну православну цркву, прво стварањем култа свог оца као светог заштитника своје лозе, потом своје патрије - Србије и на крају добијањем царске дозволе од свог рођака цара Теодора Првог Ласкариса у Никеји да 1218/9. године оснују аутокефалну архиепископију Србије. Заједно са краљевском круном, коју су годину раније добили од папе Хонорија Трећег, браћа су тако заокружила - политички, верски и идеолошки - нову политичку формацију Стефана Немање: средњовековну Србију. Када бисмо боље разумели њене принципе, које је поставио Немања, разумели бисмо и зашто је она била тако успешна и због чега његово завештање није изгубило актуелност - каже проф. др Станковић.

Фото: Б.Субашић

ГРОБНА ТАМА И ПОВРАТАК СУНЦА

ОД 15. века до данас постоје писана сведочанства да зрна тог Немањиног грожђа помажу нероткињама ако их узимају с вером у његову помоћ. Сва деца рођена захваљујући њима су, дакле, помало Немањићи. Као уосталом и цео српски народ, коме је историјски усуд био да често западају у гробну таму и безизлаз, али и да се врати на сунце као она самоникла хиландарска лоза, када се присети Немањиног завештања.

Фото: Б.Субашић

СВЕДОЧАНСТВО СТАРЦА МИТРОФАНА

БЕСМРТНУ Немањину лозу чувао је Хиландар и када је у Србији била заборављена. О томе је лепо сведочанство оставио старац Митрофан осамдесетих година 20. века: "Колико је наш Хиландар познат у Грчкој, толико је позната и лоза Светог Симеона или, боље речено, он је познат кроз ту лозу која се у њему налази. Многе стотине писама са свих страна ове земље стижу преко године у наш манастир, ради те лозе. Један сабрат је задужен да на та писма одговара тиме што шаље пакетиће са три зрна грожђа од ње, једним парчетом орезаног ластара са изданком и упутством за употребу. То се одвајкада тако чинило, та се традиција одржала до данас".

Препоручујемо

Репортаже

1 1

ПРЕШАО ПОЛА СВЕТА ДА БИ СТИГАО НА СОЛУНСКИ ФРОНТ: Миодраг Б. Илић о невероватном подухвату свог прадеде Илије у Великом рату

25. 02. 2026. у 13:45

Репортаже

0 0

ПРЕД СВЕТОМ "МОРАВКЕ" МЛАЂЕГ НЕОЛИТА : Фигурине из јагодинског Завичајног музеја на изложби у Кану (ФОТО)

23. 02. 2026. у 16:34

Репортаже

0 3

ФИНАЛЕ „ГУСАНИЈАДЕ“ У НЕДЕЉУ: Гушчари у Мокрину очекују сусрет Тајсона и Кобре-Свемирца (ФОТО)

21. 02. 2026. у 17:15

Репортаже

0 5

ЗА НИКОЛИНИНО ЗДРАВЉЕ ХИТНО ТРЕБА 400.000 ЕВРА: Девојчици из Крњешеваца други пут се бори против леукемије

20. 02. 2026. у 14:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације