ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану
ВЛАСОТИНЧАНИН Христифор Црниловић Кица (1886-1963) за своје суграђане био је чудак, изложен неразумевању, подсмесима и неприхватању у тој мери да су његови суграђани несташну децу плашили њиме.

фото: приватна архива
За њих је Кица био неко "куј се па негде одвукуја да довукује неке старудије...", а само за ретке симбол пожртвованости и самоодрицања који је, живећи у свом свету, желео да сачува од заборава културно наслеђе и обичаје Срба на простору данашње Северне Македоније, јужне Србије и Косова и Метохије. Мала средина није трпела људе испред свог времена.
Подругљиво су га звали Пустоод, али Христифор живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот "слагао у дрвеним сандуцима" и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета. Кица је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете...
Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио. Све је почело када се овај јунак, из батаљона 1.300 каплара, вратио у отаџбину, а након што је преживео албанску голготу. Поред љубави према сликарству, тада почиње да га окупира етнографски рад. Живео је скромно. Кажу да је штедео на јелу и оделу, како би парама од професорске плате могао да купује ћилиме, везове и друге ручне радове. Највећи број предмета које је прикупио потиче из 19. века, али међу прикупљеним накитом има и наушница старих и по 600 година.

фото: приватна архива
- Свако ко се упозна са његовим животом и заоставштином остане без речи. Њена вредност није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Збирку су Кици тражили из Париза и родног Власотинца, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина - испричао нам је Небојша Илић Илке, аутор награђиваног документарног филма о овом човеку.
После вишемесечног истраживања филм је почео цитатом: "Постоје људи, наизглед необични, осуђени на сваку муку, али не и на заборав". О томе се брине и Етнографски музеј у Београду, који је за смештај Црниловићеве збирке обезбедио и реновирао Манакову кућу. Кица је израђивао и етничке карте и, на основу првенствено женске народне ношње, сам је издвојио три комплекса: моравски, вардарски и шопски. Христифор Црниловић је последње дане живота провео у кући своје сестре Лепосаве Стаменковић у Власотинцу, где су две собе претворене у његов атеље и мрачну комору, док је о етнолошкој збирци бригу водила његова сестра Зора.
Међу "Синовима власотиначким"
ШЕСТ деценија од смрти свог неправедно скрајнутог суграђанина Власотинчани су обележили тако што су му подигли споменик. У његову част приређена је и изложба слика, а на кеју Власине нашао се и Кицин лик међу "Синовима власотиначким". И лесковачки Народни музеј је истим поводом приредио гостујућу изложбу Кициних предмета прикупљених у овом граду и његовој околини.

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ОТВОРЕН ХРИСТОВ ГРОБ Ево шта су нашли: "Колена су ми клецала, нисам то очекивао - вековима је био затворен" (ВИДЕО)
"АПСОЛУТНО сам задивљен. "
19. 04. 2025. у 08:39
Коментари (0)