Репортаже

ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану

Игор Митић

16. 01. 2024. у 10:46

ВЛАСОТИНЧАНИН Христифор Црниловић Кица (1886-1963) за своје суграђане био је чудак, изложен неразумевању, подсмесима и неприхватању у тој мери да су његови суграђани несташну децу плашили њиме.

ПА СЕ НЕГДЕ ОДВУКЈА ДА ДОВУКУЈУ НЕКЕ СТАРУДИЈЕ: Овај Власотинчанин је прикупио и оставио за собом највећу етнолошку збирку на Балкану

За њих је Кица био неко "куј се па негде одвукуја да довукује неке старудије...", а само за ретке симбол пожртвованости и самоодрицања који је, живећи у свом свету, желео да сачува од заборава културно наслеђе и обичаје Срба на простору данашње Северне Македоније, јужне Србије и Косова и Метохије. Мала средина није трпела људе испред свог времена.

Подругљиво су га звали Пустоод, али Христифор живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот "слагао у дрвеним сандуцима" и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета. Кица је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете...

Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио. Све је почело када се овај јунак, из батаљона 1.300 каплара, вратио у отаџбину, а након што је преживео албанску голготу. Поред љубави према сликарству, тада почиње да га окупира етнографски рад. Живео је скромно. Кажу да је штедео на јелу и оделу, како би парама од професорске плате могао да купује ћилиме, везове и друге ручне радове. Највећи број предмета које је прикупио потиче из 19. века, али међу прикупљеним накитом има и наушница старих и по 600 година.

- Свако ко се упозна са његовим животом и заоставштином остане без речи. Њена вредност није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Збирку су Кици тражили из Париза и родног Власотинца, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина - испричао нам је Небојша Илић Илке, аутор награђиваног документарног филма о овом човеку.

После вишемесечног истраживања филм је почео цитатом: "Постоје људи, наизглед необични, осуђени на сваку муку, али не и на заборав". О томе се брине и Етнографски музеј у Београду, који је за смештај Црниловићеве збирке обезбедио и реновирао Манакову кућу. Кица је израђивао и етничке карте и, на основу првенствено женске народне ношње, сам је издвојио три комплекса: моравски, вардарски и шопски. Христифор Црниловић је последње дане живота провео у кући своје сестре Лепосаве Стаменковић у Власотинцу, где су две собе претворене у његов атеље и мрачну комору, док је о етнолошкој збирци бригу водила његова сестра Зора.

POGLEDAJ GALERIJU

Међу "Синовима власотиначким"

ШЕСТ деценија од смрти свог неправедно скрајнутог суграђанина Власотинчани су обележили тако што су му подигли споменик. У његову част приређена је и изложба слика, а на кеју Власине нашао се и Кицин лик међу "Синовима власотиначким". И лесковачки Народни музеј је истим поводом приредио гостујућу изложбу Кициних предмета прикупљених у овом граду и његовој околини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

Свет

0 306

СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући

ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.

27. 08. 2025. у 17:50

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

Економија

0 52

ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане

ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.

25. 08. 2025. у 13:15

НЕКАД ТЕ МРЗЕ, НЕКАД ТЕ ВОЛЕ... Вратио се Младен, Деа изненадила објавом

Познати

0 0

"НЕКАД ТЕ МРЗЕ, НЕКАД ТЕ ВОЛЕ..." Вратио се Младен, Деа изненадила објавом

МЛАДЕН Мијатовић, бивши дугогодишњи изабраник водитељке Дее Ђурђевић, вратио се у Србију.

08. 09. 2025. у 11:17

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

СРАМОТА ЈЕ ШТО ПОДГОРИЦА КЛЕЧИ ПРЕД ЗАГРЕБОМ: Последњи живи сведок мучења у Лори и удовица логораша Симовића, за Новости

Репортаже

0 19

СРАМОТА ЈЕ ШТО ПОДГОРИЦА КЛЕЧИ ПРЕД ЗАГРЕБОМ: Последњи живи сведок мучења у Лори и удовица логораша Симовића, за "Новости"

ПРОШЛЕ су тридесет три године а да они који су зло учинили заробљеним црногорским резервистима, припадницима бивше ЈНА, са дубровачко-херцеговачког ратишта из Никшића, Шавника, Жабљака, Бара, Подгорице, који су убијени у злогласној Лори код Сплита и другим усташким и муслиманским казаматима и даље избегавају правду. Још је жалосније што црногорска држава ћути, што актуелна власт слично оној Миловој која их је гурнула у рат, пред Загребом и Бриселом "пере руке", како се не би нарушио европски пут Црне Горе. Додворавање црногорских званичника Пленковићу, Грлић Радману и другима иде толико далеко да се уопште не размишља о томе да џелате крвавих руку треба коначно да стигне заслужена казна.

07. 09. 2025. у 09:59В.К.

РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

Репортаже

0 4

РАТНИЦИ СТАРИНЕ НОВАКА ПАЛИ У ЗАБОРАВ: Банатска равница и карпатске гудуре су засејане њиховим костима и крвљу

БРОЈНИ трагови карпатских Срба прате пут од српско-румунске границе, крај остатака манастира Водице код Оршаве, задужбине хиландарца Никодима Освећеног, када се путовање настави кроз јужне обронке Карпата у Олтенији (Малој Влашкој) клисуром реке Черне. Из ње се излази код Баја де Араме у којој је некадашњи хиландарски метох, Манастир светих Архангела, којим почиње нови низ српских белега низ саобраћајницу ка средњовековном граду Трг на Живи, данашњи Таргу Жију, одакле води најкраћа веза између историјских кнежевина Влашке и Трансилваније (на мађарском - Ердеља) преко суровог масива Паранга до Ердељског Београда, данашње Алба Јулије.

05. 09. 2025. у 13:00

НА ПОНОС ОТАЏБИНИ И РОДУ: Школа која је недрила великане и данас у врху светске летвице у науци и иновацијама

Репортаже

0 3

НА ПОНОС ОТАЏБИНИ И РОДУ: Школа која је недрила великане и данас у врху светске летвице у науци и иновацијама

БЛИСТА листа крагујевачких гимназијалаца! Сијају пехари и медаље. Готово да нема такмичења на коме нису померили границе. Светско такмичење. Балканијада. Европска олимпијада и регионално одмеравање снага гимназија и средњих школа, Шумадинци из прве српске престонице су увек у врху.

04. 09. 2025. у 17:38

САДА НЕ МОГУ ДА ЗАМИСЛИМ ЖИВОТ ВАН МОЈЕ СРБИЈЕ: Није се покајао што је после 42 године дошао из Франкфурта на обронке Копаоника (ФОТО)

Репортаже

0 5

САДА НЕ МОГУ ДА ЗАМИСЛИМ ЖИВОТ ВАН МОЈЕ СРБИЈЕ: Није се покајао што је после 42 године дошао из Франкфурта на обронке Копаоника (ФОТО)

РАДИО сам разне послове. Учио сам више заната, завршио за столара, вариоца, трговца. Радио сам и као менаџер у једној немачкој фирми, али ми је у једном тренутку постало јасно да се све то ради за бољи ауто, бољу гардеробу, више новаца, и схватио сам да то није оно за чим тежим. За разлику од мојих родитеља који су у Немачку отишли из беде желећи да стекну капитал, ја више нисам могао себе да видим у томе. Поготову што су моји родитељи овде направили куће и што сам растао и долазио овде са осећајем да имам нешто и да не морам двоструко да стичем и правим више од тога. Сада не могу да замислим живот ван моје Србије.

04. 09. 2025. у 17:29