ОВО ЈЕ БИО ПРВИ СРПСКИ ЛЕКАР, КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО У ВЕЛИКОМ РАТУ: Храброг официра усмртила је граната(ФОТО,ВИДЕО)
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстаријимеђу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј.Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство овог јунака, били су тешки.
- По завршеном 8. разреду умире му отац, због чега је принуђен да ради као писар и да даје часове како би помогао мајци, која је остала са мало прихода и много деце – наводи библитекар Иван Величковић, којије сакупио више извора за вредан библиографски лексикон знаменитих Трстеничана. - Матурирао је 1903. године у Нишу и бива изабран за државног питомца за студије медицине у Бечу, где дипломира 1911.године.
За време студија био је активан члан „Зоре“, хапшен у периоду анексијске кризе. Као санитетски поручник уписује специјализацију очних болести 1912. године у Бечу, али због рата са Турском прекида специјалистичке студије и цео рат проводи на фронту.
Био је на првој линији.
- У борбама је прележао колеру и тежак облик тифуса,а за учешће у ратовима унапређен је у чин капетана, док је за рад и показану храброст три пута одликован (Златном медаљом за храброст и Крстом милосрђа) - наводи се у биографији. - Након балканских ратова, прво ради у Битољу, а касније, до избијања Првог светског рата, радио је као општински лекар у Крушевцу. У чину капетана II класе, др Јосиф Ј. Анђелковић, лекар XVI (моравског) пука, I позива, погинуо је од гранате у борбама на Текеришу у чувеној Церској бици. Сахрањен је на Војничком гробљу у Криваји, на црквеном имању поред пута за Шабац.
Око 4.700 Трстеничана настрадало је од 1914. до 1918. године. У самом срезу било је мобилисано 9.500 војних обвезника. Постоје и подаци да је око 1.028 Трстеничана преминуло од пегавог тифуса и најмање 1.200 од шпанске грознице. Свим жртвама и јунацима Великог рата посвећен је јединствен споменик у центру Трстеника. У облику је цвета Наталија рамонда, симбола примирја у нашој земљи.
ЈУНАЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА
ТОМА Миленковић у књизи "Трстеник и околина у Првом светском рату" доноси сведочанство о јунаштву лекара, који су радили у резервној војној болници, а прве рањенике примили већ из Колубарске битке.
- Болница је била смештена у осам до 10 пространих и светлих учионица и у помоћним просторијама испражњене Народне основне школе- наводи Миленковић историјат Војне болнице, у којој је преминуо и славни Војислав Танкосић. - Стање је у њој било као у осталим болницама: пренатрпаност, недостатак општег и медицинског инвентара, лекова и санитетског материјала, мало лекара и осталог здравственог особља. На челу болнице био је хирург др Димитрије Милић, резервни санитетски капетан прве класе.
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?
КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.
12. 09. 2024. у 21:39
"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!
ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.
12. 09. 2024. у 18:55
ПИТАЛА САМ ДОКТОРА ИМА ЛИ ШАНСЕ ДА ПРЕЖИВИМ: Ведрана о борби са раком: "Не знам, али имаш велике шансе да полудиш"
СПИСАТЕЉИЦА Ведрана Рудан описала је како изгледа живот особе оболеле од рака, у свом тексту објављеном на сајту Рудан.инфо
15. 09. 2024. у 21:39
Коментари (0)